Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() Свети апостол Вартоломеј (Натанаило) био је један од дванаесторице апостола Христових поријеклом из Кане Галилејске. Име „Вартоломеј“ вјероватно је арамејско патронимично име (патроним) и значи син Толомејев. Очигледно је био сродник или близак пријатељ апостола Филипа, будући да је управо Филип довео Вартоломеја к Исусу, а они се упоредо помињу у списковима апостола. Филип је рекао Натанаилу: „Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види! Христос угледавши Натанаила да долази к њему је рекао за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства“ . Након силаска Светог Духа на апостоле на празник Педесетнице, он и апостол Филип проповиједали су Јеванђеље у Сирији и Малој Азији. Проповиједајући јеванђеље, разишли су се по различитим градовима, а затим се поново састали. Светог апостола Филипа пратила је његова сестра, дјевица Маријамна. Пролазећи градове Сирије и Мизије, претрпјели су многе туге и недаће, каменовање и затворање. У једном од села срели су се са апостолом Јованом Богословом и заједно отишли у Фригију. У граду Јерапољу снагом својих молитви уништили су огромну змију, коју су незнабошци обожавали као божанство. У Јеерапољу је живио човјек по имену Стахије који је био слијеп 40 година. Када је био излијечен, повјеровао је у Христа и крстио се. Вијест о томе проширила се градом и многи људи су се слили у кућу у којој су живјели апостоли. Болесни и опсједнути ослобођени су својих болести, многи су крштени. Гувернер града наредио је да се похватају проповједници и баце у затвор, а Стахијеву кућу спале. На суђењу су се пагански свештеници жалили да странци одбијају народ од обожавања њихових родних богова. С обзиром на то да магична снага лежи у одјећи апостола, владар је наредио да је стргну. Ту се дигне на њих светина, те и Филипа и Вартоломеја распну на крст (Вартоломеја наопако). Утом се догоди земљотрес, од кога погину зле судије и многи народ. Осјетивши то као казну Божију, многи притрче да скину Апостоле с крстова, но Филип беше већ издахнуо, док Вартоломеј бјеше још у животу. Учинивши Стахија епископом јеерапољским, апостол Вартоломеј и блажена Маријамна напустише овај град. Проповиједајући Ријеч Божју, Маријамна је отишла у Ликаонију, гдје је мирно умрла. Апостол Вартоломеј је отишао у Индију, тамо је превео Јеванђеље по Матеју са јеврејског на локални језик и многе пагане преобратио у Христа. Посјетио је и Велику Јерменију (земљу између ријеке Куре и врхова ријека Тигрис и Еуфрат), гдје је учинио многа чуда и излијечио кћерку цара Полимија опсједнуту демонима. У знак захвалности цар је послао поклоне апостолу, али је он одбио да их прими, рекавши да тражи само спас људских душа. Тада су крштени Полимије са царицом, излијечена принцеза и многи од његових ближњих. Становници десет градова Велике Јерменије слиједили су њихов примјер. На сплетке незнабожачких свештеника, завидљиви брат царев Астијаг ухватио је апостола у граду Албану (данас град Баку) и разапео га наопако. Али ни са крста није престајао да објављује људима добру вијест о Христу Спаситељу. Тада су, по наредби Астијага, апостолу откинули кожу и одсјекли главу. Вјерници су његове остатке ставили у лимену светињу и сахранили га. Око 508. свете мошти апостола Вартоломеја пренесене су у Месопотамију. Када су Персијци 574. године заузели град, хришћани су узели мошти апостола и повукли се на обале Црног мора. Али пошто су их непријатељи сустигли, били су приморани спустити ковчег у море. Снагом Божијом ковчег је чудесно допловио до острва Липарских. У 9. вијеку, након заузимања острва од Арапа, Свети апостол Вартоломеј се помиње у житију Јосифа Пјесмописца. Примивши од једне особе дио моштију апостола Вартоломеја, преподобни Јосиф их је донио у свој манастир у близини Цариграда и саградио цркву у име Апостола, у коју је положио дио његових моштију. Преподобни Јосиф је изгарао у жељи да састави хвалоспеве у част светитеља и усрдно се молио Богу да му подари способност да их састави. На празник апостола Вартоломеја, преп. Јосиф га је видео пред олтаром. Позвао је Јосифа, узео са престола свето Јеванђеље и положио га на своја прса ријечима: "Нека с језика твога потеку воде небесне мудрости!" Од тог времена преп. Јосиф је почео да пише химне и каноне и украшавао њима не само празник апостола, већ и дане помена многих других светаца, чинећи око 300 канона. Апостол Варнава![]() Апостол Варнава (Варнава =син утјехе) рођен је на Кипру од богатих родитеља Јевреја, из Левитског племена. Школовао се у Јерусалиму. Господ га је изабрао међу 70 својих ученика. Прије апостолства звао се Јосија: "А Јосија, прозвани од апостола Варнава..." (види Дјела ап. 4, 36) а потом је назван Варнава. Имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима. Црквени аутори (Климент Александријски, свети Епифаније) пишу да су Варнаву родитељи у младости послали у Јерусалим да учи код чувеног јеврејског учењака Гамалила. Сматран је рођаком или ујаком јеванђелисте Марка. Заједно са св. апостолом Павлом дуго је проповиједао јеванђеље у Малој Азији, затим на острву Кипар, а први од апостола отишао је да проповиједа у Италију, био је у Риму и основао епископски престо у Медиолани. Учествовао је на Апостолском сабору 51.године у Јерусалиму. По повратку на Кипар, апостол Варнава је наставио да проповиједа о Христу Спаситељу и тиме је подигао Јевреје против себе, који су га каменовали. Апостол Варнава је умро око 62 године, у 76. години. 448. године апостол Варнава се трипут у сну појавио архиепископу Кипра Антиму и показао мјесто сахране својих моштију. На назначеном мјесту хришћани су пронашли нетрулежно тијело апостола и од тог времена је кипарска црква почела да се назива апостолском и добила је право да самостално бира своје предстојатеље. ![]() У понедјељак 24. јуна 2024. године, дан након празника Свете Тројице (Педесетнице, Духови), Православна Црква прославља Дан Светог Духа. Тај дан се назива „Духовски понедјељак“, јер је посвећен Свесветом Животворном и Свесилном Духу, Једном од три лица Свете Тројице, једносуштном и једнако поштованом и слављеном са Оцем и Сином. Свети Григорије Богослов назива овај дан "дан Духа" (Слово 41. на Педесетницу), а Блажени Августин "празник силаска Светог Духа". Црква је установила празник Духа Светога „ради поштовања Пресветог и Животворног Духа, као једног (од) Лица Свете и Живоначалне Тројице“ насупрот оним јересима које су умањивале Светог Духа у свом учењу. Своју вјеру у Божанство Духа Светога Православна Црква је изразила и у Символу вјере у 8.- члану гдје се каже: „... И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.” На иконама, Дух Свети је приказан симболично – у виду голуба (силазак на Господа Исуса Христа за вријеме Његовог крштења на Јордану) или огњених језика (силазак на апостоле и Богородице на празник Педесетнице). На Духовски понедјељак, црквене пјесме готово су потпуно исте као и првог дана празника. На Литургији нема антифона као првог дана празника, већ се пјевају изобразитељни и „Блажена“, али с тим да има Входног стиха. Празник Педесетнице слави се читаве седмице па је зато у сриједу и петак разријешен пост (трапава седмица), а оданије празника је у суботу. Недјеља послије Педесетнице зове се Недеља 1. по Духовима и посвећена је успомени свих светих и зато се још зове Недеља свих светих. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је, 23. јуна 2024. године, на празник Силаска Светог Духа на апостоле – Духове, свету Литургију у храму Светог архангела Михаила у Хамбургу. Том приликом патријарх Порфирије је обавио чин великог освећења тог светог храма. Саслуживали су: високопреосвећена господа митрополити немачки Григорије и далматински Никодим; преосвећена господа епископи вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј, пакрачки и славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије и хумски Јован; уз молитвеном учешће многобројног верног народа. У току свете Литургије протојереј Синиша Вујасиновић је одликован правом ношења напрсног крста.
