ТУЗЛА — У организацији Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини и Управе за образовање и науку Ријасета Исламске заједнице у БиХ, у Тузли је 10. новембра 2026. године одржан Сусрет вјероучитеља.
учесника
међурелигијски дијалог
тема сусрета
Сусрет је окупио око 80 вјерских службеника и наставника вјеронауке из Српске православне цркве, Исламске заједнице, Католичке цркве и Јеврејске заједнице у БиХ. Средишња тема скупа била је „Утицај вјештачке интелигенције на наставу вјеронауке“.
Учеснике су на почетку поздравили протојереј Синиша Шаренац, изасланик Његовог Високопреосвештенства митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, Мухамед Јусић, предсједавајући Извршног одбора Међурелигијског вијећа у БиХ, др Менсур Хусић, руководилац Службе за вјерске послове Муфтијства тузланског, те велечасни Марко Зубак, прочелник Катихетског уреда Врхбосанске надбискупије.
Вјештачка интелигенција као антрополошки и васпитни изазов
Кроз стручна излагања и плодну расправу разматране су могућности, ризици и етички изазови примјене нових технологија у образовном процесу.
Кључна порука сусрета
Вјештачка интелигенција може бити користан алат у настави, али никада не може замијенити људску савјест, одговорност, емпатију и живи однос између наставника и ученика.
Она може генерисати текст о љубави и праштању, али не може ни да воли нити да прашта.
О овој актуелној теми говорили су предавачи из све четири традиционалне вјерске заједнице.
Поруке предавача
Протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, декан и редовни професор Православног богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи, истакао је да вјештачка интелигенција превазилази оквире појединачних вјерских идентитета јер редефинише сам универзални идентитет човјека. Он је нагласио да је овај феномен већ дио наше свакодневице и да га вјерске и образовне заједнице морају сагледати из перспективе религијске антропологије, размјењујући искуства у развоју религијске дидактике и педагогије.
Влч. др Бранко Јурић, директор Католичког школског центра у Тузли, оцијенио је да технологија може пружити информације, али да васпитање за мудрост, одговорност, солидарност и човјечност остаје искључиво људски задатак. Нагласио је да проактивност и отвореност вјероучитеља представљају снажан допринос култури мира и међусобног повјерења.
Игор Кожемјакин, хазан сарајевске синагоге и представник Јеврејске заједнице у БиХ, подсјетио је да из јудејске перспективе учење није пуко прикупљање података, већ процес обликовања човјека. Задатак наставника је, како је навео, да оспособе младе за критичко мишљење како би умјели разликовати истину од дезинформација и одговорно користити технологију.
Проф. др Незир Халиловић, професор Исламског педагошког факултета универзитета у Зеници и Бихаћу, истакао је да су овакви скупови најбољи примјер дијалога који се живи у пракси, а не само декларативно, поручивши да су вјероучитељи покретачи разумијевања и заједничког живота.
Културно-духовни обилазак Тузле
Поред радног и едукативног дијела, програм сусрета обухватио је и културно-духовни обилазак богате вјерске и историјске баштине Тузле.
- Саборни храм Успења Пресвете Богородице
- Фрањевачки самостан Светих апостола Петра и Павла
- Туралибегова и Шарена џамија
- Камена менора
- Споменик „Суза“
Непосредно упознавање светиња и историјских обиљежја додатно је оснажило дух међусобног уважавања. Вјеронаука је простор изградње личности и моралних вриједности. Улога наставника попут је сунчеве свјетлости без које нема здравог раста и сазријевања младих генерација.