Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() На данашњи дан, 10. јула 1856.године, у породици православног свештеника рођен је Никола Тесла (1856-1943), један од најпознатијих српских и светских проналазача и научника. Теслин рођендан се обиљежава и као Дан науке. Никола Тесла је рођен у Смиљану (тадашња Аустроугарска) од оца Милутина, православног свештеника и мајке Георгине. Крштен је у српској православној цркви Св. Петра и Павла у Смиљану. Име Никола је добио по једном и другом дједу. Према крштеници је рођен 28. јуна 1856. године по старом календару (10. јула по новом). Николин отац је био надарени писац и поета који је посједовао богату библиотеку у којој је и Никола проводио своје дјетињство читајући и учећи стране језике. Николина мајка била је вриједна жена с много талената. Била је врло креативна и својим изумима олакшавала је живот на селу. Сматра се да је Никола Тесла управо од мајке наслиједио склоност ка истраживачком раду. Теслини родитељи су, осим њега, имали сина Данета и кћерке Ангелину и Милку, које су биле старије од Николе, и Марицу, најмлађе дијете у породици Тесла. Дане је погинуо при паду с коња кад је Никола имао пет година и то је оставило велики траг у породици. Основну школу Никола је похађао у Смиљану и Госпићу (1862-1866), а Реалну гимназију у Госпићу (1866-1870). Након завршене Високе реалне гимназије у Карловцу (1870-1873) одлази да студира на Политехничкој школи у Грацу (1875-1878), а 1880. уписује студије филозофије природе на Универзитету у Прагу. Након рада у Будимпешти, Паризу и Стразбуру, Никола Тесла долази у јуну 1884. године у САД, где остаје до своје смрти 7. јануара 1943. године у Њујорку. Открића Николе Тесле у области полифазних наизменичних струја била су један од снажних покретача индустријске револуције крајем деветнаестог века. Патенти полифазни електромагнетни мотор и пренос електричне снаге, које је Тесла пријавио 12. октобра 1887. године, означили су почетак „револуционарног хода“ наизменичних струја. Неколико година касније, овај систем примењен је у пројекту хидроцентрале на Нијагари. Прва електрана у Србији која је у потпуности радила по Теслиним системима била је хидроелектрана на реци Ђетињи код Ужица, снаге 100 КС и радне фреквенције 50 Hz, која је почела са радом 1900. године, само четири године после Нијагаре. Након почетне фазе рада, коју поред открића принципа обртног магнетног поља, вишефазних струја и њихове примене, затим раних и успешних решења у домену аутоматике у последњој деценији 19. века, Теслина истраживања доводе до нових открића на пољу струја високе фреквенције и високих напона. Он најпре конструише високо-фреквентне алтернаторе, који дуги низ година представљају основу емисионих радио-станица, а затим прелази на произвођење непригушених електромагнетних таласа помоћу осцилаторних кола са стационарним елементима – великим калемовима, кондензаторима и антенама. Тесла је током 1897. године патентирао за радио везе фундаментални принцип резонанције по два електрична кола на емисионом и на пријемном крају. Такође је и утемељивач радио комуникација на велике даљине. Никола Тесла је конструисао трансформатор и реализовао електрично осветљење без жица. Открио је многе особине струје високе фреквенције. 1898. године, конструисао је модел брода без посаде, којим се управљало са обале помоћу радио таласа, чиме је поставио основу радио-телемеханике. Дуг и плодан Теслин истраживачки рад уродио је великим бројем изума који припадају групи изузетно вредних решења за напредак технике, од којих су многи били толико испред свога времена, да се може рећи да ни данас не можемо у потпуности да сагледамо све њихове вриједности и посљедице. Име нашег славног научника данас носе његови изуми (,,Теслин трансформатор'', ,,Теслин калем''... ), јединица СИ система, као и највећа електроенергетска компанија у Србији. Никола Тесла је умро од срчаног удара сам у хотелском апартману 3327 на 33. спрату Њујоркер хотела 7. јануара 1943. године у 87. години живота. Званично је забиљежено да је умро од срчане тромбозе, 7. јануара 1943. године у 22 часа и 30 минута. И поред продаје патената у области наизменичних струја, Тесла умире сиромашан и у дуговима. Тим поводом, градоначелник Њујорка Лагвардија је рекао: „Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели". Почасни докторати и ордени Николи Тесли су додељени следећи почасни докторати: Техничка школа, Беч, 1908. Универзитет у Београду, 1926. Универзитет у Загребу, 1926. Техничка школа, Праг, 1936. Техничка школа, Грац, 1937. Универзитет у Поатјеу, 1937. Техничка школа, Брно, 1937. Унитерзитет у Паризу, 1937. Политехничка школа, Букурешт, 1937. Универзитет у Греноблу, 1938. Универзитет у Софији, 1939. И ордени: Орден Светог Саве, ИИ класе, Србија, 1892. Орден независности Црне горе, 1895. Орден Светог Саве, И класе Краљевина СХС, 1926. Орден Југословенске круне, 1931. Орден белог орла, И класе, Краљевина Југославија, 1936. Орден белог лава, И класе, Чехословачка, 1937. Медаља Универзитета у Паризу, 1937. Медаља Универзитета Св. Климент, Софија, 1939. Мостарски муфтија мр. Салем-еф. Дедовић и владика Димитрије данас су заједно уградили камен у зид започете обнове Дугалића џамије у Невесињу.
Овим чином још једном су посвједочили континуитет градње добрих односа и повјерења између Исламске заједнице и Епархије Захумско-херцеговачке и приморске у Херцеговини.За овај изнимно важан чин муфтија је казао како се ради о јасној поруци наде и охрабрења за будућност, те да је овдашња генерација високих великодостојника Исламске заједнице и Православне цркве опредијељена да доприноси бољем животу свих људи у цјелини. – Данашњи долазак владике на градилиште Дугалића џамије је од велике важности, чиме је на још већем нивоу озваничена добра сарадња и разумијевање у пројектима обнове вјерских објеката, како од стране Српске православне цркве, тако и од стране општинске администрације – истакао је муфија. Изразио је наду ће на сличан начин и у сличној атмосфери ускоро услиједити свечано отворење обновљене џамије као и Саборне цркве у Мостару. – Сретан сам и Богу драгом захвалан што смо на том трагу. Свих ових година настојали смо давати подршку обнови Саборног храма у Мостару, јер он употпуњује слику Мостара у којем су српска култура и православље дио градског идентитета. Свих ових година настојали смо давати подршку таквом Мостару, добрим међуљудским, међуконфесионалним односима, као што у овој невесињској чаршији, упркос минорном броју Бошњака, наша знамења свједоче континуитет нашег трајања – рекао је муфтија, додавши како је данашњи догађај још један у низу позитивних трагова у времену остављен у залог будућим генерацијама. Истакнувши важност његовања добрих односа између двије вјерске заједнице, владика Димитрије казао да је битно да оне расту у свом идентитету једна поред друге и да што више у тим настојањима напредују. – Ја дубоко у то вјерујем. Што смо више опредијељени за добро, истину, правду и милост, ми ћемо бити ближе једни другима. Просто је немогуће да не буде тако – нагласио је владика Димитрије. Напоменуо је да им је драгоцјена подршка коју им пружа муфтија у обнови саборне Цркве у Мостару. – У Мостару је муфтија увијек ту кад имамо мале застоје и проблеме око изградње нашег саборног храма. Он је увијек ту и спреман је помоћ, и ријечју и савјетом и на сваки други начин. Ово је само симболичан чин, просто потврда најприроднијег људског односа – рекао је владика. Уз жеље за успјешан завршетак радова, казао је како се нада ће се црква и џамија у Невесињу, које дијели тек неколико метара, огледати једна од другу и такмичити у љепоти. Kамен који су данас заједно уградили у зид Дугалића џамије муфтија Дедовић и владика Димитрије у метафоричном смислу симболизира и ревитализацију сјећања добрих односа, условно речено, обичних људи који су током хисторије на сличан начин здушно помагали обнову богомоље својих сусједа. Уз владику су градилиште Дугалића џамије данас посјетили и свештеници из Мостара и Невесиња, начелник Општине Невесиње и предсједник Општинског вијећа овог малог источно-херцеговачког града. Извор: Муфтијство мостарско и сајт Епархије Захумско-херцеговачке и приморске ![]() Надбискуп Јорка Стивен Котрел (Stephen Cottrell) сматра да почетне ријечи Молитве Господње "Оче наш" (Мт 6, 9–13 и Лк 11, 2–4) носе патријархалну ноту и да“ могу бити "морално неприхватљиве" и „проблематичне“. О овоме пише британски лист Гардијан. Пред синодом Англиканске "цркве", надбискуп Јорка је рекао сљедеће; „Знам да је ријеч ‘отац’ проблематична свима онима чије је искуство са земаљским очевима било деструктивно и