– Дужност нам је да будемо сведоци имена Христовог где год да смо, а нарочито онда када смо у расејању – поручио је патријарх Порфирије и нагласио: Овде, у расејању, неопходно је не само да стичемо материјална блага, него да бисмо живећи Христом у потпуности могли да се интегришемо у простор у којем живимо и истовремено без комплекса и страха могли да се отварамо према онима са којима долазимо у контакт и комуникацију, тако да наша вера и љубав буду мост којим ми обогаћујемо оне због којих нас је Бог довео да будемо овде, али исто тако, изнутра и суштински, бивамо и њима обогаћени. – Када смо у Христу сабрани, као што је то данас случај, увек је наша душа радосна, мирна и испуњена радошћу. Нема страха, нема осећања самоће, нема изгубљености. Сви то знамо, сви ми које је Бог погледао и свако кога се благодат Духа Светога дотакла то зна. Важно је да и ви, браћо и сестре, који живите у Немачкој далеко од свог родног краја, не само то да знате, него да се у дому Божјем сабирате, јер засигурно све оно што наиђе као искушење, као тешкоћа, са лакоћом ће бити не само изнето и поднето, него ће се са лакоћом и превазићи. Када је корен наш заједно са кореном Христовим, када је у Цркви Његовој, тада ћемо бити у дому своме и где год да смо своји на своме – поручио је патријарх Порфирије, чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ. Извор: Епархија диселдорфска и немачка ![]() Наша Црква, у недјељу 23.јуна 2024. године слави велики Господњи и покретни празник Духови, Тројице, Педесетница. На овај дан сјећамо се како је, у педесети дан послије Христовог васкрсења, Свети Дух сишао на апостоле у облику огњених језика. Одатле потиче и назив празника Педесетнице јер на грчком језику ријеч πεντηκοστή у преводу значи „педесети дан”. На овај дан, Јевреји су се сјећали како је, педесетог дана након изласка из Египта на планини Синај, Бог дао Мојсију Десет Божијих заповијести. Назив Духови је преузет из старословенског језика, гдје је то датив једнине, а у ствари се односи на Духа Светог који је један, а не на више духова како се то одомаћило у имену које овај празник данас носи. Празник Педесетнице назива се и Тројице, јер је на овај дан читавом човјечанству откривена тајна да је Бог Један, али у Три Лица - Отац, Син и Свети Дух. Исповиједање Пресвете Тројице као Тројичног Бога представља основну истину хришћанске вјере. Педесетог дана након Васкрсења Христовог, Богородица и апостоли окупили су се у горњој соби на Сиону да прославе јеврејски празник Педесетнице. "И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују" (Дaп 2,1-4). А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом.Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше гдје они говоре његовим језиком.И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? Тог дана је око 3.000 људи повјеровало у Христа и примило крштење (ДАП 2, 41). Чињеница да су апостоли почели да говоре на различитим језицима открива посебно значење Педесетнице. У Христовој Цркви, која се „родила“ на данашњи дан Силаском Светог Духа на апостоле, сви народи су уједињени. У Цркви се обнавља веза са Богом и једних с другима, коју су људи изгубили након грехопада. У Црквеној иконографији, икона празника Педесетнице приказује горњу собу на Сиону (Сионска Горница), у којој је Дух Свети сишао на апостоле у облику огњених језика. Апостоли сједе са стране у полукругу у облику поткове, са упражњеним мјестом на челу (то мјесто је за Господа Христа, који се десет дана раније вазнео на небо). Умјесто Јуде Искариотског, изабран је апостол Матија. У рукама Христових ученика су књиге и свици; прсти апостола су склопљени у благословном гесту. На икони је и апостол Павле, који није био у Горњој соби Ово наглашава да Дух Свети силази не само на одређене особе које су биле у Горњој соби, већ је дат цијелој Цркви, која се у то вријеме састојала од Дванаест апостола. На икони је празан простор између Петра и Павла, који нас подсјећа на присуство Светог Духа. Хришћанска теологија забрањује приказивање Бога Оца и Бога Духа Светога. Приказивања Бога Оца у лику старца и Бога Духа Светога у облику голуба су неканонска. У савременој Цркви сматра се да је руски иконописац Св. Андреј Рубљов (канонизован 1988.године- Црква га слави 4. јула) најдубље симболично изразио тајну Свете Тројице. Његова икона приказује сцену описану у Светом писму, када су три анђела посјетили Аврама код Мамвријског храста (1 Мојс 18,1-33) и канонски је приказ хришћанске вјере у Тројичног Бога. Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спомен на то што су се Апостоли одмах разишли по свијету да проповиједају; на њој се читају молитве Св. Василија Великог; у њима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцјељење телесних и душевних тегоба, и да нас он све удостоји небеског Царства. На овај дан цркве се украшавају зеленим гранчицама и посипају травом, а у вријеме старе Цркве зеленило се уносило и у куће (Св. Григорије Богослов, Проповед 44). Молитве које се коленопреклоно читају на Духове. ![]()
Православни свештеник мученички је убијен, 23. јуна 2024. године, у терористичком нападу на цркве у јужној руској (претежно муслиманској) Републици Дагестан и једној од најсиромашнијих области Русије,
Наиме, на велики празник Педесетницу, група наоружаних људи отворила је ватру на цркву и синагогу у Дербенту, док су скоро истовремено други напали другу цркву у Махачкали. Према прелиминарним подацима, погинули су: свештеник, протојереј Николај Котелников (66), чувар цркве, који је био наоружан само ваздушним пиштољем. Чувар, по имену Михаил, жртвовао је сопствени живот, покушавајући да заустави терористе. Иако је умро, дао је вјерницима довољно времена да се безбједно забарикадирају унутра. Отац Николај је служио као свештеник 40 година, почевши од совјетских времена. Пресјекли су гркљан у храму Покрова Пресвете Богородице у Дербенту, а затим га запалили. Иза о. Николаја је остала супруга, троје дјеце и унуци. Новинска кућа Govorit NeMoskva news разговарала је са мјештанином који је свештеника описао као омиљену личност у заједници. „Увијек је био спреман да прихвати и саслуша, дању и ноћу. … Овај град није изгубио свештеника. Град је изгубио