„И ником ништа не казаше, јер се бојаху“ (Мк 16, 8)
Овим ријечима завршава се Јеванђеље по Марку, најкраће и најједноставније од четири јеванђеља.
Необичан крај Јеванђеља
Сљедећи стихови, који садрже причу о јављању васкрслог Христа ученицима и о Његовом вазнесењу, више подсјећају на синопсис других јеванђеља. Поред тога, постоји неколико верзија краја јеванђељског текста: кратка, средња, прихваћена у нашој традицији, и дуга.
У савременој библистици опште је прихваћено да су се потоњи облици појавили у II–III вијеку. И сажета природа завршетка, као и присуство значајних неслагања, наводе истраживаче на закључак да се оригинални текст Јеванђеља завршава 8. стихом 16. главе.
Најстарији кодекси
На овом мјесту Јеванђеље се завршава у два најстарија кодекса, Синајском и Ватиканском. Такав крај имају и сиријски синајски преводи, као и већина јерменских превода. Од црквених писаца такав крај познају Климент, Ориген, Јевсевије, Григорије Ниски, Јероним и Виктор Антиохеас.
Отворени крај као позив
Постоје различита објашњења за овакав, необичан и отворен крај. Могуће је да је оригинални завршетак рукописа Јеванђеља једноставно изгубљен. Међутим, неки савремени истраживачи склони су да вјерују да је отворени крај Јеванђеља био идеја самог Марка.
Занимљив одговор на ово питање нуди Тобиас Никлас, професор Универзитета у Регенсбургу. По његовом мишљењу, јеванђелист Марко у Јеванђељу намјерно наглашава тему страха: људи са страхом сусрећу Исусова чуда, ученици доживљавају страх на путу за Јерусалим, а на крају и самог Христа обузима страх од смрти.
Страх је стални пратилац сусрета са Богом. Управо страхом ученика пред вијешћу о Исусовом васкрсењу Марко довршава јеванђеоску причу.
Отворени крај у овом контексту звучи као позив да се прича настави. Читалац је укључен у јеванђеоски наратив: он је тај који сада треба да оде и исприча о Христовом васкрсењу. Страх који се несумњиво јавља на том путу испоставља се као природан дио људског искуства.
Ако се Христос плашио, ако су се апостоли плашили и ако је чак и вијест о васкрсењу изазвала ужас и страх, онда је и страх сваког човјека природан.
„Не плашите се… него идите“
„Не плашите се… него идите… и видите“ (Мк 16, 6–7)
Божји одговор на људски страх увијек је исти: не останите заробљени у страху, него идите и посвједочите. Ово је дио васкршње поруке, Јеванђеља Исуса Христа.
Текст превео и допунио: сајт vjeronauka.net /На основу извора: Православни портал „Исус“