злостављачко, као и свима нама који осјећамо тежину опресивног патријархалног утицаја на живот“ Надбискуп је и себе убрајао у такве људе. Упркос томе што се у већем дијелу свог говора фокусирао на потребу за јединством, његове ријечи о Молитви господњој изазвале су полемику и другачија мишљења. Либерално, феминистичко свештенство подржало је његове ријечи, док други сматрају да се његов став ослања на „културу, а не на Свето писмо“. Његови коментари долазе након претходног састанка Синода у фебруару, на којем је предложен појам родно неутралног Бога. Након његовог говора др Крис Сагден, предсједавајући конзервативне групе Англикан мејнстрим, упутио је Котрела на Библију у којој је Исус говорио људима да се моле „нашем оцу“. „Да ли то надбискуп Јорка сматра да је Исус погријешио или да Исус није био свјестан своје пастирске улоге? Прилично је видљив приступ неких црквених великодостојника да своје мишљење базирају на друштвеним дешавањима, прије него на Светом писму“, истакао је Сагден. ![]() Бугарска Патријаршија је 1. јула 2023. године прославила повратак светих моштију Преподобног Јована Рилског Чудотворца у манастир који је основао из Великог Трнова 1469. године. По традицији, братство светог манастира обележава тај догађај свеноћним бденијем и празничном светом Литургијом. Ове године бденије је служио Митрополит неврокопски Серафим уз молитвено саслужење Митрополита видинског Данила и игумана манастира Епископа адријанопољског Евлогија. Велики број поклоника узео је учешће у бденију које је трајало до раних јутарњих часова 1. јула. Светом Литургијом началствовао је Митрополит видински Данило уз саслужење игумана и братије светог манастира, као и Митрополита брегалничког Илариона из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије. Појали су хор под вођством др Андреја Касабова и Академски хор Византион из румунског града Јашија. – Поново нас је сећање на Светог Јована Рилског окупило у манастиру који је он основао и о чијој изградњи, очувању, развоју и лепоти брине до данас. Сабрали смо се да се радујемо као што су се радовала братија овог светог манастира пре 554 године што се њихов и наш отац вратио у Рилски манастир да буде његова права ризница. Данашњи празник повратка моштију нам веома јасно говори о бризи коју Свети Јован Рилски има за све нас. У свом завету он није без ралога наредио и очинским завештањем упутио монахе овог светог манастира да чувају свету веру православну, да се држе подаље од страсти – истакао је митрополит Данило и позвап на очување јединство и избегавање подела и раздора. – Што се човечанство више удаљава од вере, умножава се туга, тешкоће и несугласице. Доведите своју децу у манастир и причајте им о подвизима Светог Јована Рилског како би имала веру и у Бога и у људе. Извор: Информативна служба СПЦ према bg-patriarshia.bg ![]() Света столица тражи од Тбилисија да католичкој заједници Грузије врати некадашње цркве Римокатоличке цркве, које су раније биле у власништву Грузијске патријаршије из различитих разлога. Апел упућен премијеру Ираклију Гарибашвилију потписао је државни секретар Ватикана кардинал Пјетро Паролин, преноси newsgeorgia.ge 5. јула 2023. године . Писмо послато још у јануару постало је познато тек сада, а текст је пренела агенција catholic.ge.У писму се наводи да је раније разлог одбијања да се имовина врати РKЦ-у објашњаван чињеницом да Грузијској православној цркви „недостају богомоље“. „Посqедњих деценија, након што су стотине православних цркава изграђене широм земље (укључујући и уз помоћ државе), овај проблем више не постоји“, напомиње Ватикан. Кардинал Пјетро Паролин скреће пажњу на „број пријатељских акција које је Католичка црква учинила према Грузији“. У писму је изражена нада у „реципрочни корак”, као резултат тога, католици ће вратити, на примjер, цркву Безгрешног зачећа у Кутаисију, дом „великој и историјски значајној римокатоличкој заједници у Грузији”. Шест храмова, на које Ватикан полаже право, налазе се у градовима Гори, Кутаиси, Батуми и у три села: Уде, Ивлита и Бузмарети (у покрајинi Самцхе-Џавахети). Реакција владе и грузијске патријаршије по овом питању за сада није позната. Овог прољећа у Грузији је било неколико инцидената када католици нису пуштани на територију својих бивших цркава. Припрема и превод: вјеронаука.нет/ итвор: pravlife.org "У време оно, кад дође Исус на ону страну у земљу гергесинску, сретоше га два бјесомучника, излазећи из гробова, тако опака да не могаше нико проћи путем оним. И гле, повикаше говорећи: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш? А далеко од њих пасијаше велико крдо свиња. И демони га мољаху говорећи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња. И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња са бријега у море, и утопише се у води. А свињари побјегоше; и дошавши у град казаше све, и за бјесомучнике. И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу; и видјевши га, молише да оде из њиховог краја. И ушавши у лађу, пређе и дође у свој град". Мт 28 зач. (VIII, 28 - IX, 1) ![]() Јеванђеље које смо чули прошле недеље научило нас је о дубокој понизности Римског капетана који је дошао Христу да му Он исцијели слугу. А данашње Јеванђеље нам не говори о томе шта треба да радимо, већ нам пре показује шта треба да избегавамо, шта не треба да радимо. Оно нам показује упечатљиву реалност постојања силе зла. У наше време таква реалност чак и не захтева доказ. Сваки дан, у свим новинама читамо о злочинима који се просто не могу објаснити без распознавања да је нека особа запоседнута неком спољашњом, злом силом. Данашње Јеванђеље одсликава нам једну грозну слику: два бјесомучника излазе из гробова „ тако опака да не могаше нико проћи путем оним“ (Мт 8, 28). Христос дозвољава демонима да уђу у једно велико крдо свиња. Поседнути бивају исцељени, а цело крдо свиња навали са брега у море. Каква страшна сила! Реална, очита сила зла. А ево последњег стиха овог Јеванђеља „ И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу; и видјевши га, молише да оде из њиховог краја“ (Мт 8, 34). А сад ви очекујете да нађете неку радост овде: цео град се ујединио да се сретне са Господом. Помислићете да их је ујединила вера, као што су Господа једном замолили Самарјани да остане са њима, да ће му се захвалити што их је ослободио опасности од проласка тим путем. А шта се десило? Да, они су замолили Господа, али не да остане са њима већ да „ оде из њиховог краја!“ (Мт 8, 34). Ово је најужаснији пасус у овом Јеванђељу. Прво су демони присутни у два бјесомучника. Касније, ми те демоне видимо у читавом крду свиња. А онда је цео град поседнут. Чиме? Страшћу користољубља. Према Јеврејском закону, узгајање свиња је против закона, то је грех. А људи као да говоре Господу: „ Само што си крочио на нашу земљу већ си нам проузроковао страшан губитак. Шта ће се следеће десити ако останеш овде? Уништићеш нас у потпуности! Ми видимо, ми разумемо твоју величину: чак су ти и демони послушни! Али шта то нама вреди? Шта нама вреде два исцељена човека? Нама не требају чуда. Нама требају хиљаде, милиони долара. Нама не требаш ти. Иди, иди одмах“. Браћо и сестре, хајде да преиспитамо сопствене душе. Зар нам се иста ствар не дешава? Неке нас страсти опседају, а Христос нам постаје препрека. А у својој души, ми шапућемо исте ове грозне речи: „ Иди од нас“. Нека нас Господ држи даље од тога! Нека наше речи упућене Господу увек буду: „ Дођи Господе и никад нас не напуштај“. Беседа из „Само нам је једна ствар потребна“, Беседе архиепископа Андреја (Римаренка)/За ВЈЕРОНАУКА.