оца и остао сироче“, рекао је мјештанин. Предсједник Русије Владимир Путин постхумно је одликовао Орденом за храброст свештеника Николаја Котелникова, објављено је на званичном интернет порталу правних информација Русије. "За храброст и пожртвованост исказану по цијену сопственог живота приликом спасавања грађана од терористичких напада, одликовати Орденом за храброст Николаја Михаиловича Котелникова, протојереја, настојатеља мјесне вјерске организације Православне парохије Покрова Пресвете Богородице у Дербенту", наводи се у указу. У нападу је погинула 21 особа, а више од 40 је повријеђено. Руска полиција је ове нападе, оцијенила као „акт терора“. У региону су 24, 25. и 26. јун проглашени данима жалости. Ко су били нападачи? Снаге безбједности убиле су пет терориста, њихов идентитет је утврђен. Иако идентитет нападача још није званично потврђен, наводно су међу њима два сина шефа дагестанског округа Сергокалински Магомеда Омарова. Након што су му синови убијени током антитерористичке операције, Омаров је приведен ради даљег испитивања, док су му органи реда претресли кућу. ![]() 10 ријетких и занимљивих дјела хришћанске умјетности посвећених празнику Педесетнице - Силаску Светог Духа на апостоле. Припремио сајт "православни живот". Превео и прилагодио сајт вјеронаука.нет ![]() Од древних времена постоји традиција украшавања православних храмова зеленилом - травом, лишћем, цвијећем на празник Духови, Тројице, Педесетница. Какво је поријекло ове традиције? Много људи поставља ово питање. Мислим да постоје два разлога: први разлог је црквено-историјски, док је други симболичан. Из историјске перспективе, вјерујем, ове гране нас подсећају на Мамријско храстово дрво под којим се Господ, тј.Света Тројица, јавио Авраму у облику три анђела. Осим тога, дан јеврејске старозавјетне Педесетнице, у који је Свети Дух сишао на апостоле, био је дан сјећања 50-ог дана од Изласка из Египта. У 50. дан дошли су на планину Синај, гдје је Господ дао Мојсију таблице са Десет Божијих заповијести, који нам служе као смјерница у нашем животу до сада. Било је то вријеме прољећа, а читава планина била је покривена цвијећем и дрвећем. Дакле, можда је због тога у древној цркви постојала традиција да се куће и цркве украшавају зеленилом - људи су замишљали као да су поново били на планини Синај са Мојсијем. Нема сумње да када су се ученици окупили на дан Педесетнице, њихов дом је, такође, био покривен зеленилом. У сјећање на то, на овај празник украшавамо наше храмове и држимо цвијеће у својим рукама. Међутим, постоји и симболично значење. Оно симболизује душу која цвјета и постаје зелена након зимског сна, јер ју је милост Божија дотакла. Зими су гране без лишћа, али када доће прољеће и оне се претворе у зелено, појаве се листови и цвијеће. Тако је била зима у нашем срцу, али онда нас је дотакла милост Светог Духа, и наше срце је постало живо. Грана је свјежа само када расте на дрвету. Ако је остала на дрвету, она ће се исушити за неколико дана. Исто важи и за нашу душу: све док се држи на стаблу, до лозе на коју је накалемљена, остаје жива и цвјета. Ако се одвоји од ове лозе, такође ће се осушити. Господ нам је рекао: "Ја сам лоза, ви сте гране" (Јн 15, 5). Ако се душа издвоји од своје лозе, почне да се осуши баш као грана. Зато се трудимо да будемо са Богом. Увијек покушавамо да будемо са нашом лозом, која испуњава наше срце соком живота, благословом зрака Божанског свјетла и милошћу Светог Духа. На овај празник морамо се још више искрено молити Богу и замолити га да нас не напусти и не лиши нас ове милости која нам је дата у тренутку нашег крштења, која нам се даје у Светим тајнама наше Црква и од чега се често удаљавамо због наших гријехова. Протојереј Борис Старк. Из проповиједи на дан Светог Духа, 1981. "Мој цио живот је чудо". Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ У недјељу, 23. јуна 2024. године, на празник Силаска Светог Духа на апостоле (Педесетницу), престолни празник Тројице-Сергијеве лавре, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирило је началствовао служењем Свете Литургије на Саборном тргу обитељи Преподобног Сергија Радоњешког Чудотворца. Том приликом Његовој Светости је саслуживао и Преосвећени Епископ ремезијански Стефан, викар Патријарха српског и старјешина Подворја Српске православне цркве у Москви. На навечерје празника, 22. јуна 2024. године, десио се историјски догађај тј. након 104 године уприличен је свечани повратак иконе Свете Тројице, чији је аутор Преподобни Андреј Рубљов, на њено историјско мјесто - иконостас Тројицког соборау Сергијеву Лавру. – Од срца вам честитам на овом великом догађају. За све нас је срећа да учествујемо у овоме што се сада дешава: икона Пресвете Тројице се враћа у свој дом. Када је изнесена из Лавре, када је манастир оскрнављен, ти зли људи вјероватно нису могли ни да претпоставе да ће доћи вријеме не само за повратак свете иконе на мјесто гдје је првобитно била, већ и за опште оживљавање вјере у нашем народу. И да није било оживљавања вјере, не би било ни овог преношења иконе Свете Тројице. За све ово морамо захвалити Богу, јер се пред нашим очима догодило велико чудо у срамоти безбожне идеје, која је својевремено захватила свијест већине нашег народа. Идеје отпадништва, које су погодиле душе и свијест људи и одвратиле их од Бога. Али сада повратак светиња свједочи о дубоким промјенама у животу нашег народа – о препороду Православља у Светој Русији“ рекао је патријарх Његова Светост патријарх Кирил у свом говору. Да подсјетимо, одлуку да се светиња врати на своје историјско мјесто, донио је руски предсједник Владимир Путин у мају 2023. године. Припремио вјеронаука.нет на основи извора: Тв Храм, Патриаршија.