Наша Црква, 12. фебруара, свечано прославља васељенске учитеље – Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог – који су одиграли су изузетну улогу у формирању догмата, богослужења и црквеног живота уопште. Довољно је рећи да се од четири верзије Божанске литургије, које се служе у помјесним православним црквама, двије приписују Јовану Златоустом и Василију Великом.
Сви су потицали из аристократских породица које су се одликовале хришћанском побожношћу и настојале су да својој деци пруже најбоље могуће образовање.
Ови светитељи имају своје „личне“ дане празновања.
Зашто је онда установљен њихов „заједнички“ дан прослављања у нашој Цркви?
Чињеница је да је крајем ХI вијека, за вријеме владавине византијског цара Алексија Комнина (а владао је од 1081. до 1118. године), између православних у Цариграду избио спор о томе ко је од ове тројице великих архијереја био већи. Неки су говорили да је Јован Златоусти највише угодио Богу, други – Василије Велики, трећи – Григорије Богослов. Неслога је расла и убрзо је захватила све становнике престонице Византије. Подијелили су се у три табора – једни су се назвали василијани, други григоријани, а трећи јованити. Чинило се да полемикама нема краја.
А онда су се једне ноћи тројица светитеља – прво одвојено, а затим заједно – јавила митрополиту Евхаитском Јовану (Мавроподу). Овај епископ је био познат по свом крепосном животу и написао је многе црквене химне.
У један глас свеци су му рекли: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог Ако се позиваш на једног, онда су и остала двојица сагласни око истог. Стога смо наредили онима који се свађају да не стварају расколе у Цркви због нас, јер смо током свог живота све напоре посветили успостављању јединства и хармоније у свијету. О истом се бринемо и након смрти “. Светитељи су му, такође, да успостави њихов заједнички дан празновања и да им он састави службу. Тада су сва тројица, обавијени сјајем, обраћајући се по имену, почели да се уздижу на небо. Када је митрополит Јован грађанима Цариграда рекао за виђење, спорови у граду су престали. Народ је тражио од њега да не одлаже припрему службе.
Митрополит је изабрао 30. јануар (12. фебруара по новом календару) за Дан празновања Света Три јерарха – да би „запечатио“ мјесец током којег Црква слави „личне“ дане празновања на ове светитеље. Напокон, дан Светог Василија Великог слави се 1. јануара (14. јануара по новом календаруу), Григорија – 25. јануара (7. фебруара), а дан касније – 27. јануара (9. фебруара), Црква слави пренос моштију Јована Златоустог.
Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.