На руском језику објављено „Тумачење Светог Јеванђеља по Матеју“ преподобног Јустина (Поповића) у преводу митрополита берлинског Марка. У Издавачкој кући Московске патријаршије објављена је књига преподобног Јустина Ћелијског (Поповића) „Тумачење Светог Јеванђеља по Матеју“. Превод са српског језика извршио је Његово Високопреосвештенство митрополит берлински и њемачки Марко.
Издање је припремљено у сарадњи Издавачке куће Московске патријаршије и Издавачке куће манастира преподобног Јова Почајевског у Минхену. Књигу је за објављивање препоручио Издавачки савјет Руске Православне Цркве (ИС Р25-505-0113).
Основа превода било је српско издање „Тумачење Светог Јеванђеља по Матеју“, објављено у Београду 2000. године. Издање садржи ново тумачење Јеванђеља по Матеју, које је саставио српски теолог и проповједник преподобни Јустин (Поповић; 1894–1979), ослањајући се на дјела Светог Јована Златоустог, блаженог Теофилакта Охридског (Бугарског), монаха Јевтимија Зигабена и других.
Нова књига намијењена је широком кругу читалаца који се интересују за Свето писмо, православно богословље и духовни живот. Биће корисна како онима који тек почињу да изучавају Јеванђеље, тако и онима који желе дубље да разумију његов садржај у свјетлости црквеног предања.
У ријечи упућеној читаоцима митрополит Марко је написао:
„Драги читаоци!
У априлу 2010. године, одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, ава Јустин (Поповић; 1894–1979) причисљен је к лику преподобних. Овај подвижник данас је познат и поштован у цијелом православном свијету као богослов који је у себи сабрао духовно искуство својих савременика и подвижника претходних времена, богослова Србије, Грчке и Русије, те стваралачки прерадио у својим дјелима много тога што су створили његови претходници. Живот и подвиг аве Јустина јесте живо Јеванђеље.
Преподобни Јустин рођен је у граду Врању у Србији, на празник Благовијести Пресвете Богородице, а на крштењу је добио име Благоје. Након завршене основне школе и богословије, Благоје је 1916. године примио монашки постриг у Скадру, добивши име у част Светог мученика Јустина Филозофа. Млади монах је почео, попут пчеле, да сакупља знање и духовно искуство. Тако је, по благослову српског митрополита Димитрија (Павловића), будућег Патријарха српског, монах Јустин са групом студената наставио духовно образовање у Петрограду, а потом у Оксфорду, да би убрзо почео да предаје у богословији у Сремским Карловцима, одакле је прешао на Универзитет у Атини. Године 1926, већ као рукоположени свештеник, ава Јустин је у Атини одбранио докторску дисертацију на грчком језику на тему „Проблем личности и познања по учењу св. Макарија Египатског“.
По повратку у Србију, отац Јустин је у Сремским Карловцима издавао часопис „Хришћански живот“. Потом је предавао у богословији у Призрену, а касније у Битољу, гдје је блиско сарађивао са руским професорима: Светим Јованом Шангајским, архимандритом Кипријаном (Керном), као и са Светим Николајем (Велимировићем). Српска Црква је упутила оца Јустина, заједно са епископом битољским Јосифом (Цвијовићем), будућим митрополитом скопским, у Чехословачку, гдје су радили на враћању унијата у Карпатској Русији у Православље. Међутим, када је Српска Црква понудила оцу Јустину епископску службу у тој области, он је из смјерности то одбио. Како је то обичај у Српској Цркви, након тога му епископски чин више није нуђен.
Архимандрит Јустин је 1938. године, заједно са другим мислиоцима, основао Српско филозофско друштво. Ипак, ситуација се промијенила доласком богоборне комунистичке власти — ава Јустин је био приморан да напусти професорски рад на Београдском универзитету. Неко вријеме отац Јустин је обилазио српске манастире, а затим се, на позив игуманије манастира Ћелије надомак Ваљева, тамо настанио као духовник и служашчи свештеник.
Тешко је набројати сва дјела преподобног Јустина. Поменућемо само она најзначајнија: три тома „Догматике“, 12 томова „Житија светих“, тумачења Светих Јеванђеља по Матеју и по Јовану Богослову, тумачења Посланица апостола Павла (Прве и Друге Коринћанима, Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, Прве и Друге Солуњанима), тумачења трију Саборних посланица апостола Јована Богослова, два рада о Достојевском, „Философске урвине“, „Човјек и Богочовјек“, „Пут Богопознања2, „Монашки живот“, „Основно богословље“, „На богочовјечанском путу“, те бројне преводе: Требника, Молитвеника, Божанствене Литургије, „Лавсаика“ и др. Огроман успјех имала је његова књига о екуменизму. Сматран је тајном савјешћу Српске Православне Цркве. У православном свијету у иностранству отац Јустин је имао мноштво поштовалаца и сакатедралних молитаваца. Његови најближи ученици били су истакнути архијереји-теолози Српске Цркве: митрополит Амфилохије (Радовић), као и епископи Атанасије (Јевтић), Артемије (Радосављевић) (кога је 2015. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве искључио из Цркве) и Иринеј (Буловић).