НЕТ превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ са овог извора Недеља пета по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник ![]() На ширем подручју Манастира Велика Лавра, у шумовитом делу Свете Горе, јутрос је избио пожар. У гашењу пожара учествују јаке снаге ватрогасне службе које су одмах покренуле акцију, објавио је Катимерини. Ватру гасе четири канадера и један хеликоптер, а у акцију је укључено и 11 возила са 43 ватрогасца и три екипе без возила. На том подручју тренутно дувају ветрови умерене јачине, наводи Катимерини. Говорећи на телевизији СКАИ, Аристос Касмироглу, заменик комаданта цивилног поглавара Свете Горе, изјавио је да ватра гори у неприступачном кланцу у јужном региону Свете Горе, истичући да ватра не гори у близини стамбеног насеља. Он је такође потврдио да Манастир није угрожен. Извор: Танјуг ![]() У календару Румунске Патријаршије појавила су се имена блажене монахиње Касије, Светог Јована Максимовића (Шангајски) и Светог Јосифа Исихасте. Свети синод Румунске православне цркве одлучио је 4. јула 2023. године да у црквени календар Румунске патријаршије уврсти три светитеља, преноси званични сајт Румунске цркве. На радном састанку којим је предсједавао Патријарх Данило, чланови Светог синода одлучили су да у календар унесу блаженопочившу монахињу Касију, Светог Јована Максимовича и Светог Јосифа Исихасту. Такође је одлучено да се у њихову част одобре богослужбени текстови и иконе. Света преподобна Касијана Преподобна Касија родила се у Константинопољу око 805. године у веома утицајној, аристократској породици. Потицала је од благородних родитеља, красила ју је неописива телесна лепота, оштроумност и образованост. Њен отац је при царском двору носио војни чин „кандидата“. Живела је у време царовања императора Теофила и његовог сина Михаила Трећег, који је у почетку владао заједно са мајком – св. царицом Теодором. Касија је још од своје младости решила да постане монахиња. Родитељи су јој били веома побожни и у то смутно време јереси иконоборства, били су на страни иконопоштоватеља. Света Касија као црквени химнограф може да стане раме уз раме са великим именима црквеног стихотворства као што су св. Јован Дамаскин, Козма Мајумски, Андреј Критски и њен духовни учитељ св. Теодор Студит и други. Преподобна Касија је јединствена жена – химнограф чија се дела до данас користе у богослужењу Православне Цркве. Преподобна је такође писала и музику за своје стихотворине; готово све њене познате стихире нису „подобне“ (већ постојећа устаљена мелодија), него „самогласне“( стихови уз које је укројена посебна мелодија). Тачан датум упокојења преподобне је неизвестан, претпоставља се да је то било око 867 или нешто касније. Монахиња Касија је званично прибројана светима доста касно, тек 1889. године. Дан када се она слави је 7 септембар по православном календару (20. септ. по новом), на дан претпразништва Рођења Пресвете Богородице – Мале Госпојине. Свети Јован Шангајски Јован Максимовић родио се 4. јуна 1896. године у Русији, у Харковској губернији у месташцу Адамовски. Потицао је из племићке породице, а његов отац Борис Максимовић био је српског порекла. Породица Максимовић избегла је у 18. веку у Русију пред најездом турских освајача. Српски језик у кући нису запоставили. Јован је на крштењу добио име Михаило, док му је Јован касније монашко име. Осим њега још један члан породице Максимовић проглашен је за светитеља, био је то свети Јован Тоболски, сибирски мисионар.Jош као дечак Михаило Максимовић разликовао се од остале деце: тешко је говорио, мало је јео, није волео гимнастику ни плес. Његова француска дадиља прешла је, под дечаковим утицајем, у православље. Kао осамнаестогодишњак Михаило је завршио Полтавски кадетски корпус и уписао се на Правни факултет на харковском Царском универзитету где је дипломирао четири године касније. Кад је у Русији избила револуција, официр Максимовић је кренуо у рат на страни цара борећи се против бољшевика. Рањен је у десну ногу и због тога је до краја живота остао хром. У време грађанског рата у Русији са породицом је дошао у Србију. Живећи као избеглица у оскудици бивши племић зарађивао је за живот своје породице продајући дневне новине, између осталих и „Политику”. Овог необичног и сиромашног продавца новина сви су добро знали у Београду по томе што је и зими и лети ишао бос. Свакога јутра кренуо би прво у Патријаршију да тамо службеницима прода новине. Нико од њих није знао да је племић аскета, вредни продавац новина већ завршио два факултета. У Београду је потом уписао и 1925. године завршио Теолошки факултет. У руској цркви у Београду га је владика Антоније, поглавар Руске заграничне цркве, произвео у чин чтеца. Замонашио се у Миљковом манастиру код Свилајнца 1925. године узевши име Јован, према свом претку Јовану Тоболском. Свети синод Српске православне цркве поставио га је 1929. године за суплента Богословије у Охридској епархији у Битољу. Охридском епархијом тада је управљао владика Николај Велимировић. Године 1934. постао је епископ Руске заграничне цркве и послат је у Шангај. У Шангају је основао Сиротиште светог Тихона Задонског које је удомило чак три и по хиљаде деце. Несрећне и напуштене малишане налазио је по буџацима шангајских четврти изгладнеле и болесне. Тешко су га погађале и посете душевним болесницима и за њих се посебно молио. Сачувана су многобројна сведочанства некадашњих смртно болесних људи којима је Јован Шангајски помогао. Руси су, после доласка комуниста на власт у Кини, поново кренули у изгнанство. Епископ Јован био је с њима. Свети синод Руске заграничне цркве поставио је владику Јована 1951. године за архиепископа западноевропског. Дошао је у Париз. Служио је свету литургију на француском и холандском, баш као својевремено на грчком, црквенословенском, кинеском, или касније енглеском. Свети синод преместио је потом Јована Максимовића у Сан Франциско да би помагао завршетак градње тамошње велике Саборне цркве посвећене Пресвета Богородици. У Сан Франциско стигао је у јесен 1962. године.У Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године (19. јуна по старом календару) служио је Литургију. По свом обичају, после службе остао је у олтару још три сата. Онда је отишао у парохијски дом и ту се упокојио. На дан смрти пратио је чудотворну икону Пресвете Богородице („Курскаја – Коренаја”). Пред њом се и упокојио. О себи је написао следеће: “Откад знам за себе, желео сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебљиву тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за њу.”За светитеља је проглашен (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске заграничне православне цркве у Сан Франциску, Калифорнија. Свети Јосиф Исихаст (познат и као Јосиф Ћутљиви) Рођен је 1897. године у селу Левки на острву Парос, у Егејском мору. Одгајан у породици, са много дјеце, Георгија (Котиса) и Марије, на светом крштењу добио је име Фрациа. Од дјетињства проницљив и мудар, школа живота, са својим невољама и згодама, научила га је да спозна и част Божију и таштину овога свијета. Његов отац Георги Коттис умро је 1907. године, а мајка Марија се бавила одгајањем дјеце. Због тешког материјалног стања породице није завршио школу. 1914. радио је у Пиреју, затим служио војску и настанио се у Атини, где се бавио трговином. Са 23 године, Францис се заинтересовао за духовну књижевност. 1921. поделио је своју имовину сиромасима и отишао на Свету Гору да се замонаши. Затим се повлачи у пустињу и обилази келије и пећине чувених атонских подвижника. Пет његових ученика - монаха који су се заједно са њим "затворили у пећину" ради практиковања Исусове молитве која је темељ старчевог погледа на духовни живот и основни импулс монаштву - постали су игумани пет светогорских манастира обновивши монашке свете обитељи у тренутку велике кризе монаштва на Светој Гори. ![]() Јерусалимска патријаршија позвала је међународну заједницу да предузме акцију за зауставиљање ескалације насиља на Западној обали ријеке Јордан. Апел је објављен 4. јула 2023. године на сајту jerusalem-patriarchate.info. Повод за позив да се прекине крвопролиће била је највећа противтерористичка операција посљедњих деценија коју су раније ове недјеље извеле израелске трупе у палестинском избјегличком кампу у граду Џенин. Као резултат израелског напада, погинуло је 12 људи, а још 120 је повријеђено. Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III затражио је „тренутни прекид насиља” и „оружаних сукоба” од снага одговорних за мир у Светој земљи, позивајући учеснике сукоба на „мирно рјешавање спорова”. „Праведно рјешење за палестинско питање није само хуманитарна потреба, већ и политичка и морална потреба. Континуирано насиље доводи до повећања напетости и подјела у региону и излаже животе хиљада невиних људи опасности и страдања“, нагласио је Предстојатељ Јерусалимске цркве, сугеришући да се сви руководе заповијестима из Спаситељеве Бесједе на гори: „Блажени миротворци, јер ће се синовима Божијим назвати“ (Мт 5, 9). "Јерусалимска Патријаршија обнавља своју пуну посвећеност вриједностима мира, правде и љубави које смо научили од монотеистичких религија и позива све народе да остваре слогу, сарадњу и међусобно поштовање на основу истине и правде" наводи се у саопштењу. Око 3.000 људи наводно је морало да напусти камп након напада на Џенин. Јерусалимска православна црква и Католичка латинска патријаршија смјестили су избеглице у своје храмове. ![]() Празник Рођења Светог Јована Крститеља зворничани већ 200 година прослављају као славу древног зворничког храма. Ове године слави се значајан јубилеј, 200 година од освећења, а торжествено празновање увеличано је освећењем новоосликаних фресака. У празничном расположењу, уз