Данас је тешко замислити Руску православну цркву без Патријарха. Међутим, од почетка XVIII вијека па све до 1917. године патријаршијски трон био је упражњен. Ко је и зашто одлучио да укине патријаршију? И како се Црквом управљало за све то вријеме?
Када су се у Русији појавили Патријарси?
Патријаршија у Руској цркви установљена је 1589. године, за вријеме цара Фјодора Ивановича. Прије тога, на челу Руске Цркве налазили су се митрополити. Први московски и све Русије патријарх био је Јов. Његово устоличење обављено је уз учешће цариградског патријарха Јеремије II, а 1590. и 1593. године нови статус Московске патријаршије потврђен је на саборима источних јерараха.
Ко је укинуо патријаршију?
То је учинио император Петар I. Када је 1700. године преминуо Патријарх Адријан, Петар није дозволио да му се изабере насљедник. Умјесто новог Патријарха, за мјестобљуститеља (чувара) патријарашког пријестола постављен је митрополит Стефан Јаворски. Такво стање трајало је више од двадесет година. Године 1721. Петар је коначно промијенио систем црквене управе, званично укинувши дужност Патријарха и основавши Духовни колегијум, који је убрзо добио назив Свети правитељствујушчи синод.
Ова реформа била је дио Петрових свеобухватних промјена. Цар је тежио да црквену управу потчини општем државном поретку. Поред тога, страховао је да би Патријарх могао постати самостална политичка снага. Као резултат тога, Црква се нашла у много већој зависности од државне власти. Тако је започео синодални период, који је трајао све до 1917. године.
Ко је управљао Црквом умјесто Патријарха?
Највиши орган црквене управе постао је поменути Свети правитељствујушчи синод. У његов састав улазили су архијереји и други представници свештенства. Синод је рјешавао питања црквеног живота: бавио се именовањима, црквеном дисциплином, духовним образовањем и управљањем епархијама.
Међутим, Синод није увијек могао самостално да управља црквеним пословима. Његов рад надзирао је обер-прокурор, световни чиновник који је представљао царску власт. Сам император сматран је врховним заштитником и чуварем догмата Цркве, а држава је добила широка овлашћења да утиче на њену управу.
Како је 1917. године обновљена патријаршија?
О неопходности промјена у црквеној управи говорило се много прије револуције. Почетком XX вијека расправљало се о сазивању Помјесног сабора, који би могао да ријеши и питање патријаршије. Ипак, за вријеме Николаја II сазивање Сабора није остварено.
Након Фебруарске револуције 1917. године пала је монархија. Заједно с њом престао је да постоји и дотадашњи систем државне контроле над Црквом. Указала се прилика да се спроведу одавно сазреле промјене.
Дана 15. (28) августа 1917. године у Москви је отворен Помјесни сабор Православне руске цркве. У њему су учествовали архијереји, свештеници, монаси и мирјани. Разматрана су најразличитија питања црквеног живота: од устројства парохија до односа са државом.
Сабор је 28. октобра (10. новембра) донио одлуку о обнови патријаршије, а 5. (18) новембра за Патријарха московског и све Русије изабран је митрополит московски Тихон (Белавин). Тиме је окончан прекид у историји руске патријаршије дужи од два вијека.
Ко је био на челу Руске Цркве прије Петра I?
Од 1589. до 1700. године на московском патријаршијском трону налазило се десет предстојатеља:
- Јов (1589–1605)
- Гермоген (1606–1612)
- Филарет (1619–1633)
- Јоасаф I (1634–1640)
- Јосиф (1642–1652)
- Никон (1652–1666)
- Јоасаф II (1667–1672)
- Питирим (1672–1673)
- Јоаким (1674–1690)
- Адријан (1690–1700)
Ко је био патријарх Руске Цркве након 1917. године?
Након обнове патријаршије на челу Руске Цркве налазили су се:
- Тихон (1917–1925)
- Сергије (1943–1944)
- Алексије I (1945–1970)
- Пимен (1971–1990)
- Алексије II (1990–2008)
- Кирил (од 2009. године) — садашњи Патријарх московски и све Русије.
Између упокојења патријарха Тихона 1925. године и избора патријарха Сергија 1943. године, патријаршијски трон поново је био упражњен. Након Тихонове смрти мјестобљуститељ патријарашког престола постао је митрополит Петар (Пољански), али је убрзо ухапшен. Дужност замјеника мјестобљуститеља почео је да обавља митрополит Сергије (Страгородски). Године 1936, након нетачне вијести о смрти митрополита Петра, преузео је титулу мјестобљуститеља, а 1943. године Сергије је изабран за Патријарха.
Припрема вјеронаука.нет / Извор: фома.ру