ру и orthochristian.com ![]() Свети Синод Кипарске православне цркве је, поред актуелних питања, 20. јуна 2024. године разматрао и проблем канонског статуса жене ђаконисе, коју је, у главном граду Зимбабвеа Харареу, на Велики четвртак 2. маја 2024. године, с благословом Александријског патријарха Теодора, рукоположио митрополит Зимбабвеа (по рођењу Кипранин-примједба прев) Серафим Кикотис (Александријска Патријаршија) Ово је наведено у саопштењу Светог Синода кипарске православне цркве. Синод је затражио од Александријске патријаршије да је обавијести о канонској оправданости „рукополoжења“ Ангелике Молен у чин ђаконисе од стране епископа Зимбабвеа. Поводом овог случаја, руски мисионар који дјелује у Африци, о. Георгиј Максимов изразио је незадовољство и случај сматра великом грешком. Каже да су му многи афрички свештеници писали, посстиђени овом вијешћу. Њихова збуњеност је оправдана, каже, и појашњава да ту нешто дубоко није у реду. ![]() Тропар (глас 8: Благословен јеси, Христе Боже наш, иже премудри ловци јављеј, низспослав им Духа Свјатаго, и тјеми уловљеј всељенују, Человјекољубче слава Тебје! Благословен си, Христе Боже наш, који си рибаре као премудре показао, ниспославши им Духа Светога, и помоћу њих си цео свет у Своју мрежу уловио, Човекољупче слава Теби! Кондак, глас 8. Јегда снизшед јазики слија, раздјељаше јазики Вишњиј: јегда же огњенија јазики раздајаше, в соједињенијем всја призва: и согласно славим Всесвјатаго Духа. Кондак, глас 8. Када је Свевишњи ,сишавши помешао језике, разделио је народе ; а када је раздавао огњене језике, у јединство је све призвао : да једногласно славимо Најсветијег Духа. Прокимен апостола, глас 8. Во всју земљу изиде вјешчаније их, и конци всељенија глаголи их. По свој земљи изиђе глас њихов, и до крајева васељене, речи њихове. ( Пс 18, 5 ) Ирмос празника, глас 4. Радујсја Царице матеродјевственаја Славо! Всјака бо удобообрашчатељнаја благоглаголиваја уста, витијствовати не могут Тебе пјети достојно: Низумјевајет же ум всјак Твоје рождество разумјети, тјемже Тја согласно славим. Радуј се, Царице, матеродјевствена Славо! Ниједна речита и благоглагољива уста , не могу Те достојно прославити и опевати, и ниједан ум не може да разуме Твоје рођење, зато Те једногласно славимо. Извор: eparhijazt.com
![]() Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије присуствовао је данас на Духовске задушнице помену за српске официре који је служен на гробљу Олсдорф у Хамбургу (Немачка).У главној капели Олсдорф парк гробља највећег на свету које се налази у Хамбургу Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије служио је на Духовске задушнице помен за страдале српске официре који су сахрањени на овом гробљу. Уз Патријарха Порфирија, присутни су били и Његово Високопреосвештенство Архиепископ берлински и Митрополит немачки г. Григорије, Преосвећена Господа Епископи: вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј и хумски Јован, свештенство и верни народ. Након помена Његова Светост у пратњи отачаствених архијереја, свештенства и верног народа обишао је и гробна места српских официра, који су страдали у Другом светском рату. Након тога посетили су и парцелу која је додељена у Хамбургу за потребе сахрањивања српских парохијана, као и споменик за убијене у логорима од 1939. до 1945. године. *** У Храму Светог архангела Михаила у Хамбургу у суботу, 22. јуна у 17.30 часова биће служен свечани чин доксологије. Сутрадан, 23. јуна Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће свету архијерејску Литургију са чином великог освећења храма Светог архангела Михаила у Хамбургу, са почетком у 9.30 часова. Дочек Његове Светости биће уприличен у 9 часова. ![]() Субота је „дан мира, покоја“, зато се помињање упокојених код нас врши првенствено суботом (на руском: „родительские субботы“ =„родитељске, очинске, предачке суботе“) – дани спомена мртвих (Литургика-Архиепископ АВЕРКИЈЕ (Таушев). Задушнице (грч: Ψυχοσάββατο); суботњи дани посвећени помену и молитвама за упокојене; посебни дани када се на богослужењима: Литургијама, парастосима, дељењем милостиње, уређивањем гробова, одаје дужно поштовање упокојеним члановима фамилије и Цркве. Црква се сваке суботе моли за упокојене и сјећа се свих упокојених хришћана, отаца и браће наше. Неке суботе у години посебно се посвећују помињању упокојених. Такве су: 1. Субота месопусна (задушнице), 2. друга, трећа и четврта субота Великог поста, 3. субота уочи Педесетнице (задушнице) и 4. Д(м)итровданска субота, уочи дана светог великомученика Димитрија Солунског (задушнице). Задушнице су дан посвећен упокојеним, па према томе, треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвијећем и упалити свијеће. Уобичајено је да се на задушнице држи Литургија, на којој свештеник прелива вином донесено жито (кољиво), а после службе се одлази на гробља, гдје се пале свеће, а свештеници обилазе и каде гробове. Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да оду до најближег храма, и да ту обаве помен за своје упокојене. Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на дијелење милостиње, обавезно се сваком просјаку којег сретнемо, удијели милостиња и да дио хране коју смо понели са собом. Духовске Задушнице Познате и као летње задушнице, увек су у суботу пред Духове (Силазак Светог Духа). Тога дана врши се помен "од века усопшим благочастивим Хришћанима, оцима и браћи нашој." И ове суботе Црква се моли за све оне који су побожно уснули у пустињи, градовима, на мору, на земљи, на сваком месту и набраја цареве, свештенике, архијереје, монахе и све у сваком свенародном узрасту од Адама до данас. Заупокојене јектеније се узимају у току врло садржајног канона на јутрењу. Извори: спц.рс; и Литургика-Архиепископ АВЕРКИЈЕ (Таушев). Када служимо помен за умрлога, да ли његова душа то осјећа? ![]() Св. Кирило, патријарх александријски (око 376 — 444). Рођен је у Александрији у другој половини 4. вијека за вријеме владавине римског цара Теодосија Млађег. Изучавао је световне науке, укључујући философију, али највише од свега трудио се да стекне знање о Светом Писму и истинама хришћанске вјере. У младости је свети Кирил ушао у скит светог Макарија у нитријским планинама, гдје је боравио шест година под вођством мудрог и побожног старца Серапиона. Његов ујак Теофил, архиепископ Александријски, позвао га је к себи и поставио за ђакона. Кирило је убрзо постао познати проповједник и својим врлим животом стекао је широко поштовање. Послије смрти патријарха Теофила 412. године (385 – 412) једногласно је изабран за патријаршијски престо Александријске цркве и повео је борбу против јереси Новацијана, која се раширила у Александрији. Св. Кирило