поздравне ријечи добродошлице старјешине храма протојереја Милоша Зекановића, свештенство, монаштво и вијерни народ дочели су свог духовног оца, доброг пастира и Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија. Епископ Фотије је обраћајући се гостима за трпезом љубави рекао: Часни оци, уважени кумови и господо, браћо и сестре, пријатељи ове трпезе љубави у Зворнику. Данас смо имали велику духовну свечаност, славу Старог храма и 200 година њене историје. Радујем се да сам последњих година увек могао да долазим овде на храмовну славу Рођење светог Јована Крститеља. Пратили смо како је овај храм обнављан, како је узрастао и добио овако дивну порту. Како је осликан светогорским живописом, према Протатском начину сликања. Како се наши и ваши оци, Милош и Славенко труде као ваши пастири да буду добри духовници. Ово је данас била припрема за поновни долазак, ако Бог да, нашег Патријарха на Малу Госпојину у град Зворник, а са њим и других владика и високих гостију са свих страна. Тада би требало да буде освећење Саборног храма и заједничка прослава 200 година од освећења Старог храма, где планирамо да се одржи доксологија. Данас је Зворник показао једну ширину, рекао бих црквеност која је потребна на свим местима где живе православни Срби, у читавој Републици Српској, а посебно у нашој Епархији зворничко-тузланској. Ако смо црквени људи који су са Богом и својим светињама, ни наши највећи непријатељи нам неће моћи ништа, јер је Бог са нама. Он нас чува и Он ће нас сачувати. Једини проблем је ако се ми ту изгубимо и кренемо једни једним, а други другим путевима у сукобима и неразумевању. Онда постајемо слаби. Тада постајемо лака мета свакоме ко ради на уништењу нашег народа. Нажалост, таквих има много на свету. Не да осуђујем, не дао Бог, него реалност јесте таква. Ја сам ових дана написао једну песмицу, а знате да пратим неким својим песмама поједине догађаје из наше садашњице. Некада ће то бити значајно. Најновију сам написао о Алиши из земље чуда. Песма о Алиши Кернс, британској посланици која је изговорила гнусну лаж на Српску цркву на Косову. Оптужила је нашу Цркву да кријумчаримо оружје у возилима Хитне помоћи и складиштимо у црквеним објектима. То је гнусна лаж коју је чак и КФОР демантовао, али ко ће сад чути тај демант. Постоје људи који су спремни да тако нешто изговоре. Недавно је из Брисела поручено како је Српска православна црква фактор нестабилности на Балкану. У неком смислу је СПЦ непријатељска организација НАТО-у, који је давно рекао да им је Православље главни противник на Балкану. НАТО да нама буде противник!? Па ми смо људи који имамо само крст и Јеванђеље. Ми немамо оружје осим језика проповеди Јеванђеља Христовог. Било је тешко у време Турака и Аустрије овде у Босни. Било је тешко и у време комунизма и наметања безбожног атеизма који је страшне последице оставио на наш народ. Али, са друге стране, и ово време данас није нимало лако. Можда ови данашњи глобалисти буду гори од свих њихових претходника. Тако кажу учени људи који прате шта се догађа. У сваком случају нама јесте битно да останемо заједно, да останемо при својој Цркви и вери, да своје обичаје држимо и своју Крсну славу не дамо. Да се не делимо! Бењамин Калај који је био представник Аустроугарске у Босни, говорио је да Србе треба делити у партије да би били непрестано у сукобу једни са другима. И успео је у томе. Данас на простору Републике Српске има на десетине партија које су мање више у међусобном сукобу. Кад је недавно био референдум за смену градоначелника у Бијељини, чуо сам да има 19 партија у граду. Шта ти људи раде у 19 партија на град од 100 хиљада становника. Е, то је то. Подели Србе, нека буду у сукобу и онда ће бити лака мета, њима тада можеш управљати и манипулисати како год хоћеш. Окренеш једне против других. Са једнима си добар, другима си против. Са једнима рушиш овога, са другима онога. А Црква нас позива увек на јединство, на заједништво, на љубав, на братску слогу. Видели сте, данас је било 1.000 људи овде у храму, и сви смо били браћа и сестре. Нема партија, нема подела на жуте, плаве, зелене. Сви смо једно у Христу. Нажалост, партијски систем је успео да нас разбије. Зато треба да се молимо за добро Републике Српске, за добро оних који су на власти, да воде државу како треба, путем којим треба. Путем Светога Саве и Косовског завета, да наше мученичко Косово очувамо. Јер ако се не интересујемо за Косово сада, говорећи да смо ми далеко, бићемо на вечном губитку, јер нисмо далеко. Сутра ће се отворити питање Републике Српске, једнако као и питање Косова. Зато треба да будемо заједно, зато треба да будемо заиста молитвени. Да будемо Срби православни и да поштујемо друге народе. Ми увек поштујемо друге. Нама није проблем да други људи са нама живе. Често бива обрунуто, да ми као православни сметамо другима. То је наш крст и не треба да нас то обесхрабри, него да идемо путем правим и добрим и Бог ће нас благословити. Своју веру ћемо сачувати. Своју Републику Српску ћемо сачувати, за коју је 30.000 људи пострадало да бисмо ми данас били слободни. Да бисмо ми могли данас да имамо у Зворнику тако дивну Литургију и све друго што имамо. То је била велика жртва и то треба да имамо на уму. Хвала оцима Милошу и Славенку и свима људима из Црквене општине који се труде да све буде овако лепо. Хвала нашем проти Видоју, архијерејском намеснику зворничком. Заједништво је најбитније. Ми морамо бити заједно и са својим народом у добру и у злу. Тако је наша Црква увек радила. Видите на Косову, једни су били, други су отишли, али је Црква тамо непрестано са народом и непрестано носи њихов крст. И тако ће бити до краја. Да вас не бих много замарао, да се припремимо да будемо добри домаћини нашим високим гостима које очекујемо овде на Малу Госпојину. Да се покажемо као добри домаћини и добри људи. Да они оду одавде утешени и да кажу: Република Српска је сигурна, Зворник је сигуран. Они су тамо са својом вером, са својом Црквом, јединствени су, благочестиви су, воле Бога и ближње своје. То да буде порука коју ће они понети одавде. Хвала на поклонима које смо добили незаслужено. Хвала старцу Симону који је био са нама. Он се моли дан и ноћ за нас и за читав српски народ. Честитам нашем оцу Давору на свештеничком чину, биће мало овде на пракси па иде даље. Живели и Бог благословио и свако добро даровао. На литургијском сабрању, Његовом Преосвештенству саслуживали су: игуман манастира Озрен, архимандрит Гаврило (Стевановић); игуман манастира Папраћа, архимандрит Нектарије (Тешић); протојереј-ставрофор Видоје Лукић архијерејски намјесник зворнички; протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански; протојереј Ненад Тојић, архијерејски намјесник модричко-градачачки; протонамјесници Дражен Ракић и Чедо Јокић; протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић и ђакон Давор Арнаут. Извор: Епархија зворничко-тузланска ![]() Ријетке и занимљиве иконе Светог Јована Крститеља од старине до XVIII вијека. Припремио сајт «Православная Жизнь». Превео и допунио сајт вјеронаука.нет ![]() Због блокаде Лавре за парохијане од стране надлежних, десетине вјерника нису могли да учествују на светој литургију. Свештеници су их причестили кроз решетке ограде. 6. јула 2023. десетине парохијана Лаврског храма Св. Агапит Печерски је био приморан да се причести кроз решетке ограде, пошто су им власти затвориле приступ територији Кијево -Печерске лавре и самој цркви. Снимак је на свом телеграм каналу објавила прес служба УПЦ. На снимку се види да свештеници са путиром прилазе огради и причешћују парохијане кроз рупе на огради. Вјерници стоје са друге стране решетака. УПЦ је подсјетила да су такви поступци власти у потпуности супротни Уставу Украјине. „Устав јасно регулише основ за ограничавање остваривања овог права, предвиђајући поштовање сљедећих услова: (1) такво ограничење мора бити предвиђено законом; (2) мора постојати реална опасност да се обезбиједи јавни ред, здравље и морал становништва или заштите права и слободе других људи“, саопштила је прес служба УПЦ. Погледај видео запис! ![]() У 4. недјељу по Духовима, 2. јула 2023. године, а након одслужене свете архијерејске литургије у селу Жљебцу, Високопреосвећени Господин Хризостом, митрополит дабробосански, стигао је у село Бољевићи како би осветио темеље новога храма у овом селу. Високопреосвећени је освештао темеље храма који ће бити посвећен Преподобном оцу Јустину Ћелијском. Ово је први храм у митропололији Дабро-босанској посвећен светом оцу Јустину Ћелијском. У обраћањи вјерном народу Високопреосвећени је позвао све окупљене да се својом вјером, љубављу и прилозима уграде у