Као што је познато, класична икона овог благословеног празника приказује два света апостола како се грле и љубе. Овај апостолски пољубац многи људи су…
Саборни празник ових мученика, као и мученика Гламочких и Куленвакуфских установљен је на редовном засиједању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве у мају 2005….
Четрнаест посланица апостола Павла чини половину цијелог Новог завјета. Павле је формулисао многе најважније одредбе хришћанског учења, подсјетимо се његових ријечи о Цркви као…
Четрнаест посланица апостола Павла чини половину цијелог Новог завјета. Павле је формулисао многе најважније одредбе хришћанског учења, подсјетимо се његових ријечи о Цркви као…
Четрнаест посланица апостола Павла чини половину цијелог Новог завјета. Павле је формулисао многе најважније одредбе хришћанског учења, подсјетимо се његових ријечи о Цркви као…
Петогодишњи пројекат истраживања поријекла чувених свитака с Мртвог мора започиње захваљујући, између осталог, гранту Европског истраживачког савјета у износу од 2,5 милиона евра. Свици…
Наша Црква 8. јула по новом (25. јуна по старом календару) молитвено прославља Свету преподобномученицу Февронију. У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици су…
Тихвинска икона Пресвете Богородице, према предању, једна је од икона које је насликао свети апостол и јеванђелист Лука.У V вијеку. из Јерусалима пренесена је…
Тихвинска икона Пресвете Богородице, према предању, једна је од икона које је насликао свети апостол и јеванђелист Лука. У V вијеку. из Јерусалима пренесена је у Цариград, гдје је за њу саграђен Влахернски храм. Године 1383. 70 година прије заузимања Константинопоља од стране Турака, икона је нестала из цркве и појавила се у блиставој свјетлости над водама Ладошког језера. Чудесно ношена од мјеста до мјеста, зауставила се у близини града Тихвина. На мјесту изгледа иконе изграђена је дрвена црква у част Успења Богородице. Трудом великог кнеза Василија Ивановича (1505 – 1533), умјесто дрвене, подигнута је камена црква. 1560. године, по наредби цара Ивана Грозног, при храму је подигнут манастир, ограђен каменим зидом. У 1613-1614, шведске трупе, заузевши Новгород, више пута су покушале да униште манастир, али је манастир спасен залагањем Богородице. Тако су једног дана, с обзиром на то да се шведска војска приближавала, монаси одлучили да побјегну из манастира, узевши чудотворну икону, али је нису могли помјерити са свог мјеста. Ово чудо зауставило је малодушне, и они су остали у манастиру, надајући се заштити Богородице. Браниоци манастира, незнатни по броју, успјешно су одбијали нападе непријатељских снага које су им биле знатно надмоћније. Швеђани који су напредовали или су замислили руску велику војску која долази из Москве, или неку врсту небеске војске, побјегли су. Свенародну прославу Тихвинске иконе Богородице, прослављене небројеним чудима, Црква је установила у знак сјећања на њено чудесно појављивање и пораз њених непријатеља посредством Богородице. Икона је по граду Тихвину прозвана Тихвинска. Бројна чудеса десила су се захваљујући овој чудотворној икони; а многи болесници били су исцјељени захваљујући њој. Након Октобарске револуције, 1924. године, манастир у којем се чувала Тихвинска икона затворен је, а чудотвора икона пренесена је у један од храмова Тихвина. Током Другог свјетског рата, током окупације града, икона је пребачена у Псков .Нацисти су 1941. године заплијенили икону, а када је Трећи рајх пао амерички војници су је однијели у Чикаго, гдје су је православни свештеници чували до обнављања Тихвинског манастира. Икона је 2004. године коначно враћена у свој манастир.
Наша Црква 8. јула по новом (25. јуна по старом календару) молитвено прославља Свету преподобномученицу Февронију. У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици су…