је почео са највећом ревношћу да испуњава дужности које су му додијељене и чврсто је бранио истине хришћанске вјере. У то вријеме било је много немира и неслагања, понекад од сљедбеника лажних учења, понекад од Јевреја, који су из мржње према хришћанима настојали да изазову нереде у граду. Водио три љуте борбе за свога живота: с јеретицима Новацијанима, с јеретиком Несторијем (презвитер антиохијске цркве, изабран за Константинопољску катедру 428. године) и са Јеврејима у Александрији. Новацијани су постали у Риму и тако прозвани по Новацијану презвитеру, јересоначалнику. Они су се гордили својом врлином, ходили су обучени у бело одело, забрањивали су други брак и држали су да се не треба молити за оне који учине смртни грех, нити примати натраг у цркву оне који једанпут отпадну од цркве, па ма се они горко кајали. Кирило њих побиједи и истјера из Александрије заједно са њиховим епископом. С Јеврејима била је борба много тежа и крвавија. Јевреји су се били осилили у Александрији још од почетка, како је Александар Велики засновао тај град. Њихова мржња према хришћанима била је бијесна и смушена. Они су убијали хришћане мучки, тровали, на крст распињали. После дуге и тешке борбе Кирило је успео код цара Теодосија Млађег, да се Јевреји протјерају из Александрије. Његову борбу пак против Несторија, патријарха цариградског, ријешио је Трећи васељенски сабор у Ефесу 431. године. Том Сабору предсједавао је сам Кирило, заступајући у исто вријеме и папу римског Целестина, по молби овога, који због старости није могао доћи на Сабор. Несторије буде осуђен, анатемисан, и од цара прогнан на источну границу царства, гдје је и умро смрћу ужасном (јер му црви разједу језик, којим је хулио Пресвету Богородицу називајући је Христородицом). После свршене борбе Кирил је у миру проживео и ревносно пасао стадо Христово. Представио се Господу 444. године. За њега се каже да је саставио „Богородице Дјево радујсја!“ Свети Кирило је управљао Александријском црквом 32 године, а до краја његовог плодног дјеловања стадо је очишћено од јеретика. Свети Кирило је благо и пажљиво прилазио онима који су својом једноставношћу и незнањем запали у лажну мудрост. Једног старцу, подвижника високог живота, који је погрешно сматрао старозавјетног праведног Мелхиседека (Мелхиседек – цар Салимски, свештеник Бога вишњега, помиње се у Књизи Постања, гл. 14, ст. 18) сином Божјим, светац је замолио да се моли Господу како би открио како правилно размишљати о овом праведнику. Три дана касније, старац је дошао код Светог Кирила и рекао да му је Господ открио да је Мелхиседек епископ и обичан човјек. ![]() Бугарска православна црква дала је саопштење уочи геј параде која је у Софији одржана 21. јуна: Онда када православни хришћани упућују молитвени позив Свемогућем Богу за своје упокојене најмилије и моле се за покој њихових душа, поново ћемо бити свједоци јавног испољавања гријеха и његовог прихватања као начина живота. Света Црква је више пута рекла да савремено друштво, отргнуто од својих хришћанских коријена, нажалост замјењује схватање основних вриједности као што су љубав и слобода. Међутим, вољети особу, цијенити је и поштовати је не значи ћутати и бити равнодушан ако је кренула лажним или деструктивним путем. Зато се према свима односимо са пастирском бригом, одговорношћу и очинском љубављу – противимо се покушајима да се гријех наметне као норма и вриједност у бугарском друштву. Молимо Свемогућег Бога, Који не жели смрт грешника, него да се врати безбожник са свога пута и буде жив (Јез 33, 11), да свима подари покајање и разумијевање, да им опрости гријехе и да их спаси по Свом великом милосрђу и човјекољубљу. Да подсјетимо, у Софији се геј парада одржава сваке године крајем јуна, од 2008. године. ![]() У Бугарској је почео процес избора новог поглавара Бугарске православне цркве*, који ће се одвијати у двије етапе и завршиће се 30. јуна. Бугарски медији објавили су комплетан списак свих митрополита који ће учествовати на изборима за новог патријарха Бугарске православне цркве. У четвртак 20. јуна 2024. године, Свети синод БПЦ се састао да, између својих чланова, изабере три кандидата за патријаршијски престо. Овај процес би могао да потраје неколико дана ако ниједан кандидат не постигне потребну двотрећинску већину (10 од 14). На претходним изборима 2013. године процес је трајао два дана и укључивао је око 30 прегласавања, што је на крају захтијевало промјену правила да би се донијела одлука. Крајњи рок за кандидатуру истиче у поноћ суботе на недјељу, пошто црквени Устав налаже да се то уради најмање седам дана прије коначног избора. Патријаршијски изборни савјет састаће се 30. јуна у Синодалној палати у Софији. Више од 100 делегата ће тајним гласањем одлучити ко ће од три кандидата које је предложио Синод постати нови патријарх Бугарске православне цркве.За сваког кандидата за патријаршијски трон, Устав Бугарске православне цркве утврђује четири услова: да буде епархијски митрополит (члан Светог синода), да има најмање 50 година, да епархијом управља као епископ најмање пет година. и да се одликују исправним размишљањима о православној вјери и строгим поштовањем црквеног поретка. Три члана Синода нису навршила 50 година: митрополит западно-средњеевропски Антоније, митрополит старозагорски Кипријан и митрополит неурокопски Серафим, који ће потребну старост напунити неколико дана након избора за патријарха – 4. јула. Митрополит доростолски Јаков не испуњава услов јер не управља епархијом најмање пет година. Нови члан Синода, митрополит сливенски Арсеније, изабран крајем маја, не испуњава оба услова – има 38 година и тек је преузео управу над епархијом. Тако на мјесто поглавара БПЦ може да претендује девет митрополита: митрополит амерички, канадски и аустралијски Јосиф, митрополит великотрновски Григорије, митрополит плевенски Игњатије, митрополит ловчански Гаврило, митрополит пловдивски Николај, митрополит варненски Јован, митрополит русенски Наум, митрополит врачански Григорије и митрополит видински Данило. Након смрти патријарха Неофита, митрополит пловдивски Николај је више пута јавно изјавио да не жели да учествује на изборима за Патријарха. Међутим, то не значи да његово име неће бити уврштено на листу кандидата. Од ових девет кандидата, Свети Синод БПЦ изабраће три митрополита, од којих ће један постати Патријарх. Вијест припремио вјеронаука.