овај нови храм. Честитао им је овај, у сваком случају, историјски догађај. У наставку, Високопреосвећени је, бесједио о светом оцу Јустину Ћелијском који је био највећи теолог 20. вијека, ''који је био понос и дика Српског народа. Шта више, он је био пророк наших дана и попут св. Јована Крститеља вапио је из манастира Ћелија ПОКАЈТЕ СЕ и ВЈЕРУЈТЕ У ХРИСТА ВАСКРСЛОГА! И то је био глас који се далеко чуо и глас којем се вјеровало..........'' Извор ![]() Његова светост патријарх Порфирије отворио је 4. јула 2023. године изложбу "Свјетлост умјетности" поводом 30 година од оснивања Академије Српске православне цркве за умјетност и консервацију. На изложби у Галерији Радио-телевизије Србије, која је отворена до 31. августа, представљени су радови професора и студената Академије, а у оквиру прославе биће организована и серија трибина и радионица. На изложби посјетиоци могу да виде иконе, мозаике српских и хришћанских светитеља као што су Свети Сава, Света Петка, те разне библијске теме, па и паное на којима је објашњен сам процес рестаурације. Ту су иконописи, фрескописи, вајарство, калиграфија, мозаик, илуминација, дрворез и разне комбиноване технике... Радови су обликовани и традиционалним материјалима и техникама израде као што су јајчана темпера на липовом дрвету, фрескопис на свежем малтеру, туш на папиру, уље на платну, природни мозаички камен и паста, акварел, техника позлате на полименту... Такође, примијењени су и савремени приступи својствени модерном друштву, његовим потребама и технолошким узлетима као ал секо техника са акрилима, акрил на дрвету, платну и гушчијем перу, бетон, позлата на акрилном полименту...Академија СПЦ за уметност и консервацију постоји три деценије. Током тог дугог периода изњедрила је многе квалитетне умјетнике, рестаураторе и конзерваторе црквеног насљеђа. То је данас јединствена висока школа на простору Србије, са високим образовним могућностима и са квалитетним професорским кадром.Академија Српске православне цркве за уметности и консервацију је основана 17. новембра 1993. године, са благословом Светог архијерејског синода СПЦ и блаженопочившег епископа будимског Данила /Крстића/ као Академија за консервацију уметнина српских у Београду. Први њен декан био је управо будимски Данило, који је 1995. године освештао нови простор у коме су се одржавала предавања и вјежбе, који је био закупљен, а у марту исте године Академија СПЦ улази у састав Универзитета данашњег Источног Сарајева.Назив Академија за консервацију уметнина српских измијењен је од 18. јуна 1997. године у Академија СПЦ за уметности и консервацију у Београду. Свети архијерејски сабор је 7. јуна 2002. године одлучио да Академија СПЦ за уметности и консервацију буде прикључена Богословском факултету СПЦ у Београду. Међутим, послије враћања Богословског факултета под окриље Универзитета у Београду, Академија је постала самостална установа. На академији су савремени студијски програми као што су живопис, иконопис, мозаик, калиграфија, вајарство, позлатарство, конзервација и рестаурација...Стручни кадар ове академије је у могућности да трајно допринесе очувању већ постојеће културне баштине, али је и спреман за нове умјетничке подухвате. Поред главног догађаја – Изложбе: Светост уметности – 30 година Академије СПЦ (1993−2023), наредних дана ће у Галерији бити организована Трибина и Мастер класови према следећем програму: 5. јули 2023. године од 17 до 20 часова у Галерији РТС1. Академија СПЦ: уметност, мисија и визија (од 17 до 18 часова) проф. др Дарко Стојановић Рад владике Данила на оснивању Академије СПЦ за уметности и консервацију доц. др Тадија Стефановић Улога Српске православне цркве у развоју сакралног и меморијалног градитељства између два светска рата доц. др Миодраг Милутиновић Уметничке праксе у области зидног сликарства као метод стицања креативног искуства на основу традиције Академије СПЦ 2. Света Тројица у уметности и богословљу (од 18 до 19 часова) проф. др Жељко Ђурић Покушај схватања Свете Тројице путем ликовних представа доц. др Марина Матић Света Тројица у сликарству – иконографске цртице 3. Уметност и литургија: (од 19 до 20 часова) проф. др Тодор Митровић Уметност као језик литургије доц. др Нинослав Качарић Педагошки аспект уметности у контексту литургијског сабрања MASTER CLASS/РАДИОНИЦА АКАДЕМИЈЕ СПЦ ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ 6. 8. и 9. јул – Галерија РТС 1. ИЗОБРАЖАВАЊЕ ЛИКА СВЕТИТЕЉА – ФРЕСКО СЛИКАРСТВО доц. МА Владимир Карановић 6. јул (од 17–20 часова) 2. ДЕМОНСТРАЦИЈА МОЗАИЧКОГ РАДА ЦРКВЕНЕ ТЕМАТИКЕ – ЦРКВЕНИ МОЗАИК доц. мр Бисенија Терешченко 8. јул (од 12–15 часова) 3. ПОЗЛАТА НА АКРИЛНОМ БОЛУСУ СА ИСКУЦАВАЊЕМ ОРЕОЛА – ТЕХНИКА У ИКОНОПИСУ доц. МА Мара Ђуровић 9. јул (од 12–15 часова) ![]() Бивши амбасадор Румуније при Светој столици Богдан Татару-Казабан рукоположен је за свештеника Румунске православне цркве. Патријаршијски викарни епископ Варлаам (Мертикари) рукоположио је Татару-Казабана у букурештанском манастиру Раду Вода 29. јуна, на празник Св. Апостола Петра и Павла (по новојулијанском календару). Како наводи Басилица.ро, о. Богдан ће служити у цркви Букур* у Букурешту. Рођен 1977. године у Фокшанима, Богдан Татару-Казабан је студирао философију и теологију на Универзитету у Букурешту, гдје је и докторирао. Члан је Института за историју религија Румунске академије. 2010-2016 био је амбасадор Румуније при Светој Столици и Сувереном витешком малтешком реду. Добио је Орден Великог крста „Пије IX“ од Свете Столице, Орден Великог крста „Order Pro Merito Melitensi“ (Суверени Малтешки ред), Национални орден вjерне службе (други највиши национални орден Румуније после Ордена Звезде Румуније) као витез и Орден Белгијске круне ранг оманданта. * Црква Букур (букур" – пастирски) је црква која се налази у Букурешту, Румунија. Вјерује се да га је изградио Букур, оснивач Букурешта. Извор: вјеронаука.нет на основу писања басилица.ро ![]() Бјелоруска православна црква спремна је да прими монахе Кијевско-печерске лавре у своје манастире уколико их украјинске власти насилно иселе, саопштио је Синод БПЦ. „Синод Белоруске православне цркве потврђује да у случају насилног исељавања монаштва из Кијевско-печерске лавре, они могу да наставе са монашким подвигом у манастирима Белоруске православне цркве“, наводи се у саопштењу. Синод се такође обратио украјинским властима, позивајући их да спрече извоз црквених реликвија и светиња које се вековима чувају у Кијевско-печерској лаври и које су духовни ослонац за све словенске народе. „Противимо се протјеривању братије Кијевско-печерске лавре из манастира где се деценијама подвизавају у богоугодности и молитви за добро украјинског народа. Чланови Синода у име свештенства, монаштва и верника Белоруске православне цркве још једном одлучно осуђују поступке власти Украјине и града Кијева који су у супротности са украјинским законодавством и универзалним моралним законом“, наводи се у саопштењу. Раније је Министарство културе Украјине монахе канонске Украјинске православне цркве да до 4. јула напусте просторије Кијевско-печерске лавре. Данас је комисија Министарства стигла у Лавру у намери да запечате неколико корпуса, али их је у томе спречило стотину верника. Извор: Спутњик АПЕЛ СИНОДА БЈЕЛОРУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ВЕЗИ СА ТЕКУЋИМ АКЦИЈАМА УКРАЈИНСКИХ ВЛАСТИ УСМЈЕРЕНИМ ПРОТИВ УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕСа дубоком тугом Синод Белоруске Православне Цркве прима вест о догађајима који се дешавају у Кијевско-Печерској лаври.
