Старац Пајсије о празновању црквених празника
У данашњем ужурбаном свијету људи су све више оптерећени свакодневним обавезама и непрестаном журбом. Усред настојања да обавимо све што смо планирали, и још много тога преко тога, често нам измиче дубоки доживљај црквених празника. Понекад се чини да смо заборавили једну од основних Божијих заповијести коју нам је преко Мојсија дао Господ: да шест дана радимо, а седми посветимо Господу. С друге стране, неки препознају недјељу као дан одмора, али је проводе у претјераној доколици или се препуштају грешним задовољствима.
У својој надахњујућој збирци посланица, Свети Пајсије пружа драгоцјене савјете, несумњиво надахнуте Духом Светим и потврђене његовим личним искуством. Кроз живописне примјере, преподобни старац нас поучава како да празнујемо недјеље и црквене празнике на начин који је заиста угодан Богу. Иако је велики дио његових савјета упућен монасима, и мирјани се подједнако подстичу да теже овим идеалима како би њихов живот био испуњен Христом.
Како духовно провести црквени празник?
1. Учествовати у богослужењима у пуноћи
Свети Пајсије наглашава важност присуствовања Свеноћном бденију и Светој литургији током великих празника и приступања Светом причешћу. Он напомиње да Господ тих дана изобилно дарује хришћане љубављу и радошћу, уздиже их на духовне висине и обнавља за истински живот, уколико празновању приступају заједно са Црквом: „Тада ми духовно пирујемо, пијући небеско вино које су донијели Светитељи и које нам они нуде.“
Нажалост, старац примјећује да многи не разумију значај оваквог духовног живота и занемарују долазак на Свету Литургију недјељом и празницима. Он са жаљењем истиче:
„Света литургија освећује човјека. Ако хришћанин не иде у цркву недјељом, како ће се освештати?“
2. Дати предност духовном размишљању над свакодневним припремама
Старац Пајсије упозорава да не треба оптерећивати ум свакодневним бригама, као што су припремање празничне трпезе или претјерана заокупљеност обавезама уочи празника, јер нас оне удаљавају од духовне хране. Он нас позива на созерцатељни приступ празницима:
„Треба да размишљамо о догађајима сваког светог дана, било да је то Божић, Богојављење, Васкрс или било који други празник, и да изговарамо Исусову молитву, славећи Бога. На тај начин ћемо сваки празник прославити са великим страхопоштовањем.“
Поред тога, наглашава важност пажљивог слушања празничних стихира и тропара током богослужења, јер нам они пружају дубљи увид у суштину празника или подвиге светитеља чији спомен славимо. „Када ум човјека борави у божанским смисловима, он доживљава свештене догађаје и и на тај начин се преображава“, објашњава старац Пајсије.
3. Његовати духовно пријатељство са светима
Према ријечима старца Пајсија, размишљање о светитељима које прослављамо рађа узајамни духовни однос: „Ако ми мислимо на светитеље чији спомен славимо, онда и светитељи мисле на нас и помажу нам.“ Тиме се успоставља духовно пријатељство постојаније од сваког земаљског. Он даље поучава: „Да бисмо добили помоћ, морамо увијек побожно славити спомен светитеља који су пролили крв или зној и сузе ради љубави Христове.“ Савјетује да у цркви пажљиво стојимо док се читају житија светих, попут војника који одају почаст својим палим саборцима, наглашавајући нашу улогу „војника Христових“ који свакодневно воде духовну борбу.
4. Његовати тишину и молитвени мир током празника
Старац Пајсије савјетује да је „тишина на празнике од велике користи“. Празнични дани и недјеље намијењени су миру и спокоју, који омогућавају духовно читање и молитву. Такав мир помаже нам да дубље доживимо значај празника. Иако мирјани током многих црквених празника морају да раде, па могу да присуствују само јутарњој Светој литургији, старац Пајсије подстиче све да се у те свете дане труде да буду тиши и уздржанији него обично. Сличне поуке налазимо и у православним молитвеницима, нарочито у „Молитвама благодарности послије Светог Причешћа“, у којима се вјерни позивају да „пребивају у чистоти, уздржању и разборитости“ како би на прави начин сачували светињу примљене Тајне.
5. Одржавајте чврсту вјеру у Божију помоћ и дајте предност Светој литургији
Старац Пајсије наглашава важност одлагања ситних и нехитних послова на празнике како бисмо се посветили духовном обогаћивању. „Да би се сви наши трудови осветили, да бисмо имали благослов Божији — најприје треба обавити оно што је духовно“, савјетује он. Он дијели једну згоду из својих раних монашких дана како би то сликовито објаснио: један келијник у његовом манастиру увијек је остајао до самог краја Свете литургије и успијевао да заврши све своје дужности иако је почињао касније од других. Насупрот њему, млади отац Пајсије, који је раније излазио са Литургије да би све припремио за састанке, често је доживљавао незгоде попут просутих џезви за кафу или разбијених чаша. То га је научило колико је вриједно уздати се у Божије вријеме и помоћ, показујући да духовна преданост доноси сопствене плодове.
