31. јануар – Свети Атанасије Велики

Свети Атанасије је рођен у Александрији 296.године у породици побожних хришћана. Стекао је добро световно образовање, али још дубље знање стекао је марљивим проучавањем Светог Писма.  Његова мајка га је довела Светом Александру, патријарху александријског, и дала га храму да служи Богу. И почео је да проводи живот у цркви, ревносно испуњавајући заповијести Божије. Од младости је будући велики свети Атанасије постао познат александријском патријарху светом Александру (слави се 29. маја) под сљедећим околностима. Једном се група дјеце, међу којима је био и дјечак Атанасије, играла на обали мора. Хришћанска дјеца су одлучила да крсте своје паганске вршњаке.  Атанасије, којег су дјеца изабрала за „епископа“, обавио је крштење, понављајући тачно ријечи које је чуо у цркви током Сете тајне крштења. Све је то са прозора посматрао патријарх Александар. Затим је затражио да му се доведу дјеца и њихови родитељи, дуго разговарао са њима и, увјеравајући их да је крштење које су дјеца у игри извршила у складу са црквеном праксом, крштење је признато као важеће и допуњено је са Светом тајном миропомазања. Године 319. патријарх га је рукоположио у чин ђакона Александријске цркве. Већ у то вријеме свети Атанасије је почео да пише композиције. Будући светитељ видео је да дошљаци у Цркву Христову нису имали ревности, нису имали истинске побожности, многи од њих су тражили славу за себе, били су беспослени, празднословили су и све паганске обичаје које су имали прије преносили су у хришћански живот. Појавио се извјесни Арије који је хулио на Христа, понизио Богородицу и узбуњивао народ. И многи су га слушали и постали сљедбеници ове Аријеве јереси. И ова јерес постала је толико раширена да је готово преплавила цијелу Цркву – била је то велика борба. 325. године Свети Атанасије је био на Никејском сабору, гдје се супротставио Арију. Он је писао Символ вјере, који је био на Сабору усвојен. ​ 326. године, након смрти патријарха Александра, свети Атанасије је изабран на Александријску катедру. Владика Атанасије је обилазио цркве, много говорио, борио се против аријанаца, писао, проказивао их, а сви лажни хришћани побунили су се против њега и почели да га клевећу. У то вријеме је владао Константин Велики (306-337), сматран је светим заштитником Цркве Христове. Добро је разумио војну стратегију, дипломатију, државне послове, али није познавао црквене послове и  јеванђеоску проповијед, и зато се колебао између аријанизма и православља. Када је Константин Велики умро, а његов други син Констанције заузео престо, читав царски двор прешао је на страну Аријанаца. Почели су да прогоне православне хришћане, протјерују епископе, постављају на престоле зле људе, подмукле блуднике, јеретике који Исуса Христа нису признавали за Бога. А свети Атанасије је морао да побјегне у Рим, гдје је био три године. Тада је Господ све пресудио Својим судом: казнио је Арија и јеретике, а зли цар је пропао.

