И уставши отидеоцу својему. Па кад је још подалеко био, угледа га отац његови сажали му се,и потрчавши загрли га и пољуби. А син му рече: Оче, сагријеших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим. А отац рече слугама својим: изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите теле угојено и закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај син мој бјеше мртав , и оживје; и изгубљен бјеше и нађе се. И стадоше се веселити.
|
А син његов старији бјеше у пољу и долазећи , када се приближи кући, чу пјевање и играње. И дозвавши једнога од слугу питаше: шта је то? А он му рече: брат је твој дошао ;и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао. А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изађе отац његов и мољаше га. А он одговарајући рече оцу: ето служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим. А када дође тај твој син , који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено. А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје;и изгубљен бјеше и нађе се “ (Лк 15, 11–32).
|