нет, на основу писања овог извора *Бугарска православна црква (буг. Българска православна църква) је помјесна и аутокефална црква са достојанством патријаршије. Налази се на осмом мјесту у диптиху.У њеном саставу налази се 13 епархија у отаџбини. ![]() Луизијана* је прва америчка савезна држава која тражи да се Десет Божјих заповијести нађу у свакој учионици јавних школских установа. Закон који је републикански гувернер Џеф Ландри (Jeff Landry) потписао у сриједу захтијева приказ Десет Божјих заповијести величине на постеру или урамљеном документу величине најмање једанаест са четрнаест инча "великим, лако читљивим фонтом" у свим јавним учионицама, од вртића до универзитета које финансира држава. Постери, који ће бити упарени са „изјавом о контексту” од четири параграфа који описује како су Десет заповијести „биле истакнути дио америчког јавног образовања скоро три вијека”, морају бити постављени у учионицама до 1. јануара 2025. године. Према закону, плакати би били плаћени донацијама и за то се не би користила државна средства. „Овај закон налаже излагање Десет Бож. заповијести у свакој учионици — јавним основним, средњим школама и универзитетима — у држави Луизијана, јер ако желите да поштујете владавину закона, морате да почнете од оригиналног законодавца, а то је био Мојсије“, рекао је Ландри на церемонији потписивања закона. Закон такође „овлашћује“, али не захтијева излагање других предмета у К-12 јавним школама, укључујући: Mejflauerski dogovor (Mayflower Compact), који су потписали вјерски ходочасници на броду Мејфлауер 1620. године и који се често назива „Првим уставом“ Америке ; декларација независности; и Уредба о сјеверозападу, која је успоставила владу на сјеверозападној територији – на данашњем Средњем западу – и створила пут за пријем нових држава у Унију. Слични закони који захтијевају да се Десет Божјих заповијести излажу у учионицама предложени су и у другим државама, укључујући Тексас, Оклахому, Јужну Каролину, Мисисипи и Јуту. Међутим, уз пријетње правним биткама око уставности оваквих мјера, ниједна држава осим Луизијане није успјела да донесе закон. Противници доводе у питање уставност овог закона, упозоравајући да су могуће и судске тужбе, а присталице тврде да сврха ове мјере није само вјерска, већ да има историјски значај. Иначе, правне битке око излагања Десет Божјих заповијести у учионицама нису новост. Године 1980. Врховни суд САД пресудио је да је сличан закон Кентакија неуставан. Вијест припремио вјеронаука.нет на основу писања утицајних америчких медија *Луизијана (енгл. Louisiana) је држава на југу САД. По површини је на 31. а по броју становника на 25. месту међу државама САД. Главни град је Батон Руж а највећи је Њу Орлеанс. ![]() Свети великомученик Теодор Стратилат био је родом из града Евхаит (у Малој Азији, сада Турска) и био је војвода (на грчком - „стратилат“) у војсци цара Ликинија, и градоначелник града Ираклије. у близини Црног мора. Својим побожним животом и кротким управљањем освојио је срца многих, а многи незнабошци, видећи његов врли живот, прихватили су вјеру Христову. Када је о томе глас стигао до цара Ликинија (308-323), савладара цара Константина, стигао је у Ираклију и хтијући да примора Теодора да се поклони идолима. Када је свети Теодор остао непоколебљив, љутити намјесник је наредио да се Христов исповједник подвргне суровим мучењима: шибан је (шест стотина удараца по леђима и пет стотина по трбуху), разапет на крст, гађан стријелама и најзад посјечен мачем. Током мучења стално је говорио: "Слава Теби Боже мој, слава Ти!" Теодор је умро 8. фебруара 319. године. Сматра се заштитником војника који га призивају у помоћ. 8/21. јуна празнује се пренос моштију Светог Теодора из Ираклије у Евхаиту. Тако беше и завјештао свети Теодор при страдању, своме слуги Вару: "Тијело моје", рече, "положи у Евхаити на имању мојих предака". Свети Анастасије Синајски записао је ово чудо од иконе светог Теодора: у мјесту Карсату близу Дамаска била је једна црква у име светог Теодора Стратилата. Када Сарацени покорише Дамаск, једна група Сарацена са женама и дјецом настани се у тој цркви. На зиду је био фреско лик светог Теодора. Један Сарацен пусти стријелу и удари лик светитељев у лице. На једанпут крв потече из лика. Ускоро после тога цела та група Сарацена изумре ту у цркви. Свети Анастасије вели, да је он лично био у тој цркви, видео лик светитељев на двору и трагове од стинуле крви. ![]() У Пољској су планирају да смање број часова вјеронауке у школи седмично са два на један, преноси. Ово је за ТВН24 изјавила министар националног образовања Пољске Барбара Новацка. Пјотр Отрембски, портпарол Министарства просвјете, рекао је за Пољски радио да је рад на измјенама у току. „Министарка Барбара Новацка је јасно рекла да ће од септембра 2025. године број часова вјеронауке бити смањен са два на један. Очигледно ће се разговарати са партнерима и свим заинтересованим странама“, рекао је Пјотр Отрембски. Такође, од наредне школске године оцјена из вјеронауке неће улазити у просјек. Поред тога, биће могуће комбиновати наставу са мање од седам полазника вјеронауке. Да подсјетимо, конфесионално вјерско образовање у државним, приватним и вјерским школама у Пољској пружају Римокатоличка, Православна и Протестантска Црква. Родитељи, односно ученици (у средњој школи) могу одабрати и етику. У понедељак, 17. јуна у крипти Храма Светог Саве у Београду уприличен је пријем и свечана додјела награда, похвала и поклона за награђене ученике међународног литерарног и калиграфског конкурсу у оквиру пројекта "Дани словенске писмености" на тему "Чувајмо Божију творевину". Међу награђеним ученицима су и четири ученика из Требиња. За литерарно стваралаштво награђени су : ученица трећег разреда Гимназије "Јован Дучић" Лидија Бердовић освојила је прво мјесто (ментор проф. Татјана Лубурић) као и ученик деветог разреда Основне школе "Вук Караџић" Тадеј Перишић, а његова школска другарица Ива Тепавчевић освојила је треће мјесто (њихов ментор је вјероучитељ Жанела Пажин). На конкурсу калиграфских радова прво мјесто освојила је Јелена Стајчић ученик првог разреда Центра средњих школа (њен ментор је вјероучитељ Ивана Хрњез). Сви првопласирани ученици награђени су двонедељним боравком на острву Крф као дванаеста генерација образовне екскурзије "Стопама наших предака". Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије учиниће 22. и 23. јуна посету Богом чуваној Епархији диселдорфској и немачкој. Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија у Храму Светог архангела Михаила у Хамбургу у суботу, 22. јуна у 17.30 часова дочекаће Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије, са свештенством, монаштвом и верним народом Божијим. Овом приликом, биће служен свечани чин доксологије. Раније током дана, у 11.15 часова, Патријарх Порфирије служиће парастос на гробљу Олсдорф, када ће бити додељена парцела у Хамбургу за потребе сахрањивања парохијана. Сутрадан, 23. јуна Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће свету архијерејску Литургију са чином великог освећења храма Светог архангела Михаила у Хамбургу, са почетком у 9.30 часова. Дочек Његове Светости биће уприличен у 9 часова. У складу са светогорским уставом, 14. јуна по новом, а 1. јуна по старом календару, у Кареји је, након доксологије у Протатској цркви у Кареји, извршен чин примопредаје Свештене епистасије, извршног административног тијела Свете Горе са мандатом од једне године. Досадашњу епистасију на челу са протоепистатом архимандритом Стефаном Хиландарцем, наслиједила је епистасија предвођена Светим манастиром Дионисијатом. Дужност прота преузео је дионисијатски старац Симеон са осталим члановима епистасије: о. Јефтимијем зографским, Макаријем пантелејмонским и Јефремом констамонитским. Примопредаји су присуствовали Гувернер Свете Горе Анастиос Мициалис, заменик гувернера Аристос Касмироглу, представници светогорских манастира у својству чланова Свештене општине, државни званичници, представници служби безбедности на Светој Гори, као и градоначелник Солуна Стелиос Ангелудис.
Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један протоепистат (прот) и који се смењују једном годишње. На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година: Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен) Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита) Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра) Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат) Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит) Свештену епистасију бира Свештена општина (скупштина) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском календару. Извор: Хиландар.орг ![]() Аукције три древна православна рукописа - једног грузијског и два српска - преко лондонское аукцијске куће „Кристи” затворене су у уторак, 11.јуна 2024. године. Наиме, Министарство културе Србије купило је 11. јуна 2024. године, на аукцији у Лондону два изузетно драгоцјена и вриједна средњовјековна српска рукописа - „Српски октоих” са почетка 14. вијека и „Житије Варлама и Јоасафа” са почетка 15. вијека, Рукописи су купљени преко Амбасаде Србије у Лондону у аукцијској кући „Кристи” за 57.000 фунти, што је око 5,8 милиона динара. Ријеч је о обједињеним одломцима из различитих делова Октоиха параклитика, а писани су српскословенским језиком, рашким правописом, ситним књижним писмом. Значај овог рукуписа је немјерљив имајући у виду да је сачувано тек неколико српских октоиха на пергаменту, а ниједан цјеловит.„Житије Варлама и Јоасафа” (почетак 15. вијека, папир) такође није потпун, а вријеме његовог настанка је одређено филигранолошком анализом. Први дио текста чини Житије Варлама и Јоасафа, омиљено штиво како у дворској, тј. властеоској, тако и у монашкој средини, између осталог, због тога што је паралела проналажена у животу Св. Симеона и Св. Саве. Другу текстуалну целину чине слова, похвале и изводи из житија на веће празнике према календарском поретку, а језик је српскословенски, правопис измијењени рашки. Што се тиче грузијског манускрипта у питању је Codex Sinaiticus Rescriptus, палимпсест, са палестинским арамејским текстом из 5.–7. вијека испод, и црквеним грузијским текстом из 979. године, који је написао Јован-Зосима, грузијски монах који је живио у манастиру Св. Саве и касније Свете Катарине на Синају. Наиме, бивши премијер Грузије, милијардер Бидзина Иванишвили, почасни предсједник владајуће партије "Грузијски сан", купио је рукопис Јеванђеља из V-VII вијека за 1,5 милиона фунти у Лондону. Рукопис грузијског монаха Јована Зосиме из X вијека, заснован на тексту Светог писма из V-VII вијека, продат је за 1,25 милиона фунти, нааведено је на сајту аукцијске куће Christie's .Ово је такозвани Синаитикус Рескриптус, Codex Sinaiticus Rescriptus, написан на пергаменту на арамејском и грузијском, који се састоји од 70 листова. Рукопис је понуђен на аукцију у повезу из 10. вијека направљеном у манастиру Свете Катарине на Синају - најранијем познатом повезу рукописа са потписом и датумом. Рукопис садржи најраније текстуално свједочанство о Јеванђељу на дијалекту арамејског који је најближи оном којим је говорио Господ Исус Христос. Текстове је такође преписао Јован-Зосима на грузијском. Палимпсест је стављен на аукцију са натписом „Ремек дјела из колекције Шојена“, норвешког путника и историчара прошлог вијека. Његова збирка се сматра највећом колекцијом древних рукописа на свијету, која броји више од 13.000 примјерака, од којих су најстарији стари око 5.000 година. Биџина Иванишвили планира да га поклони Националном музеју Грузије. ![]()
Амерички предузетник и милијардер Илон Маск направио је злослутно предвиђање о технологијије. Наиме он је, на друштвеној мрежи X, рекао да ће људи у будућности престати да користе телефоне. По његовим ријечима, за комуникацију користиће се мождани имплантати. Питање будућности технологије покренуо је аутор пародијског налога Not Elon Musk. Питао је кориснике да ли су спремни да инсталирају Неуралинк* интерфејс у своје мозгове, који би им омогућио да контролишу нови телефон X снагом мисли. Илон Маск је одговорио на ову објаву рекавши да ће у будућности мобилни уређаји постати непотребни.
