У четвртак 17. септембра, у Народном собрању Републике Бугарске, одржана је сједница парламентарног Одбора за образовање, на којој се расправљало о предложеним измјенама Закона о предшколском и школском образовању. Укупно 13 приједлога измјена пристигло је одбору, али су посланици одлучили да их размотре тематски. На сједници су се изјаснили о 6 приједлога који се односе на увођење обавезног наставног предмета Врлине и религије (Добродетели и религия (религии) .
Због великог интересовања за ову тему, у сали су били присутни гости из различитих институција и невладиних организација, међу којима и замјеница министра образовања Тања Панчева, директори дирекције из МОН-а, представници Регионалне управе за образовање града Софије, декан Богословског факултета Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ проф. др Ивајло Најденов и други.
У име Бугарске православне цркве на сједници учествовала су три архијереја: митрополит ловчански Гаврило, митрополит неврокопски Серафим и епископ мелнички Герасим, као и два правника – доц. др Марија Кјосева и адвокатица Стефка Спиридонова. Исламска вјерска заједница није послала своје представнике.
Епископ Герасим прочитао је став Св. Синода о приједлозима закона. Он је прихваћен од стране Синода у пуном саставу 13. септембра. У тексту се наводи да синодски архијереји изражавају принципијелну и досљедну подршку извођењу вјеронауке у бугарској школи и поздрављају напоре да се предмет уврсти у дио А наставног плана и програма, односно међу обавезне предмете.
У свом ставу, Синод генерално инсистира да се руководствима вјерских заједница омогући контрола наставног садржаја и избора наставника у конфесионалном модулу предмета. Навели су примјере таквог приступа из Грчке, Румуније и Аустрије. У ставу је истакнуто да БПЦ нема за циљ индоктринацију ученика, већ постизање основне вјерске писмености и систематског знања, што лични избор чини заиста слободним.
Уз изражену општу подршку, архијереји су предложили конкретна правна појашњења без којих би циљеве закона било тешко остварити. Они су истакли да су формулације попут „са елементима конфесионалне наставе“ недовољно прецизне, те предлажу да се у закону користи правни појам „конфесионална настава“.
Св. Синод инсистира да се у закон угради јасан принцип усаглашавања конфесионалних наставних програма вјеронауке са датом вјерском заједницом. Независно од тога што је настава вјеронауке у надлежности државног Министарства образовања, архијереји захтијевају да се наставни програми од 1. до 12. разреда шаљу на сагласност надлежним органима одговарајуће вјерске заједнице, а да вјероучитељ добија препоруку од епархијског руководства. Према мишљењу Св. Синода, то гарантује да ће вјерско учење бити представљено вјерно, компетентно и од стране адекватно припремљених лица.
Из Св. Синода инсистирају да закон обезбиједи најмање један час вјеронауке седмично, а не пола часа, како је то предвиђено тренутном концепцијом. Из БПЦ-а такође траже да се изради државни образовни стандард за овај предмет и да се омогући индивидуална настава – када нема довољно ученика који желе да изучавају конфесионалну варијанту ове дисциплине, да се настава обезбиједи чак и за једног или неколико ученика.
У ставу Синода предлаже се да ученици сваке године бирају у ком ће од три модула (Православље, Ислам) учествовати.
На крају, али не и најмање важно, архијереји сматрају да из вјеронауке треба да се даје оцјена, као и из осталих обавезних и изборних предмета.
У закључку свог става, Св. Синод наглашава да у начелу подржава одредбе које се односе на предмет вјеронауке и предлаже посланицима да закон усвоје у првом читању, а да прије другог читања размотре и прихвате њихове приједлоге.
На крају вишечасовне сједнице није дошло до гласања, па ће се расправа о измјенама Закона о образовању наставити и наредних седмица.
Припрема вјеронаука.нет