Сабор Светог архистратига Михаила и осталих Небеских Сила бестјелесних Православна црква прославља 21. новембра по новом, односно 8. новембра по старом календару.
Једном приликом Луцифер (Деница), што у преводу значи „свјетлоносац“ — најљепши и најмоћнији од свих анђела које је Бог створио — помислио је да га добијена моћ чини равним Богу, те је одлучио да напусти свога Творца. Заједно с њим ту кобну одлуку донијела је и трећина свих анђела. Између побуњених и вјерних духова, које је предводио свети арханђео Михаил, дошло је до сукоба, описаног у Светом писму на сљедећи начин:
„И наста рат на небу; Михаил и анђели његови завојштише на аждају, и ратова аждаја и анђели њезини; и не одољеше, нити им се више нађе мјеста на небу. И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини“ (Отк 12, 7–9).
Тако је прекрасни Деница постао сатана, а анђели које је саблазнио — демони (бијеси). А Црква у част побједе над духовима који су отпали од Бога прославља Сабор Светог архистратига Михаила и осталих Небеских Сила.
Такође, према црквеном предању забиљеженом у служби Светом архистратигу Михаилу, он је учествовао у многим старозавјетним догађајима. Тако их је приликом изласка Израиљаца из Египта (Мисира) предводио у виду стуба од облака дању и стуба од огња ноћу. Преко њега се такође пројавила Сила Господња која је уништила Египћане и фараона који су гонили Израиљце.
Празновање Сабора Архистратига Божијег Михаила и осталих Небеских бестјелесних сила установљено је почетком IV вијека на Помјесном Лаодикијском сабору, који је одржан неколико година прије Првог васељенског сабора. Лаодикијски сабор је својим 35. правилом осудио и одбацио јеретичко поклоњење анђелима као творцима и управитељима свијета, те утврдио православно поштовање анђела. Празник се прославља у новембру, деветом мјесецу од марта (од којег је у древности почињала година), у складу са бројем девет анђеоских чинова. Осми дан мјесеца (по старом календару) указује на будући Сабор свих Небеских сила у дан Страшног суда Божијег, који свети оци називају „осмим даном“. Јер након овога вијека, који протиче у седмицама дана, наступиће „осми дан“, када ће „доћи Син Човјечији у слави Својој и сви свети анђели с Њим“ (Мт 25,31).
На иконама, Арханђели су приказани према природи своје службе. Михаило гази ђавола ногама, држећи у лијевој руци зелену палмину (финикову) грану, а у десној копље са белим барјаком (понекад пламеним мачем), на којој је нацртан црвени крст крст. Гаврило се приказује са рајском граном коју је донио Пресветој Дјеви, или са свијетлећим фењером у десној руци и огледалом од јасписа у лијевој. Рафаило држи посуду са љековитим напицима у лијевој руци, а десном руком води Товију, који носи рибу. Уријел (Урил- „Божја светлост”) држи голи мач у подигнутој десној руци у висини груди, а у спуштеној лијевој руци „огњени пламен“. Салатило је приказан у молитвеном положају, гледа надоле, са рукама склопљеним на грудима. Јегудил у десници држи златни вијенац, а у љевици — бич од три црвена (или црна) ужета. На одјећи Варахиила приказано је мноштво ружичастих цвјетова, док Јеремиил у руци држи вагу (теразије).
Припрема вјеронаука.нет

