Апостол Јован Богослов у свом Јеванђељу открива пуноћу учења Спаситеља. О Богу говори као о Логосу. Своје јеванђеље започиње ријечима „У почетку бијеше Ријеч …“ (Логос) (Јн 1, 1).
„Ученик кога Исус љубљаше“ – тако себе назива аутор четвртог Јеванђеља – једини јеванђелист који је био са Христом током свих догађаја о којима је писао и једини од дванаест апостола, који је умро природном смрћу. Њега и брата Јакова, Исус их је назвао „синови грома“ -Воанергес- (Мк 3,17 ). Црква прославља Св. апостола Јована Богослова 21. маја.
Породица у којој су одрастали будући апостоли Јаков и Јован била је прилично богата, али до тог богатства је дошло напорним радом: сваке ноћи отац и његови синови су пецали на Генисаретном језеру, а ујутру су улов продавали у Витсаиди на пијаци.
У Јудејској пустињи појавио се нови пророк. Најавио је скори долазак Месије и позвао све на покајање. Заведеј пушта свог најмлађег сина Јована да слуша Крститељеву проповијед.
У то вријеме Исус је дошао да се крсти на Јордану. Угледаввши Христа, Претеча је рекао: „Гле Јагње Божје“. Чувши ове ријечи, Андреј и Јован, Крститељеви ученици, пођоше за Христом.
Након четрдесет дана у пустињи, Христос се вратио у Галилеју. Пролазећи поред Генисаретског језера, видио је Заведеја и његове синове. Сједели су на обали, сређивали улов и крпали мреже. Христос им је рекао: „Пратите Ме, и учинићу вас рибарима људи“. Они су одмах оставили све и пошли за Њим.
Међу свим апостолима Христос је издвојио Петра, Јакова и Јована. Често су били свједоци догађаја које други ученици нису могли да виде. Само њих је водио на Гору Преображења-Тавор. И на Тајној вечери, само је Јован сједио толико близу Исуса да га је чуо како говори Јуди: „Што чиниш, учини брзо“ (Јн 13, 27).
Посљедње године свог живота апостол је провео у Ефесу. Једног дана сазнао је да је један од његових ученика постао разбојник. Рискирајући живот, Јован се попео на гору. Када је бивши ученик видио старца, постидио се и побјегао. Јован је, дашћући, потрчао за њим и викао: „Сине! Стани! Врати ми се и не очајавај због свог пада! Узећу на себе твоје гријехе, само ме сачекај! “ Ученик и разбојник пао му је пред ноге и горко плакао.
До Успења Пресвете Богородице, Јован се бринуо о њој. А онда је, попут осталих апостола, отишао да проповиједа. Јован је прилично дуго проповиједао у Ефесу. Ту је ухапшен и послат у прогонство на острво Патмос. На Патмосу је Јован свом ученику Прохору диктирао текст Јеванђеља и Откривења.
Прије него што ће бити ухваћен, Господ се повукао у Гетсимански врт да се моли. И поведе са собом Петра, Јакова и Јована. Када је Христос ухваћен, сви су побјегли, само га је Јован испратио на Голготу. Овдје је, на мјесту погубљења, Господ повјерио на бригу Богородицу, свом вољеном ученику.
Свети Јован Богослов умро је природном смрћу (једини од апостола), имајући око 105 година, за вријеме цара Трајана. Постоји традиција заснована на Христовим ријечима да је жив узнесен на небо. Прије другог Спаситељевог доласка, он ће се вратити да свједочи о Христу и прихватиће мученичку смрт за Њега од Антихристових слуга.
Извор: фома.ру /Цртежи Наталије Романенко /превео, допунио и прилагодио сајт вјеронаука.нет
Вебсајт, уз подршку Катихетског одбора РС и ФБиХ, уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић