Нека чуда Архангела Михаила сачувало је древно предање, друга су се догодила сасвим недавно — немогуће их је сва набројати. Навешћемо само нека од њих, која показују да Божији посланик Михаил у свим временима не оставља оне који љубе Господа.

Чудо Архангела Михаила у Хони

Ово чудо се догодило у IV вијеку, када су незнабошци наумили да сруше цркву посвећену Архангелу Михаилу. Успјели су да споје корита двију планинских ријека како би бујица уништила храм. Али у одсудном тренутку појавио се небески заштитник, ударио својим копљем о стијену и у њој се отворила пукотина у коју се вода слила.

У част овог чудесног догађаја у црквеном календару је 6. (19.) септембра установљен празник. У изворном тексту наведен је 6/19. октобар, уз напомену преводиоца.

Значајно је да је и сам спасени храм настао као плод чуда које је јавио Архангел. Према предању, сам Михаил се јавио једном незнабошцу да му покаже како његова кћерка може да се исцијели од нијемости. Испунивши све што му је речено и добивши оно за шта је молио, отац је повјеровао у Јединог Бога и у знак захвалности подигао цркву.

Чудо Архангела Михаила у Риму

Године 590. у Италији је избила епидемија куге, која је однијела живот папе римског Пелагија II. На његово мјесто изабран је Свети Григорије Велики Двојеслов. Позивао је да се страшној невољи супротставе покајањем и обраћањем Богу, служио је молебне и сам предводио литије.

Током једне од њих, изнад куполе величанственог маузолеја цара Хадријана, угледао је Архангела Михаила како враћа свој мач у корице. Светитељ је овај гест схватио као знак да су молитве Римљана услишене. Убрзо је епидемија заиста престала.

Фигура архангела и дан-данас краси древни маузолеј, подсјећајући на ово чудо, а сам маузолеј је данас познат под називом „Замак Светог Анђела“.

Чудо у Дохијару

У XI вијеку један младић је сазнао гдје је скривено благо и пожелио је да пронађено благо приложи за уређење светогорског манастира Дохијара. Заједно с њим ка скровишту је кренуло неколико монаха, у којима се при погледу на богатство изненада пробудила толика похлепа да су одлучили да убију младића, а благо присвоје.

Бацили су га с каменом око врата у море. Али међу таласима су се одједном појавили Архангел Михаил и анђео чувар — према другој верзији Архангел Гаврило — и у трен ока пренијели несрећника у дохијарску цркву. Благо је враћено обитељи. Младић је постао монах, игуман, а потом и прослављени светитељ — Варнава Дохијарски.

У XIII вијеку Архангели су учинили још једно чудо у Дохијару. Када су монаси трпјели због недостатка питке воде и тражили макар какав извор у близини, небески помоћници су им показали мјесто за бунар са најчистијом водом управо на територији обитељи.

Чудо у Великом Новгороду

На самом почетку прољећа 1238. године татарско-монголска војска на челу са каном Батијем приближавала се Великом Новгороду. Али изненада се неочекивано окренула и запутила у супротном смјеру.

Историчари се и данас споре шта је био узрок тако чудне одлуке: да ли су се уплашили прољећног блата и беспућа, или су промијенили планове? Одговор, који је давно дао Преподобни Пафнутије Боровски, може се пронаћи у Волоколамском патерику.

Светитељ је својим ученицима пренио породично предање: Велики Новгород је заштитио сам Архангел Михаил. Касније, угледавши његов лик на зиду једног кијевског храма, сам Батиј је признао: „Он ми је забранио да идем на Велики Новгород.“

Јављање Архангела Михаила током Тројичке опсаде

У вријеме Смутног доба Тројице-Сергијева лавра, која је била важно средиште вјерског живота, петнаест мјесеци се налазила под опсадом. Пољско-литванске трупе, које су подржавале Лажног Димитрија II, биле су спремне да манастир заузму на јуриш.

Године 1608., на празник Сабора свих Небеских сила — 8. (21.) новембра — трајало је гранатирање храма у којем се служило вечерње. Топовска ђулад су изломила врата и пробила иконе, укључујући и лик Архангела Михаила.

Под грмљавином топова људи су се молили и плакали. Али током пјевања празничних стихира, архимандрит Јоасаф, будући свештеномученик, угледао је Архангела Михаила. Лице му је сијало, у рукама је држао жезло и пријетио непријатељима ријечима: „Ускоро ће вам Свемогући Бог узвратити одмаздом.“

То није било једино чудесно јављање небеских заштитника браниоцима Лавре, али је управо Архангел Михаил на самом почетку опсаде показао да не треба губити наду. Након тога манастир је издржао више од годину дана и непријатељи га никада нису заузели.

Мандамадоска чуда Архангела Михаила

На острву Лезбосу, у селу Мандамадос, налази се манастир Архангела Михаила, у који мноштво ходочасника тежи да дође и помоли се.

Прво познато чудо које је овдје јавио Архангел догодило се, према предању, у XI, а према другој верзији у XV вијеку. Обитељ је пала у руке гусара или непријатеља иновјераца. Побили су сву братију осим једног искушеника који је успио да се сакрије, али је и он био примијећен.

Када су нападачи већ били спремни да га растргну, зауставио их је страшни анђео који се изненада појавио. Младић је остао жив, сахранио је убијене монахе, а од глине натопљене њиховом крвљу извајао је лик свог спаситеља Архангела Михаила.

Овај чудесни рељефни приказ и данас се налази у манастиру, а људи настављају да примају помоћ Божијег посланика. Монаси сабирају и чувају свједочанства о војнику који је чудом преживио оружане сукобе током кипарског конфликта 1963. године, о дјечаку чијој је најтежој хируршкој операцији присуствовао небески помоћник, о породици која је пред Архангеловом иконом измолила здравље за једног свог члана и успјела да врати другог из секте Христу, као и многа друга свједочанства.

Чуда Архангела Михаила у годинама Великог отаџбинског рата

Сачувало се много сјећања на чудесна спасења од сигурне погибије током Великог отаџбинског рата. Неријетко је у помоћ притицао управо Архангел Михаил.

У једном иркутском издању објављена је прича директорке Кујтунског завичајног музеја Људмиле Шамонине о њеном дједу, учеснику фронта. Жена му је с унутрашње стране кошуље, код срца, ушила иконицу Архангела Михаила. Метак није погодио свети лик, већ је прошао мало ниже — дјед је остао жив. Ова иконица, натопљена крвљу, дуго се потом чувала у породици као успомена на чудесну помоћ небеског заштитника.

Монахиња Лукина (Полишчук), која је и сама у рату била пилот, сјећала се разговора из 1985. године са пилотом-ловцем, Херојем Совјетског Савеза Михаилом Девјатајевом. Дана 8. фебруара 1945. године он је заједно са групом другова побјегао из њемачког концентрационог логора заробљеним авионом-бомбардером.

Четрдесет година након овог невјероватног догађаја признао је да му је на тај корак помогао анђео, који се повремено појављивао поред њега, а тог одлучујућег дана га је све вријеме пратио. Према Девјатајевљевим ријечима, анђео му је говорио: „Ти си Михаил, и ја сам Михаил“ — и помагао заробљеницима да изврше тај, како га је пилот назвао у својој књизи, „бијег из пакла“.

Чудесно исцјељење игуманије

Настојатељица Леушинске женске заједнице, мати Таисија (Солопова), уређујући живот повјерене јој обитељи, суочавала се са многим тешкоћама, неправдом и клеветама.

Све је то довело до тога да је 1883. године, у четрдесетој години живота, доживјела мождани удар, након којег је неколико мјесеци била одузета. Према њеним сопственим сјећањима, на ноге је стала након посјете Архангела Михаила.

Послије дугог боравка у болници требало је да се врати у Леушино, али јој се успут здравље погоршало. Ноћу је монахиња лежала, мучећи се несаницом, и у очајању плакала, немајући могућности чак ни руком да обрише сузе.

Изненада се пред њом појавио анђео са иконом у рукама и након кратког разговора благословио је: „Путуј с Богом у манастир, Архангел ће бити с тобом.“

Какво је тек било чуђење искушенице која је пратила одузету мати, када је жена која је дуго лежала сама устала, обукла се, умила и истог дана сама сјела у воз и отпутовала у своју родну обитељ, коју је убрзо претворила у напредан манастир.

Игуманија Таисија је након чуда које се догодило признала: „Вјеровала сам да сам Архангел иде са мном, и било ми је лако на души.“

Припрема вјеронаука.нет / Извор

Осам чуда Архангела Михаила