Бројанице се често виђају на руци свештеника или монаха, а некад и на руци лаика. А, да ли је у реду да се лаик користи бројаницом у молитви? Бројаница у монаштву се зове духовни мач и уручује се монаху на постригу као оруђе непрекидне молитве и једно од главних оружја против ђавола, тако да призивајући Божје име монах се пење мердевинама духовног раста и задобија Духа Светога.

Свети Пајсије Светогорац имао је обичај да каже: „Постоје машине које се покрећу коришћењем  ручице са ужетом на крају; кад желиш да покренеш машину, узмеш уже и повучеш снажно неколико пута  док се смрзнуто уље не разлије. Бројаница је такође уже које ми повучемо једном, два пута, пет, десет пута; уље се разлива и духовна машина непрестане молитве почиње са радом, тако је и са самим срцем које се покреће у молитви“.

Светац је саветовао младе монахе да не испуштају бројанице из руку. „Држите бројанице у рукама да не бисте заборавили на молитву која вам је неопходна да би молитва допрла до вашег срца. Кад изађете из своје келије, сетите се да је непријатељ спреман за напад. Према томе, сетите се да добар војник увек носи пушку у руци кад излази из рова. Бројаница је веома моћна, то је монашко оружје, а њени чворови су меци који убијају демоне“.

Реч „чотки“ (бројаница) долази од руске речи којом се рачуна резултат. То је петља од нити која символише бесконачност и непрестаност молитве. На њој се налазе перле од дрвета или камена; у неким случајевима перле су исплетена од вуне. Она су често подељена у групу од по десет које су одвојене већим или мањим перлама. Круна бројанице је крст са кићанком која се зове „реса“. Одећа старих Јудеја се тако на крају украшавала таквим кићанкама које су их подсећале да они треба да се држе Божјих заповести. Православне бројанице пјавиле су се у 4. веку. Увео их је Свети Пахомије Велики (или према неком другом извору Свети Антоније Велики), а оне су имале и практичну вредност- нису сви монаси знали да рачунају, а монашко правило је предвиђало одређени број молитава и клањања. Свака перла одговар једној молитви, најчешће је то Исусова молитва али такође може се користити и Богородична молитва, молитва Анђелу хранитељу или свецима.

После десет таквих молитава, обично се чита мека нарочита молитва: Верујем, Оченаш или Псалм 51. Ритмичко окретање не само да ослобађа ум од бројања већ нам такође помаже да одржимо ритам молитве. Опште је познато из искуства да ако су руке заузете лакше је умирити тело и сконцентрисати се на молитву. Фасцинација квантитативним постигнућима- било да се користи бројаница или нешто друго- није охрабрујућа. Такође, не тражите узвишена духовна искуства током молитве: молитва са бројаницом захтева пажњу и усредсређеност, а суштина понављања молитве је  размишљање о њеном значењу и да се дође у контакт са самим Господом.

Чињеница  да бројаница није неко пуко механичко средство је даље илустрована једном веома занимљивом епизодом из живота једног Глиншко-пустињшких испосника, јерођакона Серапиона. Овај испосник био је побожан и ревносан човек, који је чак избегао да буде рукоположен за јеромонаха током свог живота, упркос чињеници да је он био тога вредан, а такође није желео да се покопа док не прође три дана после његове смрти. Тако да кад је преминуо, браћа су видела необично чудо: одмах након његове смрти, док му је тело лежало на смртној постељи, његове руке су три сата непрестано окретале перле на бројаници, а то указује на његово најдубље стање ума- све што је било у његовом срцу.

Не постоје строга правила ни канони у црквеном преедању за лаике да ли да користе бројаницу. Наравно, лаици могу користити бројаницу, али прво се мора тражити благослов свог духовника. Идеално би било да то буде свештеник који сам има искуство у молитвама у којима користи бројаницу. Имајте на уму да бројаница није модни детаљ, није ствар за украшавање, и није разлог приказивања сопствене величине. Бројаница се мора третирати с поштовањем. Немојт еје носити око врата нити је качити да виси на ретровизору: бројаница је намењена за молитву, скоро увек за тајну молитву, боље рећи у испосничке сврхе. Због тога неки свештеници препоручују да  њихова духовна деца ако носе бројанице да оне буду покривене.

За сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор