Данас ћемо, захваљујући питању једног читаоца, обратити пажњу на икону из XIV вијека, која се чува у Византијском музеју у Атини. На њој је приказан архангел Михаило, предводник небеских војски.
Постављено питање гласило је: шта значе слова у округлом огледалу (овдје приказаном као провидна сфера) које у руци држи Свети Михаило?
Погледајмо их.
Прије свега, треба знати да су слова грчка, што је и разумљиво, будући да је ријеч о византијској икони.
Прво слово, које се налази на врху, јесте Х (Χ). Оно је скраћеница од ријечи Χριστός (Христос), што значи „Христос“.
Друго слово, са лијеве стране, лако бисмо могли замијенити са словом А. Међутим, то је заправо слово Д (Δ), које се често налази написано на овај начин на старим иконама. Оно представља почетно слово ријечи Δίκαιος (Дикеос), што значи „Праведни“.
Треће слово, са десне стране, јесте К (Κ), почетно слово ријечи Κριτής (Критис), што значи „Судија“. Ова ријеч је сродна енглеским ријечима critic и criticism (критичар и критика).
Дакле, сва три слова заједно представљају скраћени натпис:
Χ(ριστός) Δ(ίκαιος) Κ(ριτής)
односно: „Христос, Праведни Судија“.
Овај израз подсјећа на ријечи из Јеванђеља по Јовану (Јн 7, 24):
Μὴ κρίνετε κατ’ ὄψιν, ἀλλὰ τὴν δικαίαν κρίσιν κρίνετε.
Ми кринете кат’ опсин, ала тин дикејан крисин кринете.
„Не судите по изгледу, него праведан суд судите.“
Можда се сјећате да се слична варијанта овог израза често налази као јеванђелски натпис на руским иконама Христа, представљеног као „Господ Сведржитељ“ (Пантократор).
„Не на лица судите, сынове человечестии, но праведен суд судите: им же бо судом судите, судят вам и в нюже меру мерите, возмерится вам.“
„Не судите по спољашњости, него судите праведно. Јер каквим судом судите, таквим ће вам се судити, и каквом мјером мјерите, таквом ће вам се мјерити.“
На икони Светог Михаила налази се и насловни натпис који такође треба да проучимо. Он је подијељен на лијеви и десни дио:
На лијевој страни:
Ὁ ΑΡΧ[ΩΝ]…. (ХО АРХОН)
Ὁ ΜΕΓΑC… (ХО МЕГАС)
Обратите пажњу на то како су слова Α и Ρ (Р) спојена, те како је слово Χ (Х) у ријечи Архон постављено изнад, испод закривљене линије (титле) која означава скраћивање.
Овај натпис треба читати тако што се први ред наставља са лијеве на десну страну иконе, а исто тако и други ред. Дакле, натпис гласи:
Ὁ ΑΡΧ(ΩΝ) ΜΙΧΑΗΛ Ὁ ΜΕΓΑC ΤΑΞΙΑΡΧΗC
Хо архон Михаил хо мегас таксиархис.
У преводу: „Кнез Михаило, велики војвода“, односно „Архистратиг Михаило, велики заповједник“.
Ова титула подсјећа на ријечи из старозавјетне Књиге пророка Данила (Дан 12, 1), у грчком преводу Седамдесеторице (Септуагинти):
Καὶ ἐν τῷ καιρῷ ἐκείνῳ ἀναστήσεται Μιχαὴλ ὁ ἄρχων ὁ μέγας, ὁ ἑστηκὼς ἐπὶ τοὺς υἱοὺς τοῦ λαοῦ σου·
„И у то ће се вријеме подићи Михаило, велики кнез, који стоји над синовима народа твојега.“
Увек помислим на таква два божанска чувара кад видим анђеле насликане на улазу православних цркава у словенским земљама. Ово су „Ангелы Господни, записывающие имена входящих в храм”- „ Анђели Господњи, који записују имена оних који улазе у Цркву“..
Кад видите таква два анђела (понекад је само један), анђео с леве стране на улазу (у словенским земљама) је арханђео Михаил, као што се може видети овде у Цркви Светог Симеона Богопримца у новгородском манастиру Зверин:
Он претећи држи мач у десној руци, а у левој руци свитак.
У грчком Приручнику за сликање (Херминеија) Дионисија Фоуршког, налазимо ово:
„ Са унутрашње стране врата храма, с десне стране, арханђел Михаил; Он држи мач и свитак са следећим речима: Ја сам Божји војник, наоружан мачем. Они који улазе овде са страхом, ја их браним, ја их чувам, ја их штитим и надгледам их; а они који улазе са нечистим срцем, немилосрдно их ударам мачем“.
Понекад у словенцим црквама, на Мхаиловом свитку пише:
„Простираю меч мой на приходящих в чистый дом Божий с нечистыми сердцами.“
„ Пружам мач на оне који улазе у чист Божији дом са нечистим срцем“.
Опет, у словенским црквама, Гаврил је често на десној страни улаза, мада Дионисије Форуншки пише:
„ На левој страни, Гаврил држи свитак и трском записује ове речи: Пишем овом трском унутрашњу нарав оних који улазе овде; добро се бринем за оне који су добри, а учинићу злима да брзо страдају“.
Овде имамо много новију верзију ова два арханђела, што се може видети у цркви Светог Кирила у Кијеву, Украјина:
Михаил је са леве стране: А Гаврил са десне:
Као што смо претходно споменули, у неким црквама има само један анђео, који је обичноо познат као Анђео храма. Верује се да овај анђео постаје заштитник цркве кад се она освешта, и он је ту на дужности до Другог Христовог доласка. Такав анђео може бити одсликан како стоји или седи, бележећи на свитку имена оних који улазе у цркву, да би на тај начин дао свој извештај о њима на Судњи дан.
Сад очигледно да постоји овде нека веза са класичном сликом Анђела хранитеља на иконама, који прати сваког човека кроз живот, бележећи његова добра дела. Понекад у иконографији ова два анђела буду помешана, нарочито кад се анђео који пише на свитку зове Ангел со свитком- „Анђео са свитком“.
Икона из манастира Blagovyeshchenie (Благовести) у Муром приказује „Анђела са свитком“ а насловни натпис идентификује га као анђела виђеног у визији „Светог Оца Амона“ који је видео „ Ангела Господњег како седи и записује имена оних који улазе у Цркву Божју“.
Ово се односи на стару причу египатског монаха Амона коме је дата способност да види духовне ствари. Једном у току Светог причешћа, он је угледао анђела близу олтара који је записивао имена оних који су били присутни, а прецртавао имена монаха који су одсутни.
За сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ
извор

