Синод Православне Цркве Грчке посветио је у сриједу, 7. октобра 2026. године, на свом првом редовном засједању, под предсједавањем Његовог Блаженства Архиепископа атинског и све Грчке, господина Јеронима, посебну пажњу теми која је данас веома актуелна — присуству свештенства на интернету. Његово Високопреосвештенство Митрополит халкидски г. Хризостом је у свом излагању указао на предности и недостатке пастирског дјеловања у дигиталном простору, као и на неколико основних начела којима би свештеници требало да се руководе.
„Сматрам да је сама стварност већ дала потврдан одговор, који не оставља простора за противрјечност, на наводно питање да ли свештеници треба или не треба да користе интернет“, изјавио је митрополит Хризостом.
Он је подсјетио да развој савремене технологије треба посматрати у ширем контексту развоја модерне западне цивилизације, засноване на идејама просвјетитељства.
„Вриједносни одговор на питање да ли је интернет добар или лош даће сам човјек који га користи. Одговор зависи од циља и начина његове употребе“, нагласио је митрополит.
Плодоносан риболов, али не без опасности
Митрополит халкидски Хризостом говорио је о предностима „чудесног риболова“ у интернетском простору, који свештеницима омогућава да допру до великог броја људи, али и о опасностима које такав начин дјеловања носи. Међу њима су скривене замке у дубоким водама у којима се одвија овај „риболов“, као и опасност да и сам рибар буде ухваћен у мреже.
„Вјерујем да се сви слажемо да технолошки напредак захтијева и одговарајући духовни напредак. Са ширењем могућности мора да расте и осјећај одговорности, ради очувања људског достојанства. Борба је тешка и неравноправна! Ипак, морамо је прихватити“, поручио је митрополит халкидски.
Други изазови
Митрополит је указао и на духовну опасност која се јавља када свештеник постане инфлуенсер, окупљајући бројну заједницу усредсређену на сопствену личност.
Посебно је истакао ризик од прекорачења канонских граница пастирског дјеловања усљед обраћања глобалној публици, као и питања која отвара употреба вјештачке интелигенције.
Начела понашања на интернету
У завршном дијелу свог излагања митрополит Хризостом предложио је сљедећа начела за свештенике који желе да буду присутни у дигиталном простору:
1. Свештеник остаје свештеник и на интернету. Митрополит је подсјетио да свако јавно иступање свештеног лица, укључујући и оно у дигиталном простору, „мора да изражава еклисиолошку повезаност са епископом и помјесном Црквом, односно са Светим синодом“. У том смислу, нагласио је да свети канони не укидају право на слободу изражавања нити ограничавају личну слободу, већ служе као путокази којима се треба руководити.
2. Није потребно јавно износити став о свакој теми и сваком догађају.
3. Ниједну информацију не треба преносити без претходне провјере, нарочито када се односи на појединце или на озбиљна друштвена и црквена питања.
4. Неслагање не оправдава вријеђање, исмијавање, клеветање или презир у комуникацији.
5. Повјерљиви пастирски односи не смију постати материјал за јавно објављивање.
6. Лична комуникација путем дигиталних канала захтијева посебну пажњу.
7. Активност на интернету не треба претварати у изградњу личног „бренда“, већ њоме треба упућивати на Христа и Цркву.
8. Интернетска комуникација треба, гдје год је то могуће, да води ка стварном сусрету у парохији, литургијском животу и заједници личности.
Црква треба да буде тамо гдје је човјек, а да притом не изгуби сопствени идентитет
„Све веће присуство свештенства на интернету није пролазна, привремена појава. Оно ће се и даље ширити“, поручио је на крају митрополит халкидски Хризостом.
„Међутим, суштинско питање остаје исто: како Црква може да буде тамо гдје се налази човјек, а да не изгуби начин на који сама постоји као Црква?“
„Потребни су нам свештеници који ће моћи да користе савремена средства, а да не дозволе да она управљају њима“, закључио је митрополит.
Свети синод Грчке Православне Цркве бавио се још једном темом а то је пастирска брига о вјерницима који се суочавају са усамљеношћу и психичком исцрпљеношћу.
Припрема вјеронаука.нет /Извор