 У међувремену, злонамјерна мржња  Атанасијевих противника толико је порасла да су додали још једну лаж: поткупили су бестидну жену да клевеће светог Атанасија да је с њом починио безакоње. Када је суђење почело, судије сјеле на своја мјеста, појавили су се клеветници, а  доведена је и та жена. Са сузама се дуго жалила на свеца, којег никада није видела, а није ни знала како изгледа. Сви су слушали у невјерици. И није хтела да сазна побожност јеванђеља, радујући се што јој је дато много новца. У то вријеме пријатељ Атанасије, презвитер Тимотеј, који је с њим стајао испред врата и све чуо, био је огорчен духом и, неочекивано ушавши у двор, журно је стао пред очи тог клеветника, као да је и сам Атанасије. ; смело јој се окренуо: „Јесам ли починио насиље над тобом ноћу, како ви кажете?“ И завапила је судијама са још већом бестидношћу: „Овај, овај човек је мој злостављач и уљез против моје чистоте; он … “Судије су се насмејале кад су увиделе подлост, комедија се одиграла и отерала. Али противници св. Атанасија, иако их је било срамота, нису се смирили и почели су да га оптужује за убиство Арсенија, показујући некакву мртву руку стравичног изгледа. Свети Атанасије их је стрпљиво слушао и ћутао, а затим упитао: „Има ли међу вама некога ко је добро познавао Арсенија? Колико вас може потврдити да ли је ово заиста његова рука? “ И већина неправедних судија устала је, скочила и почела да тврди да је ово заиста Арсенијева рука. А онда, када су показали своје прљаво срце и своју лукавост, светитељ је одмакнуо завјесу иза које је стајао Арсеније, извео га пред скупштину и питао: „Ко ово стоји пред вама? Ви сте рекли, да Арсеније није жив, то је његова рука “. И сви су били згрожени. „Ево, људи и Арсеније! – објавио је свети Атанасије. – Ево његових руку, које уопште нису биле одсјечене! Покажите вам свог Арсенија, ако га имате, и реците коме припада одсјечена рука, која вас самог осуђује да сте починили овај злочин “. Али судије су наставиле да воде суђење, исцрпљујући сву своју клевету. А свети Атанасије, неспособан да поднесе неправду која је почињена, наглас је посвједочио: „Истина је замрла, истина је погажена, правда је изгинула, законита истрага и пажљиво разматрање случајева нестали су од судија! Да ли је легално да су они који желе да се оправдавају држани у ланцима и да би суд цијелог случаја био повјерен клеветницима и непријатељима, а да увлачиоци сами суде ономе кога клевећу? “ Цар је ослободио светитеља и послао га на његову александријску катедру. За савјет, утјеху и моралну потпору често је одлазио Светом Антонију, којег је поштовао као свог духовног оца. Тек пред смрт проживео је неко вријеме мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Умро је 373. године. Опстале су бројна дјела светог Атанасија: четири „Ријечи“ усмјерене против јереси Аријанаца, као и писмо Епиктету, епископу Коринтске цркве, о Божанској и човјечанској природи у Господу Исусу Христу, 4 писма епископу Серапиону Тмуитском о Божанству Светог Духа и Његовој једнакости са Оцем и Сином – против јереси Македонијеве. Преживјела су и друга дјела апологетске природе у одбрану православља, укључујући писмо цару Констанцију. Познати су коментари светог Атанасија на Свето писмо, књиге поучног карактера и детаљна биографија светог Антонија Великог (славимо га 17. јануара), са којим је свети Атанасије био врло близак. Свети Јован Златоусти је саветовао сваком православном хришћанину да прочита његово житије. Сећање на светог Атанасија прославља се и 18/31. јануара, заједно са сјећањем на светог Кирила Александријског .

Помен родитеља великог руског подвижника Светог Сергија Радоњешког – ПРЕПОДОБНИХ Кирила и Марије (+ око 1337) – православна црква прославља у недјељу 31. јануара 2021. године. Имање родитеља Светог Сергија – племенитих ростовских бојара – налазило се на четири миље од Ростова Великог.  Бојарин Кирил је био у служби ростовских кнезова, имао је богатство довољно за његов положај, али док је живио у селу бавио се и обичним сеоским радом. Међутим, даља инвазија монголско-Татара на Русију и глад која је услиједила довели су бојарина Кирила до сиромаштва. Као резултат, преселио се из Ростова у село Радонеж, у близини цркве Рођења Христовог . Кирило и Марија били су побожни и благочестиви људи, помагали су сиромашнима и болеснима, а прихватали су странце. Исто су учили и синови – Стефан , Вартоломеј (будући Сергије Радоњешки) и Петар . Када је Вартоломеј затражио њихов благослов да се замонаши, наговорили су га да им служи у старости како би тестирао чврстину своје намјере. Син је пристао на њихов захтјев. Након што је Вартоломеј примио монашки постриг, Кирило и Марија су, такође, положили монашке завјете и настанили се у Хотковом манастиру, три миље од Радонежа. Око 1337. године отишли ​​су Богу, претходно прихвативши монашку схиму.