Велико вечерње богослужење у спомен на проповијед Светог апостола Павла Атињанима, служено је у недјељу увече, 29. јуна 2026. године, (на дан када Грчка Православна Црква прославља Свете апостоле Петра и Павла), на историјском брду Ареопаг гдје је апостол одржао своју чувену проповед Атињанима прије скоро два миленијума. Традиција служења вечерња на овом историјском мјесту датира из 1923. године. Торжества су почела литијом која је кренула од храма Светог Димитрија Лумбардијариса на брду Филопап у Атини, у подножју Акропоља. Током литије уз звуке оркестра ношена је икона Светог апостола Павла. Архиепископ атински и све Грчке Јероним II началствовао је Великом празничном вечерњем богослужењу узсаслужење митрополита – чланова Светог синода, представника Цариградске (Васељенске) патријаршије и Јерусалимске патријаршије. Празничну бесједу одржао је Епископ еврипоски г. Хризостом. У име Владе Грчке присутна је била министарка просвјете и вјера Софија Захараки. Присутан је био и градоначелник Атине Харис Дукас, као и народни посланици, представници безбједносних служби, јавних установа и бројни вјерници. Након вечерње службе, архиепископ Јероним се обратио верницима са брда Ареопаг, пожелевши им физичко и духовно здравље и божанско просветљење.
„У свијету у којем живимо, људи више комуницирају, али се често истински не сусрећу“, примијетио је архиепископ, истичући трајну релевантност поруке апостола Павла. Даље је нагласио да је „Црква позвана да постане мјесто дијалога, помирења и наде“, додајући да је „Христос пут, истина и живот за свако доба и сваку културу“.
Историја Павлове бесједе на Ареопагу
Чувена бесједа Светог апостола Павла на Ареопагу (према Предању одржана 51. године) представља један од кључних догађаја у ширењу хришћанства, како је забиљежено у Дјелима апостолским. Павле је дошао у Атину, град познат по богатој философској традицији и израженој религиозности. Постоје различита тумачења о природи његовог наступа на Ареопагу. Према једном мишљењу, ријеч је била о формалном судском поступку који је окончан одбацивањем његовог случаја као безначајног због позивања на васкрсење мртвих. као безначајне, посебно због помињања васкрсења мртвих. Друго тумачење сматра да није било суђења, већ да је Павле доведен како би се обратио публици жељној философских расправа. Треће становиште спаја ова два гледишта, сматрајући да је Павле позван пред вијеће Ареопага како би власти процијениле да ли његова проповијед представља духовну опасност за грађане Атине.
У својој бесједи Павле је показао изузетну реторичку мудрост, прилагођавајући поруку грчким слушаоцима. За разлику од проповиједи Јеврејима, када се позивао на Стари завјет, Атињанима је говорио користећи њима блиске појмове. Посебно је указао на жртвеник посвећен „Непознатом Богу“, објашњавајући да је управо Онога кога они не познају дошао да им објави.
Нагласио је да је Бог Творац свијета, да не обитава у храмовима које су саградиле људске руке и да Му нису потребне људске услуге. Такође је истакао да је прављење идола непримјерено истинском Богу, при чему се позвао и на ријечи стоичког пјесника Арата.
Помињање васкрсења изазвало је подсмијех код дијела слушалаца, али је ипак уродило плодом: међу онима који су повјеровали били су члан Ареопага Дионисије Ареопагит и жена по имену Дамара, који су примили хришћанску вјеру.
Данас се ова историјска бесједа обиљежава бронзаном плочом са текстом Павловог говора, постављеном поред уклесаних степеница које воде на величанствени Ареопаг. Припрема вјеронаука.нет/ Извори: orthodoxtimes.com и protothema.gr
„У свијету у којем живимо, људи више комуницирају, али се често истински не сусрећу“, примијетио је архиепископ, истичући трајну релевантност поруке апостола Павла. Даље је нагласио да је „Црква позвана да постане мјесто дијалога, помирења и наде“, додајући да је „Христос пут, истина и живот за свако доба и сваку културу“.
