Свештеномученик Јевсевије је живио у 4. вијеку. Био је епископ сиријског града Самосата у вријеме када се јерес Аријева ширила у Цркви. Чврсто се залагао за православно учење, одобрено на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, због чега је претрпио прогон Аријанаца, Кад се зацарио Јулијан Одступник, епископ Јевсевије је обукао војничко одијело и тако је обилазио цркве по Сирији, Финикији и Палестини, утврђујући Православље и постављајући јереје, ђаконе, понегдје и епископе. Када је Јулијан погинуо, по Јевсевијевом савету, патријарх Мелетије сазвао је Сабор у Антиохији, на којем је поново осуђена Аријева јерес. Када се зацарио Валент, прогнани су и Мелетије и Јевсевије. Цар Грацијан вратио је Мелетија у Антиохију а Јевсевија у Самосат. Када је Јевсевије дошао у град Долихин да устоличи епископа Марина, неки јеретик погоди га у главу ћерамидом. Пострадао је 379. године.