6. Избјегавајте рад на празнике кад год је то могуће
Старац Пајсије се снажно залаже за уздржавање од рада у празничне дане, објашњавајући да нам то омогућава да у потпуности доживимо духовни значај дана. „Радећи у дане када црквени устави налажу одмор, ми дајемо ђаволу право над собом, и он се од самог почетка мијеша у оно што радимо“, напомиње он. Сјећао се како монаси на Светој Гори нису истоварали робу на празнике, радије ризикујући да се роба поквари него да обешчасте светост дана. Старац Пајсије је са тугом посматрао како се та пракса касније мијењала, када су монаси почели да дају предност раду у односу на духовно празновање. Закључује упутством за вјерне: „Боље је, ако је могуће, радити дуже претходног дана, како се уочи празника, за вријеме и након Вечерње службе, не би радило.“ Овакав приступ осигурава да се и неопходни послови обаве разборито и да не умање светост празничних дана.
Старац Пајсије о духовном значају недјеље
Поуке старца Пајсија подједнако се односе и на недјеље, за које он наглашава да су празници „Малог Васкрса“. Он истиче важност поштовања овог дана, повезујући га са Божијом заповијешћу, и наводи упечатљиве примјере који показују зашто је то поштовање од пресудног значаја.
„У ранија времена само се недјеља сматрала слободним даном, након седмице рада. Касније је и субота одређена као нерадни дан. Међутим, да ли је та промјена довела до духовнијег живота, или је повећала грјешност? Нажалост, често злоупотребљавамо своју слободу, бирајући свјетовне умјесто духовних активности. Када би људи своје вријеме посветили духовном узрастању, њихови животи би били смисленији. Ипак, ми, будући слаби, склони смо да злоупотребљавамо чак и духовне дарове, покушавајући да узмемо више него што дајемо.“
Старац Пајсије наводи потресан примјер везан за светогорског старца Мину, како би показао да послови који се обављају умјесто одласка на Свету литургију недјељом нису угодни Богу. Једног недјељног јутра неки рибар је понудио оцу Мини свјеже уловљену рибу. Изненађен, старац је упитао: „Када си ово уловио?“ Рибар је одговорио: „Јутрос.“ Не одобравајући то, отац Мина је узвикнуо: „Баци је! Проклета је. Ни мачка је неће такнути.“ Баш као што је рекао, мачка која се нашла у близини одбила је рибу, показујући тиме светост поштовања недјељног одмора.
Сам Свети Пајсије никада није радио недјељом нити на црквене празнике, доживљавајући Божији благослов у својим подухватима. Приповиједао је догађај из своје младости, када је било планирано да комбајни жању пшеницу у недјељу. Он је инсистирао да се сачека понедјељак, дајући предност одласку у цркву у односу на пољске радове. Неким чудом, када су жетеоци ипак почели да раде у недјељу, машине су им се поквариле и могле су да буду поправљене тек сљедећег дана.
Такви догађаји били су чести у његовом искуству. Сјећао се пожара који је избио када су монаси почели да сијеку дрва једног недјељног поподнева након Успења Пресвете Богородице. Упркос ведром небу, изненадна олуја са грмљавином изазвала је велики пожар. Не обазирући се на ово Божије упозорење, монаси су наставили са сјечом и сљедеће недјеље, показујући немар према духовном значају тог дана. Некада би сељаци прекидали пољске радове да се помоле чим би чули звоно за Вечерњу службу, а исто су чиниле и жене, прекидајући кућне послове. Ова дјела побожности доносила су им здравље и радост. Нажалост, данашње непоштовање светих дана удаљава многе од Бога и води их у духовне и тјелесне болести.
Старац Пајсије је једном приликом посавјетовао посјетиоца, чије је дијете тајанствено боловало, да престане да ради недјељом. Када је човјек послушао овај савјет, његово дијете је чудесно оздравило. Старац Пајсије је чврсто вјеровао у заштитну моћ поштовања недјеља и светих дана: „Стално савјетујем мирјанима да избјегавају рад у ове дане како би спријечили несреће. Уз духовну осјетљивост може се пронаћи рјешење у свакој ситуацији. Прихватање малих губитака ради духовног празновања на крају доноси највеће благослове.“
Ове поуке, иако једноставне, веома су дубоке. Уграђујући их у свој живот и преносећи их својим ближњима, можемо достићи духовне висине и живјети на начин који је угодан Господу.
Извор: catalog.obitel-minsk.com / Припрема вјеронаука.нет/ Аутор Анастасија Пархомчик