„У будућности неће бити телефона, само Неуралинк“, написао је Маск у коментару. У јануару је Маск објавио да је прва особа примила Неуралинк имплантат и да је добро. Тада је бизнисмен истакнуо да су први подаци добијени о раду уређаја показали обећавајуће резултате. Маск је касније написао да се нови уређај Неуралинк зове Телепатија (Telepathy). Он даје власнику могућност да контролише паметни телефон или рачунар користећи моћ мисли и првенствено је креиран за људе који су изгубили способност да користе своје удове. У марту је први пацијент са имплантатом показао како игра шах „снагом мисли“. Наиме, двадесетдеветогодишњи Нолан Арбо, парализован након несреће, показао је да може да контролише курсор и да помјера шаховске фигуре на екрану лаптопа. Истовремено, Маск је најавио мождани имплантат Неуралинк, који је замишљен као уређај који омогућава слијепим људима да виде - Blindsight.Маскова компанија није усамљена у развоју ове врсте технологије. Посљедњих година, истраживачки тимови из цијелог свијета најавили су ране, али обећавајуће студије о уређајима за интерфејс мозак-машина. Вијест припремио вјеронаука.нет *Неуралинк -неуротехнолошку компанију фокусирану на развој интерфејса између мозга и рачунара- су, у Калифорнији, јула 2016. године основали Муск и тим од 7 научника и инжењера и први пут је објављен у марту 2017. године. ![]() Цариградски патријарх се придружио заједничком саопштењу земаља о резултатима Глобалног самита мира, одржаног у швајцарском љетовалишту Биргеншток, близу Луцерна 15-16. јуна 2024. године. Списак потписника ажуриран је 17. јуна на сајту Министарства иностраних послова Швајцарске. На листи земаља које су подржале заједничко саопштење објављеном на сајту, „Васељенска патријаршија“ се појавила другог дана по завршетку догађаја. Међутим, у првобитно објављеном завршном документу „Самита мира“ на листи потписника није било представника Цариградске патријаршије. Цариградски патријарх је био једини вјерски поглавар који је учествовао на конференцији, на званични позив предсједнице Швајцарске Вајоле Амерд. Цариградску патријашију је, на самиту, лично представљао патријарх Вартоломеј. Патријарх Вартоломеј је говорио на швајцарском самиту мира и осудио оне који ћуте о рату. „Рат је увијек деструктиван. Ћутати пред његовом суровошћу је срамота! Наша је дужност и мисија да бранимо и унапређујемо мир. „Блажени миротворци“ (Мт 5, 9) рекао је патријарх Вартоломеј. Патријарх је истакао важност и вриједност дијалога, описавши га као покретачку снагу конференције. Он се, такође, осврнуо на давање аутокефалног статуса тзв. Православној цркви Украјине, тврдећи да је Васељенска патријаршија дјеловала као одговор на „пастирске потребе православних вјерника у Украјини“, јер додао је, „чврсто вјерујемо да православни хришћани у Украјини имају право да имају свој црквени глас“. Међутим, Турске власти затражиле су објашњење од организатора швајцарске мировне конференције о Украјини због уврштења Цариградске патријаршије на листу потписника заједничке декларације, јер су власти Турске, у више наврата, изјављивале да не признају Вартоломејеву титулу „Васељенског патријарха“, напомињући да је он, према Лозанском мировном уговору из 1923. године, има статус поглавара грчке православне заједнице у Турској. Да подсјетимо, завршну декларацију, потписало је 77 држава и институција од стотинак делегација које су учествовале на скупу, међу којима је и Србија. Декларацију, нису потписали: Јерменија, Бахреин, Бразил, Ватикан, Индија, Индонезија, Либија, Мексико, Саудијска Арабија, Словачка, Јужна Африка, Швајцарска, Тајланд и Уједињени Арапски Емирати.БРИКС-а, као ни Мексико, Индонезија и Тајланд, док су своје потписе повукли дан касније још три државе: Ирак, Руанда и Јордан. Припремио вјеронаука.нет на основу писања агенције ромфеа.гр и других извора Патријарх Вартоломеј повукао свој потпис са саопштења Самита мира (ажурирано 26. јуна)Ово је већ трећи пут да Цариградска патријаршија мијења став према завршном документу Самита мира.
Цариградски патријарх Вартоломеј повукао је свој потпис са завршног документа „Самита мира“ одржаног у Швајцарској 14-15. јуна 2024. године. Дана 26. јуна на званичном сајту швајцарске владе појавила се ажурирана листа потписника, на којој се више не појављује Цариградска патријаршија, иако је раније, 16. јуна, пријављен њен потпис на документу. Након листе потписника, сада се наводи да је „Васељенска патријаршија присуствовала самиту као посматрач и подржава принципе постављене у Заједничком саопштењу“. Значајно је да је ово већ трећи пут да Цариградска патријаршија мијења став према завршном документу самита. Првобитно, Патријаршија није потписала саопштење, потом га је потписала, а сада је поново повукла свој потпис. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
July 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|