Упркос протестима десетина хиљада верујућих грађана и осудама међународне заједнице, украјинске власти настављају са издајничким насртајима на велику светињу свих православних верника, остављајући своје безбожне покушаје да униште колевку православне вере источнословенских народа. Већ неколико мјесеци митрополит Павле (Лебед), намјесник Кијево-печерске лавре, ухапшен је по измишљеним оптужбама. Свештенослужитељи Лавре су лишени могућности да служе Божанствену Литургију и друга богослужења, а њени житељи и бројни вјерници могућности да се слободно моле у саборним црквама манастира. Против клирика и мирјана Украјинске православне цркве редовно се врше незаконите радње које отежавају тренутну ситуацију. Крајем јуна 2023. у медијима је нашироко објављена информација да су градске власти Кијева, под увјерљивим изговором да „спасавају“ културна добра од руских ракетних удара, планирале да из Кијевско-Печерске лавре уклоне посебно поштоване светиње Православне цркве: свете мошти и древне иконе са циљем њиховог накнадног преноса „на чување“ у музеје Италије, Француске, Њемачке и Ватикана. Истовремено, руководство земље и украјинске престонице не узима у обзир мишљење православних вјерника и њихову забринутост током периода „пописа“ светиња Кијевско-печерске лавре, извршеног дана раније уљуљкана лажним обећањима да духовне, историјске и културне вриједности украјинског народа никада неће напустити територију Украјине. У случају да се ови планови уперени против Православља остваре, Света Црква и украјински народ могу изгубити духовну подршку и утјеху неопходну у овако тешком времену, коју људи налазе у молитви код преподобних икона Лавре и светих моштију светих. Божији, почивајући у храмовима и пећинама овог древног обитавалишта. Постоји и велика опасност да се светиње могу оштетити или чак изгубити усљед транспорта. Посебно је тужан страх да ће иконе и мошти светих подвижника, драге срцу сваког вјерника, завршити у музејским збиркама или чак у приватним збиркама људи који су често далеко од вјере и побожности, понављајући тако трагично судбина наше бјелоруске светиње – крста преподобне Ефросиније Полоцке. Кршење закона, демонстративни чин непоштовања универзалних људских вредности и права верника је још једно упутство Министарства културе Украјине становницима Кијево-печерске лавре да напусте територију манастира, такође. као велика вероватноћа протеривања монаштва из Лавре. Синод Белоруске православне цркве је у званичном обраћању од 28. марта 2023. изнео свој став у вези са догађајима који се дешавају у Украјини и у Кијево-Печерској лаври . Чланови Синода, у име свештенства, монаштва и мирјана Бјелоруске православне цркве, поново најоштрије осуђују поступке власти Украјине и града Кијева, супротне украјинском законодавству и универзалном моралном закону, који и даље овог дана против Украјинске православне цркве, Кијево-печерске лавре, њеног намјесника и братије, свештенства и мирјана Украјинске православне цркве. Изражавајући подршку Украјинској православној цркви у овом тешком времену, позивамо украјинске власти да спријече изношење црквених моштију и светиња које се вијековима налазе унутар зидина Кијево-печерске лавре и представљају духовну подршку свим словенским народима. Противимо се протјеривању братије Кијево-печерске лавре из манастира, гдје су се деценијама подвизавали у богоугађању и молитви за добро украјинског народа. Синод Бјелоруске православне цркве сведочи да у случају насилног исељења монаштва из Кијево-печерске лавре они могу да нађу место за даља монашка подвига у манастирским манастирима Белоруске православне цркве. Позивамо сву дјецу Бјелоруске православне цркве да појачају своје молитве за Украјинску православну цркву и њену дјецу. Са дубоким саосећањем за Украјинску Православну Цркву, архипастире, свештенство, монаштво и сву њену верну децу, СИНОД БЈЕЛОРУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ![]() Грузијска православна црква изразила је протест против покушаја увођења изопаченог начина живота у Грузији, наводи се на Фејсбук страници Патријаршијске службе за односе с јавношћу. Ова изјава била је реакција на информацију да ЛГБТ организација „Тбилиси Прајд” одржава такозвану „Недјељу поноса” (Pride Week) од 1. до 8. јула. Сајт civil.ge пише да ће, према ријечима организатора прајда, „овогодишња Недјеља поноса укључивати затворене догађаје политичке, културне и академске природе, укључујући међународну LGBTQI конференцију и Прајд фестивал“. Грузијска православна црква наводи да се „овакви догађаји спроводе са презиром према већини становништва Грузије и њеној древној култури и вриједностима“. „Нажалост, настављају се покушаји да се у нашој земљи уведе изопачен начин живота. О томе свједочи и недавна најава ЛГБТ недјеље у јулу, која по својим циљевима не може а да не утиче негативно, чак и ако се одвија у затвореној просторији“, саопштила је Грузијска патријаршија. Сматрају да је „ЛГБТ пропаганда недопустива и неприхватљива, посебно у земљи са дубоко укоријењеним хришћанским вриједностима и вјековним културним насљеђем“. „Свака манифестација такве пропаганде међу младима је насиље над њиховом свијешћу“, истиче се у саопштењу Грузијске цркве и подсјећа да „игнорисање поновљених протеста већине становништва Грузије показује непоштовање основних вриједности нације и представља јасан покушај наношења моралне штете“. „Поред промоције гријеха, свака таква активност је и узрок грађанског противљења и напетости, што се лако може видјети у повећању поларизације у друштву током ЛГБТ догађаја“, истиче се у документу. Грузијска патријаршија је подсјетила да је Грузијска православна црква посљедњих година предмет сталних напада, клевета и увредљивих кампања као и да она никада не заговара насиље, већ напротив, промовише миран суживот у друштву. „Зато, данас је можда посебно вријеме да позовемо друштво да разговара о регулисању овог проблема уз помоћ закона“, каже се у саопштењу Грузијске православне цркве. У Грузији покушаји организације Прајд догађаја датирају од 2006. године, а ЛГБТ организација Идентоба организовала је 2012. први протестни марш у Тбилисију, који је прекинут због напада демонстраната. Тбилиси Прајд покушао је да организује марш у Тбилисију 2021. године, али је он отказан због насиља и пријетњи по безбједност. ![]() Свечаност одржана 30. јуна у Дому Народне скупштине Републике Србије, поводом завршетка школовања 12. класе Високих студија безбједности и националне одбране имала је посебан значај јер је међу кандидатима по први пут и један клирик Српске Православне Цркве, протођакон др Петар Дабић, кардиолог и члан Одбора за биоетику Светог Архијерејског Синода. Чињеницу да је, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, клирик Српске Православне Цркве са успехом завршио експертске студије безбедности и одбране, у присуствуначелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића и викарног Епископа липљанског и војног г. Доситеја, са задовољством је истакао министар одбране, г. Милош Вучевић, уручујући часном протођакону др Дабићу, реплику српског средњовековног мача. Том приликом протођакон је изјавио да је Светосавска Српска Православна Црква увек била основни темељ на коме почива изградња и одбрана идентитета српског православног народа и његове државе кроз векове и да ће тако остати и у будуће. ![]() Окружни суд у Кијеву продужио је за још два мјесеца даноноћни кућни притвор митрополиту вишгородском и чернобилском Павлу (канонска Украјинска православна црква-УПЦ), намјеснику Кијевско-печерске лавре. Објављен је и видео на којем се види судија како чита казну митрополиту Павлу. Његов адвокат, протојереј Никита Чекман, апеловао је на суд да мјеру смањи на ноћни кућни притвор, али је суд то одбио. О. Никита такође напомиње да основа за одлуку судије да продужи мит. Павлу кућни притвор није чак ни саопштен. „Када добијемо цио текст, видјећемо које је аргументе користио истражни судија, а затим ћемо формирати правни став за даљу жалбу“, рекао је он. Митрополит Павле је почетком априла прво осуђен на два мјесеца кућног притвора. Забрана је 29. маја продужена до 1. јула, а у петак је продужена за још два мјесеца. Крајем марта власти су раскинуле закуп Кијево-печерске лавре са УПЦ и захтијевале да монаси напусте манастир. Монаси УПЦ одбили су да се повинују незаконитим захтјевима. Обе стране су се жалиле суду. Служба безбједности Украјине (СБУ) је 1. априла оптужила митрополита Павла за подстицање вјерске мржње и сарадњу са Русијом. Извршен је претрес у просторијама на територији Кијево-печерске лавре у којој је боравио. 1. априла увече суд је манастирског намјесника осудио на кућни притвор од 60 дана. Митрополит Павле је тражио од судије да му дозволи да остане у манастиру или му дозволи да присуствује богослужењима у Кијево-печерској лаври, али је суд одбио захтјев и обавезао намјесника да остане у притвору са електронском наруквицом далеко од манастира у његовом мјесту боравка у селу Воронков, Бориспољски округ Кијевске области. Украјинске власти наложиле монасима канонске Украјинске православне цркве да напусте Кијевско-печерску лавру до 4. јула![]() Ово је медијима пренио адвокат Никита Чекман, који заступа УПЦ, саопштивши да је писмо стигло из Министарства културе Украјине. У писму се наводи да уколико монаси не ослободе објекте Лавре до 4. јула, браве ће бити замијењене, а просторије запечаћене. Претходни пут када је Министарство културе захтијевало од монаха УПЦ да напусте Кијевско-печерску лавру било је почетком прошлог мјесеца. Тада је захтијевано од монаха да потпишу примопредајни акт за 79 објеката који су државна имовина а који се враћају на коришћење националном споменику. Уукрајинске власти су у протеклих годину дана организовале највећи талас прогона УПЦ у новијој историји земље. Позивајући се на њену повезаност са Русијом, локалне власти у различитим регионима Украјине одлучиле су да забране дјеловање УПЦ, а парламенту земље је поднесен приједлог закона о њеној фактичкој забрани у Украјини. Служба безбједности Украјине почела је да покреће кривичне поступке против свештенства УПЦ, спроводи "контраобавјештајне мјере" – претресе епископа и свештеника у црквама и манастирима, у потрази за доказима "антиукрајинског дјеловања". Ограничен приступ Кијевској лавриПриступ Кијевско-печерској лаври биће ограничен од 5. јула - вјерници ће моћи да бораве на територији манастира од 09.00 до 18.00 часова, саопштено је на сајту манастира.
