Египат је од давнина био житница Медитерана. У његову престоницу Александрију (град који је основао Александар Македонски око 331 пне и назвао га по своме имену), довожени су усјеви пшенице из цијелог Нила. Одавде је, у бродовима вођеним свјетлошћу светионика Фарос, одвожена по цијелом свијету. Александрија није била само највећи трговачки град Римског царства, већ и центар науке и образовања. Постала је позната не само по светионику Фарос, већ и по чувеној Александријској библиотеци.
Кћерка владара Александрије, Доротеја, била је невјероватно лијепа и образована. Знала је неколико језика, проучавала је дјела философа и љекара, бавила се бесједништвом и учествовала у научним дебатама.
Тугујући за кћерком, Доротејина мајка, потајна хришћанка, упознала ју је са једним отшелником (пустињаком). Саслушавши је, старац рече да познаје таквог Женика. Дао је дјевојци икону Мајке Божије и обећао да ће јој Она помоћи да Га види.
|
Многи просци тражили су руку најплеменитије и најљепше невјесте Александрије. Али Доротеја је одговорила да је спремна да се уда само за оног ко је надмашује по мудрости и узвишености, који је засјени љепотом и богатством.
Сљедеће ноћи, Доротеја је у сну видјела Жену са Богомладенцем у наручју. Окренула се од ње. Збуњена, Доротеја се вратила пустињаку. Причао јој је о Христу и крстио ју је именом Екатерина. Убрзо након тога, принцеза је поново видјела Богомладенца свом сну. Погледао је директно у дјевојку и пружио јој прстен као знак да је сада вјерена за Њега.
|
У то вријеме цар Максимијан је посјетио Александрију. Поводом његовог доласка приређен је велики многобожачки празник којем је присуствовао и владар Александрије са породицом. Неочекивано за све, Екатерина приђе цару и пред свима гласно изобличи његову злобу.
|
Максимијан је започео јавну расправу о вјери позвао позвавши 50 мудраца. Многи учењаци и жрецеви покушавали су да надмудре Екатерину неколико дана, али су били приморани да признају пораз. Тада је цар наредио да се дјевојка принесе као жртва идолима 24. новембра 305. године у њеној 18. години живота.
|
Жена цара Максимијана, Августа заузела се за Катарину. Подржали су је војсковођа Порфирије и 200 његових војника. Заједно су исповиједили Христа и по наређењу цара одмах су били посјечени. Са њима је погубљена и света Екатерина. По предању, анђели су тијело великомученице пренијели на гору Синај. Три вијека касније ту је основан манастир Свете Екатерине. Њене мошти остале у њему до данас. Црква 24. новембра по јулијанском календару, тј. 7. децембра по грегоријанском календару прославља Св. великомученицу Екатерину, мученицу Августу, мученике Порфирија Стратилата и 200 војника.
Цртежи Марије Заикине/извор: фома.ру/ превео и допунио: сајт вјеронаука.нет