Историја Павлове бесједе на Ареопагу
Чувена бесједа Светог апостола Павла на Ареопагу (према Предању одржана 51. године) представља један од кључних догађаја у ширењу хришћанства, како је забиљежено у Дјелима апостолским. Павле је дошао у Атину, град познат по богатој философској традицији и израженој религиозности. Постоје различита тумачења о природи његовог наступа на Ареопагу. Према једном мишљењу, ријеч је била о формалном судском поступку који је окончан одбацивањем његовог случаја као безначајног због позивања на васкрсење мртвих. као безначајне, посебно због помињања васкрсења мртвих. Друго тумачење сматра да није било суђења, већ да је Павле доведен како би се обратио публици жељној философских расправа. Треће становиште спаја ова два гледишта, сматрајући да је Павле позван пред вијеће Ареопага како би власти процијениле да ли његова проповијед представља духовну опасност за грађане Атине.
У својој бесједи Павле је показао изузетну реторичку мудрост, прилагођавајући поруку грчким слушаоцима. За разлику од проповиједи Јеврејима, када се позивао на Стари завјет, Атињанима је говорио користећи њима блиске појмове. Посебно је указао на жртвеник посвећен „Непознатом Богу“, објашњавајући да је управо Онога кога они не познају дошао да им објави.
Нагласио је да је Бог Творац свијета, да не обитава у храмовима које су саградиле људске руке и да Му нису потребне људске услуге. Такође је истакао да је прављење идола непримјерено истинском Богу, при чему се позвао и на ријечи стоичког пјесника Арата.
Помињање васкрсења изазвало је подсмијех код дијела слушалаца, али је ипак уродило плодом: међу онима који су повјеровали били су члан Ареопага Дионисије Ареопагит и жена по имену Дамара, који су примили хришћанску вјеру.
Данас се ова историјска бесједа обиљежава бронзаном плочом са текстом Павловог говора, постављеном поред уклесаних степеница које воде на величанствени Ареопаг. Припрема вјеронаука.нет/ Извори: orthodoxtimes.com и protothema.gr
А док их Павле чекаше у Атини, ражести се дух његов у њему гледајући град пун идола; И расправљаше са Јудејцима и са побожнима у синагоги, и на тргу сваки дан са онима с којима се сусреташе. А неки од философа епикурејаца и стојичара препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај празнослов да каже? А други: Изгледа да је проповедник туђих богова. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и васкрсењу. Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: „Можемо ли знати каква је та нова наука коју ти казујеш? 20. Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо, дакле, да знамо шта би то могло бити.“ А сви Атињани и досељени странци ни за шта се друго нису занимали, него да штогод ново говоре или слушају. А Павле ставши на сред Ареопага рече: „Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни. Јер пролазећи и посматрајући ваше светиње, нађох и жртвеник на коме беше написано: Непознатоме Богу. Онога, дакле, ког не знајући поштујете тога вам ја проповедам. Бог који је створио свет и све што је у њему, који је Господ неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима, нити прима угађања од руку човечијих, као да нешто треба Њему, који сам даје свима живот и дихање и све. И створио је од једне крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљском, и поставио је напред одређена времена и међе њихова борављења; да траже Господа, не би ли га додирнули и нашли, мада Он није далеко ни од једнога од нас. Јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо; као што су и неки од ваших песника рекли: ‘Јер Његов и род јесмо.'“ Кад смо, дакле, род Божији, не треба да мислимо да је Божанство подобно злату или сребру или камену, резаном по вештини и замисли човјечијој. Али не гледајући Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају; Јер је установио дан у који ће судити васељени по правди преко Човека којега одреди и даде свима веру васкрснувши га из мртвих. А кад чуше за васкрсење мртвих, једни се ругаху а други рекоше: Да те чујемо опет о томе. И тако Павле отиде из њихове средине. А неки људи приставши уз њега повероваше, међу којима беше Дионисије Ареопагит и жена по имену Дамара, и други с њима.