Свети Никола је рођен у 3. вијеку у грчкој колонији Патара у римској провинцији Ликији. Од дјетињства је изучавао Свето писмо. Дању није излазио из храма, а ноћу се молио и читао књиге. Његов стриц, епископ Никола Патарски, произвео га је у чин чтеца, а затим у чин свештеника. Чинећи га за својим помоћником повјерио му је предавање учења хришћанске цркве народу.
|
Након смрти родитеља св. Никола је сву имовину подијелио сиромашнима, помажући онима којима је помоћ била потребна, држећи у тајности своја дјела. Тако је једном приликом помогао сиромашном човјеку да уда својим кћерке, које је очајни отац био спреман да пошаље да продају своје тијело.
|
Међутим, Свети Никола се не враћа у свој град него у Миру Ликијску, јер је желио да избjегне људску славу. Убрзо је изабран за архипастира овог краја. За свог живота светитељ се прославио као помиритељ зараћених и бранилац невино осуђених.
|
Једном је отишао на ходочашће у Јерусалим и чак је желио да постане пустињак у палестинској пустињи. Али Господ је, у сну, открио св. Николи да је позван да служи људима у својој отаџбини.
|
Једном је, некако је на пијаци избила свађа између царевих војника и локалних становника. Архиепископ Никола је успио да их помири све. Али стигла је вијест да је гувернер ухапсио тројицу невиних грађана и наредио да им одрубе главу. Светитељ са војницима појури у град, али се веома уплаши да неће стићи на вријеме. Тада су послати војници да одгоде погубљење. Џелат је већ био подигао мач и чекао. А кад је дошао Свети Никола, осуђени су пуштени. |