У православној традицији анђели се често називају небеском војском. А свака војска има своје чинове и хијерархију. Према најпознатијој класификацији подјели, анђеоских чинова има девет. Они су подијељени у три групе (јерархије): вишу (серафими, херувими, престоли), средњу (господства, силе, власти) и нижу (начала, арханђели, анђели). Одакле потиче овакво схватање устројства небеског свијета?

1. Шта значи ријеч „анђео“?

У преводу са грчког језика „анђео“ (ἄγγελος) значи „гласник“, „вјесник“. Ова ријеч прије свега указује на служење које анђели врше по вољи Божијој. У Посланици Јеврејима свети апостол Павле назива их „духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наслиједити спасење?“ (уп. Јев 1, 14). Анђели предстоје Богу, испуњавају Његову вољу и помажу људима.

Благовијести. Арханђео Гаврило и Богородица. 17. вијек. Успенски сабор, Московски Кремљ.

2. Да ли су анђеоски чинови наведени у Светом писму?

У Светом писму се помињу различите Небеске Силе. Исти апостол Павле пише о анђелима у контексту расуђивања о Христу: „Јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били пријестоли или господства, или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано“ (Кол 1, 16). Међутим, апостол не објашњава у каквом су међусобном односу ове силе. У Библији не постоји готов систем од девет анђелских чинова.

3. Шта су мислили богослови?

Свети Григорије Богослов

Свети Григорије Богослов, један од највећих хришћанских мислилаца IV вијека, упозоравао је да је небески свијет тајанствен и да говорити о њему значи улазити у „„кружење унутар речи”. Девет чинова није једини начин њиховог разврставања у православној традицији. У „Апостолским установама“ наведена су два различита пописа небеских сила. У једном се појављује „вјечна војска“ (тумачи ово не разумију као посебан степен, већ као заједнички назив за више чинова), док се у другом, умјесто „вјечне војске“, помињу „вијекови“ и „војске“. Већ поменути свети Григорије наводи сопствени списак: анђели, арханђели, престоли, господства, начала, власти, свјетлости, усхођења, умне силе. Дакле, представа о различитим анђеоским чиновима постојала је много прије појаве данас уобичајене класификације. Ипак, у ранохришћанској литератури није постојао јединствен редослијед њиховог набрајања.

Свештеномученик Дионисије Ареопагит, фреска, Света Гора,
око 1290.

Ко је предложио „класичну“ јерархију?

Најпознатији систем од девет анђеоских чинова изложен је у расправи „О небеској јерархији“ из зборника списа који је добио назив „Ареопагитике“. Црквено предање ове списе приписује свештеномученику Дионисију Ареопагиту, ученику светог апостола Павла. Аутор дијели анђеоске силе на три групе по три чина:

  • Виша: серафими, херувими, престоли.
  • Средња: господства, силе, власти.
  • Нижа: начала, арханђели, анђели.

Сваки назив открива одређено својство или службу небеских сила. Серафими су повезани са пламеном љубављу према Богу, херувими са пуноћом богопознања, а престоли са посебном блискошћу Богу и примањем Божанске свјетлости.

Господства указују на слободу од земаљског поробљавања, силе на духовну крепост, а власти на поредак који је Бог установио. Начала су окренута Богу као Почетку свега постојећег, арханђели објављују Божанску вољу, док анђели врше службу која је најнепосредније повезана са човјеком. Према овом систему, нижи чинови примају Божанско просветљење посредством виших и преносе га даље. Зато су анђели посљедњег чина најближи људима.

5. Зашто се пророку јавио шестокрили серафим, ако припада највишем анђелском чину?

Свима је познат стих Александра Пушкина: „И шестокрилни Серафим. На раскршћу ми се указао…“ То није само пјесничка слика. Пјесник нас упућује на Свето писмо, на Књигу пророка Исаије, гдје серафим очишћује уста пророка усијаним угљеном (Ис 6,6–7).

Али зашто се човјеку обраћа серафим, који припада највишем анђеоском чину? По учењу Ареопагита, Божанско просвјетљење преноси се људима посредством нижих чинова. Постоје и друге недосљедности. На примјер, арханђео Михаило поштује се као предводник небеске војске, а поред њега посебно се издваја још шест арханђела, иако се овај чин убраја међу ниже. На ова неслагања указивао је протојереј Јован Мајендорф. И заиста, овдје се може искрено рећи да се сва библијска свједочанства не уклапају у уобичајену схему.

Зато девет анђелских чинова треба разумјети као богословску класификацију прихваћену у црквеном предању, која нам помаже да схватимо небеску јерархију, али не исцрпљује сву тајну анђеоског свијета.

6. Зашто се анђели приказују са крилима, жезлима и огледалним куглама?

У ранохришћанској умјетности анђели су приказивани у облику младића обучених у тунике и огртаче, често без крила. Од V вијека почињу да се шире прикази анђела са крилима и ореолима. Касније се појављују и други облици њиховог одијевања: војнички оклопи, свечана дворска одјећа, као и ђаконске и монашке одежде.

Многи детаљи на приказима анђела имају симболичко значење. Свјетла одјећа указује на причасност Божанској свјетлости. Лорос – дуга, украшена трака од тканине коју су носили византијски достојанственици – наглашава високо достојанство небеских сила. Клави и тавлиони, украсне нашивке на одјећи, такође представљају знакове високог положаја.

Архангел Гаврил

Лепршави крајеви трака за главу, који се називају торокама или „слуховима“, симболизују спремност анђела да слушају и испуњавају Божију вољу.

У рукама анђели могу држати огледала – прозирне кугле које симболизују созерцање Бога. На њима се често приказују Христос Емануил, крст или Христов монограм. Штапови подсјећају на то да су анђели послани од Бога, док жезла представљају знак њиховог достојанства и власти.

Анђеоска иконографија такође садржи лабаруме — барјаке са крстом или Христовим монограмом, понекад и са ријечима Трисвете пјесме: „Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас.“

Извор: Фома.ру/ Аутор: Марија Хоркова/Припрема вјеронаука.нет