- На иницијативу националног споменика Кијевско-Печерска лавра, приступ посетиоцима Доње лавре биће ограничен од 5. јула 2023. године. Они ће моћи да бораве на тој територији од 09.00 до 18.00 часова - прецизирано је у саопштењу. Такође се истиче да ће "доњи" улаз у манастир поред храма Пресвете Богородице "Живоносни источник" бити стално затворен од наведеног датума. Адвокат Никита Чекман, који заступа интересе УПЦ, објавио је на Телеграму фотокопију налога националног споменика "Кијевско-печерска лавра". - Због спречавања рада комисије за печаћење слободних објеката на територији Доње лавре, национални споменик од 5. јула мења режим уласка - наводи се у тексту. До сада је територија манастира била отворена за посете од 5.30 до 20.00 часова. Јутрос је комисија Министарства културе Украјине дошла да запечати зграде 45. и 69. корпуса Лавре, али их је у томе спречило стотинак вjерника Украјинске православне цркве који су стали у одбрану манастира. Представници комисије запрijетили су да ће следећи пут доћи са полицијом. Раније је адвокат Никита Чекман који заступа интересе УПЦ објавио указ Министарства културе и информационе политике Украјине у коме се наводи да је ресор формирао комисију која ће запечатити објекте Кијевске лавре. Монаси УПЦ су позвани да напусте објекте до 4. јула. Из канонске Украјинске православне цркве је саопштено да је такав захтjев нелегитиман. ![]() Након уснућа у Гоподу чувара српског гробља "Зејтинлик" у Солуну Ђорђа Михаиловића, који је преминуо у недељу у 96. години живота Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије је на свом Инстаграму налогу написао: "Током свог живота, чика Ђорђе је био вредан пример за сваког човека који воли свој народ и не заборавља његове жртве. У свакодневном животу, овај благочестиви старац, показао је мудро разумевање истинских вредности, гостопримљивости и посвећености. Његов одлазак ће засигурно бити осетан, али нада да се налази у Божјем загрљају нас крепи и бодри да корачамо за светлим примерима из нашега рода. Војничко гробље „Зејтилник“ је задобило још једног хероја, Ђорђа Михаиловића. Вјечнаја памјат" ![]() На дан годишњег ходочашћа манастиру Ајраванк на језеру Севан у области Гегаркуник у Јерменији 2. јула 2023. године, на један дан изнесена је из ризнице Ечмиадзин* у храм из 9. вијека, честица Крста Господњег на поклоњење вјерницима. Овај догађај је био посвећен посебним молитвама вјерника – ходочасника за мир у региону, за безбједност граница Јерменије. Реликвијар је остао доступан вјерницима до краја дана, у његовој пратњи био је директор Центра за хришћанско образовање Ечмиадзина архимандрит Закарија Багумјан. Оваква ходочашћа, уз молитве Господу за мир, стабилност и јачање земље, почела су да се дешавају све чешће након 44-дневног рата, када је Азербејџан напао не само непризнату Републику Нагорно-Карабах, већ и саму Јерменију. Овај рат је трајао од 27. септембра до 10. новембра 2020. године. У овој фази су у току трилатерални јерменско-азербејџанско-руски мировни преговори, али се агресија Азербејџана против Јермена наставља након најављеног примирја. И цивили и војници са обе стране гину на границама. Зато Јерменија, која је прва у свијету прихватила хришћанство као државну религију 301. године, настоји у име своје вјере у региону гдје сви њени сусједи, осим Грузије, исповиједају ислам, да се моли за мир и заустави крвопролиће. Ходочашће је одржано 2. јула. На овај дан је у цркви манастира Ајраванк служена божанствена литургија, а након ње одржане су народне смотре уз игру креативних група региона. Богослужења на празник предводио је архимандрит Партев Барсегјан. Дан ходочашћа поклопио се са љетњим позивом у редове јерменске војске, па су у манастир долазили и војни обвезници који су добили благослов да служе Отаџбини. Црква Светог Стефана, у којој је служена литургија, подигнута је на западној обали висинског слатководног језера Севан у 9. вијеку. Ово је прва зграда манастира Ајраванк (на јерменском Հայրավանք) или Мардакхавниатс (од јерменског "мард" - "човек" и "ахавни" - "голуб"). Постоји вјеровање да је 1381. године, током Тамерлановог похода, којег Јермени зову Ленктемур, хиљаде Јермена заробљених од турско-монголских освајача спасено је чудесном снагом честице животворног крста Господњег, окренувши се у голубове. Зато се 2016. године, по благослову Патријарха Јерменске Апостолске Цркве, Католикоса свих Јермена Гарегина II, на дан ходочашћа у манастир Ајраванк износи се један од реликвијара са честицом Распећа. Своје друго име манастир је по свој прилици добио и због вјеровања о ослобођењу Јермена, испричао у својим рукописима јерменски богослов Хазар I Джахкеци. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања извора: Благовест-инфо *Свето копље, у свијету познато као „Лонгиново копље“ или „Копље судбине“ којим је легионар Гај Касије (=Лонгин) пробо груди распетог Исуса Христа чува се у древном храму Ечмијадзину, духовној престоници Јерменије. *Јерменска апостолска црква (јерм. Հայ Առաքելական Եկեղեցի) je једна од оријентално-православних, односно древноисточних цркава. Јерменска црква, заједно са осталим оријентално-православним црквама, заступа миафизитску христологију, поштује изворни Никејско-цариградски симбол вјере, заступа православну пневматологију и не признаје римокатоличку доктрину Филиокве. По питању христологије, Јерменска апостолска црква је на сабору у Двину 506/7. г. и на потоњим саборима одбацила учење о две Христове природе усвојено у Халкидону. Богослужи се на старојерменском, а Литургија служи према чину св. Василија Великог. Причест се пружа под оба вида, а Евхаристија се служи на бесквасном хлебу, при чему се вода не долива у вино. На служби се певају велике богослужбене песме, стихире и др., које су саставили јерменски свети Оци и учитељи, химнографи. Од седам светих тајни, свете тајна брака и крштења пропраћају се нарочитим обичајима које треба да укажу на готовост на хришћанинову патњу у животу. На пример, пре стављања круна на венчању главе се обмотају црвено-белом траком која символизује крв и воду проистекле из Распетога. Приликом крштења, које обавља само један свештеник, благосиља се витица косе (нарот) у коју су уплетене црвене и беле узе. На утицај Византије своди се иконопоштовање.6) Божић се светкује заједно с Богојављењем 6. јануара. Зацело на утицај Сиријске цркве, с којом Јерменска црква има интеркомунију још од 8. века, своде се многи постови. Као део свештеничке и архијерејске одеће карактеристична је капуљача која се носи било да је свештено лице у мантији или под одеждама (неко време). Упечатљиво је освећење мира; миро се освећује сваке седме године, а у Антелији је чин мироварења последњи пут обављен између 25. априла и 7. јуна 2008. Првог дана се обаве припремне радње, да би кување мира трајало 48 сати; за ово је неопходно обезбедити 40 састојака. Крај чина обележен је 7. јуна свечаним богослужењем. У новоосвећеном миру садржи се и остатак старог мира као и миро добијено из Ечмиадзина.7) Два патријархата, јерусалимски и цариградски, добијају миро од Ечмиадзина. Посланик пољског парламента изабран за предсједника Интерпарламентарне скупштине православља3/7/2023
![]() Посланик пољског парламента Јевгениј Чиквин изабран је за предсједника Интерпарламентарне скупштине православља (IAO) умјесто посланика Државне думе Сергеја Гаврилова, док делегацијама Русије, Бјелорусије и Сирије није било дозвољено да учествују на јубиларној 30. Генералној скупштини Интерпарламентарне скупштине православља која је одржана на Халкидикију (Република Грчка). Главна тема о којој се расправљала на јубиларној конференцији ове мултилатералне парламентарне организације била је „30 година Интерпарламентарне скупштине православља: суочавање са новим изазовима. Пред новим перспективама.“ XXX Генерална скупштина Интерпарламентарне скупштине православља (енгл. Interparliamentary Assembly on Orthodoxy) одржана је од 29. јуна до 2. јула. Скупштину чине парламентарне делегације, чији су чланови православни посланици, углавном из европских земаља (20 земаља). Секретаријат организације има сједиште у Атини. Чланице Делегације Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (ПСБиХ) у Интерпарламентарној скупштини православља биле су Сњежана Новаковић – Бурсаћ и Љубица Миљановић. У име Делегације ПСБиХ учесницима конференције обратила се Сњежана Новаковић – Бурсаћ, која је у свом говору истакла да парламенти морају поново, у име грађана који су их бирали, постати мјеста у којима ће се доносити одрживе политике и закони, а чија ће основна сврха бити заштита вриједности, људског достојанства, животне средине и изједначавања приступа ресурсима. Новаковић – Бурсаћ нагласила је да слобода појединца и његова људска права морају бити заштићени, али и да се морају наћи рјешења која ће избјећи замку да се под маском људских права шире деструктивне идеје, да се под слоганом слободе говора шире говор мржње и разарајуће идеје, посебно у виртуелном свијету. На 30. Генералној скупштини Интерпарламентарне скупштине православља усвојена је и Декларација под називом „ Суочавање са новим изазовима. Пред новим перспективама“, која својим садржајем дефинше политичке правце дјеловања Интерпарламентарне скупштине православља, настоји да унаприједи институционалне функције и одреди фокус будућег дјеловања као одговор на актуелне изазове.Учесници јубиларне 30. Генералне скупштине Интерпарламентарне скупштине православља осврнули су се и на три деценије постојања и дјеловања ове мултилатералне парламентарне организације, а расправљали су и о организационим питањима Међународног секретаријата и Генералне скупштине Интерпарламентарне скупштине православља. Да подсјетимо, Интерпарламентарна скупштина православља је међупарламентарно тело, основано на иницијативу грчког парламента 1993. године са циљевима: уочавање и вредновање промјена које се дешавају у Европи, унапређење и јачање улоге православља као важног политичког, културног и духовног ентитета, превладавање екстремних националних и религијских разлика, заштита националних и вјерских мањина, јачање мултилатералне сарадње на парламентарном нивоу, сарадња и размјена искустава међу парламентима и парламентарцима. Генерална скупштина засиједа једном годишње, у јуну мјесецу. Србија је пуноправни члан од 1995. године. ![]() Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију 1. јула 2023. годеине испред храма Успења Пресвете Богородице у Братунцу поводом 31. годишњице великог страдања хиљада православних Срба у Средњем Подрињу и Бирчу. Његовој Светости саслуживали су Високопреосвећени Митрополит дабробосански Хризостом, Преосвећена господа епископи: зворничко-тузлански Фотије, аустријско-швајцарски Андреј, будимљанско-никшићки Методије, ваљевски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, шабачки Јеротеј, као и високопреподобни архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије, те бројно свештенство и монаштво из више епархија СПЦ у молитвеном присуству председника Републике Српске, Милорада Додика и бројног верног народа који је у потпуности испунио порту братуначког храма. Након светог Јеванђеља поучном беседом се обратио Патријарх Порфирије у којој је истакао да "Наш народ је православни народ, наш народ је народ Цркве Христове и зато не треба никога да чуди што је начин живота који је својствен нама православним Србима, живот који је устројен по поретку Јеванђеља и речи Христове. Од кад знамо за себе Јеванђеље је Христово, реч Христова је уобличавала и уобличила оно што се зове православни Србин. И зато ми добро знамо и одакле долазимо и ко смо и шта смо и куда идемо. "Реч Христова се никоме не намеће, реч Јеванђеља се никоме не намеће. Сам Господ каже "Ко хоће да пође за мном, нека иде за мном", нека узме свој крст, то је све оно што јесте и осмисли оно што јесте речју Христовом. Небом устројити свој земаљски живот, по Небеском поретку. Наше земаљско царство и земаљски живот има смисла само онда када му је корен у Небеском поретку, у Царству Божијем" Патријарх Порфирије је додао да треба знати да када хоћемо да будемо оно што јесмо, Христови, православни да будемо своји, да ће бити оних који нису Христови, и који ће нам се противити. Који ће најпре хтети да нас измене, да нам измене свест, да нас модернизују, да нас учине савременима тако да ће рећи није исправно да се држите Јеванђеља, модернизујте га, коригујте мало реч Христову. Учините је прихватљивом за дух овога света. И наравно, браћо и сестре, да ћемо ми знати да ти савети нису од Бога, нису спасоносни за нас, нису од Духа Светога и нама су страни и неприродни. и зато ако нећемо тихо и добровољно да прихватимо ту стрену реч и концепт који је стран Јеванђељу као правило нашег живота, ако нећемо да се изменимо милом, онда ће се тражити различити начини, путеви и методе којима ће покушати да нам се наметне оно што је страно речи Христовој, што је страно нама и нашем бићу. "Шта једноставна реч Христова може се сажети у једној реченици коју смо чули "Љубите једни друге" и немојте се чудити када вам се људи противе, шта више када вас гоне. То је због тога што не могу да прихвате ту једноставну реч Христову. Само смо љубав дужни једни другима. Не желимо да наш живот, наш начин постојања, наше виђење света, наше међусобне односе нама неко угрози и не дај Боже одузме. То је правда Божија а требало би да буде и правда људска. Зато, браћо и сестре, читајмо Јеванђеље Христово, слушајмо реч Његову, прихватимо је и када је прихватимо, ма колико да смо ми некада слабашни, немоћни, грешни, падамо свакога дана уз помоћ Божију нећемо се изгубити и увек ћемо устајати обновљени, оснажени", поручио је Патријарх српски г. Порфирије. На крају свете Литургије поздравним словом обратио се и Митрополит дабробосански Хризостом, који је између осталог рекао "Добродошли Ваша Светости, велико вам хвала за сву љубав, доброту, пажњу коју посвећујете овом народу, који уистину заслужује ваше поштовање и свих нас. Овај народ са великом пажњом и поносом на Вас, прати Ваш рад, слуша Ваше бесједе. Благословите нас Ваша Светости и поучите страху Господњем, утешите нас у немиру ових дана и времена." Након свете архијерејске Литургије уследила је литија до градског и војничког гробља где је Патријарх Порфирије служио oпшти парастос свим пострадалим Србима Средњег Подриња и Бирча. Његова Светост у својој беседи након парастоса је истакао да како се приближава лето, како се приближава Видовдан васцели наш православни род своје молитве али и своје свакодневне мисли окреће према свима који су у борби за Крст часни и слободу златну положили своје животе али и за све оне који су невини и голоруки убијени од руке злочинаца."Сви окрећемо своје мисли и молитве према њима а сигуран сам да ових посљедњих дана и година, највише и највише ви, драга браћо и сестро овде у Братунцу и околним местима. Зашто највише молитава за пострадалу невину децу, за мајке наше, сестре, старце, немоћне се упућују одавде, питаће се многи. Због тога, стекао сам утисак када сам био овде прошле године такође са вама, њихова невина жртва, њихово страшно мученичко страдање, као и ваш бол и сузе, нису се огледали у свенародној молитви нашег народа. Или нису се довољно огледале. Мало, премало нас се сабирало на овом светом месту, на којем треба изути обућу своју и упутити молитву Господу. Ако Бог да окупљаћемо се на овом месту и убудуће. Долазим са Косова и Метохије овде у Подриње, преносим вам молитве из свете Грачанице, из мајке свих српских цркава Пећке Патријаршије, молитве братства дечанског, народа косовско-метохијског. Они су са вама у молитви, у болу, као што сте и ви са њима.Браћо и сестре ви сте опстали у крвљу ваших најмилијих натопљених крају. Туга је велика, али је велика и ваша рана. Веру сте носили у срцу и у најтежим тренуцима и када сте изгубили своје најмилије, али и онда када су се неки осмелили да мере бол и одређују коју мајку колико боли губитак детета. Да кажу да то није бол, да кажу да то није трагедија, да кажу да то није злочин, а бол мајке је бол мајке, и нико нема ексклузивно право, изузетно право на бол. Бол је исти за сваког човека, бол осећа свака мајка без обзира којем народу припада и како се Богу моли. Бол нема ни нацију ни веру. Било би лековито да сви који негирају било чији бол, а кажемо и бол српских мајки, да истину о страдању Срба Средњег Подриња и Бирча чују и прихвате", поручио је Патријарх српски г. Порфирије. Извор: ТВ Храм |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
July 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|