Отац Јустин је био даровит проповједник. Проповиједао је цијелим својим бићем, цијелим организмом. Многа његова дјела најприје су изговорена усмено: сестре из манастира су их записивале и касније објављивале. У многим списима се и данас осјећа да су првобитно били изговорени. Језик оца Јустина увијек се одликовао живошћу, маштовитошћу и неологизмима. У преводу смо се потрудили да ову страну пренесемо што вјерније и живље — тешко нам је судити колико смо у томе успјели. Понекад је, ради преношења стила и језика, било потребно прибјећи извјесним „слободама“ при стварању ријечи и језичких конструкција, односно користити ријечи којих иначе нема у руском језику (као што таквих ријечи нема ни у српском).
Све што смо урадили, урађено је са намјером да се ријечи аве Јустина пренесу у што живљем и правилнијем облику. Овај велики трудбеник на њиви Господњој упокојио се 1979. године, на дан Благовијести Пресвете Богородице.“
Припрема: вјеронаука.нет/ Извор: Patriarchia.ru
Издање је припремљено у сарадњи Издавачке куће Московске патријаршије и Издавачке куће манастира преподобног Јова Почајевског у Минхену. Књигу је за објављивање препоручио Издавачки савјет Руске Православне Цркве (ИС Р25-505-0113).
Основа превода било је српско издање „Тумачење Светог Јеванђеља по Матеју“, објављено у Београду 2000. године. Издање садржи ново тумачење Јеванђеља по Матеју, које је саставио српски теолог и проповједник преподобни Јустин (Поповић; 1894–1979), ослањајући се на дјела Светог Јована Златоустог, блаженог Теофилакта Охридског (Бугарског), монаха Јевтимија Зигабена и других.
Нова књига намијењена је широком кругу читалаца који се интересују за Свето писмо, православно богословље и духовни живот. Биће корисна како онима који тек почињу да изучавају Јеванђеље, тако и онима који желе дубље да разумију његов садржај у свјетлости црквеног предања.
У ријечи упућеној читаоцима митрополит Марко је написао:
„Драги читаоци!
У априлу 2010. године, одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, ава Јустин (Поповић; 1894–1979) причисљен је к лику преподобних. Овај подвижник данас је познат и поштован у цијелом православном свијету као богослов који је у себи сабрао духовно искуство својих савременика и подвижника претходних времена, богослова Србије, Грчке и Русије, те стваралачки прерадио у својим дјелима много тога што су створили његови претходници. Живот и подвиг аве Јустина јесте живо Јеванђеље.
Преподобни Јустин рођен је у граду Врању у Србији, на празник Благовијести Пресвете Богородице, а на крштењу је добио име Благоје. Након завршене основне школе и богословије, Благоје је 1916. године примио монашки постриг у Скадру, добивши име у част Светог мученика Јустина Филозофа. Млади монах је почео, попут пчеле, да сакупља знање и духовно искуство. Тако је, по благослову српског митрополита Димитрија (Павловића), будућег Патријарха српског, монах Јустин са групом студената наставио духовно образовање у Петрограду, а потом у Оксфорду, да би убрзо почео да предаје у богословији у Сремским Карловцима, одакле је прешао на Универзитет у Атини. Године 1926, већ као рукоположени свештеник, ава Јустин је у Атини одбранио докторску дисертацију на грчком језику на тему „Проблем личности и познања по учењу св. Макарија Египатског“.
По повратку у Србију, отац Јустин је у Сремским Карловцима издавао часопис „Хришћански живот“. Потом је предавао у богословији у Призрену, а касније у Битољу, гдје је блиско сарађивао са руским професорима: Светим Јованом Шангајским, архимандритом Кипријаном (Керном), као и са Светим Николајем (Велимировићем). Српска Црква је упутила оца Јустина, заједно са епископом битољским Јосифом (Цвијовићем), будућим митрополитом скопским, у Чехословачку, гдје су радили на враћању унијата у Карпатској Русији у Православље. Међутим, када је Српска Црква понудила оцу Јустину епископску службу у тој области, он је из смјерности то одбио. Како је то обичај у Српској Цркви, након тога му епископски чин више није нуђен.
Архимандрит Јустин је 1938. године, заједно са другим мислиоцима, основао Српско филозофско друштво. Ипак, ситуација се промијенила доласком богоборне комунистичке власти — ава Јустин је био приморан да напусти професорски рад на Београдском универзитету. Неко вријеме отац Јустин је обилазио српске манастире, а затим се, на позив игуманије манастира Ћелије надомак Ваљева, тамо настанио као духовник и служашчи свештеник.
Тешко је набројати сва дјела преподобног Јустина. Поменућемо само она најзначајнија: три тома „Догматике“, 12 томова „Житија светих“, тумачења Светих Јеванђеља по Матеју и по Јовану Богослову, тумачења Посланица апостола Павла (Прве и Друге Коринћанима, Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, Прве и Друге Солуњанима), тумачења трију Саборних посланица апостола Јована Богослова, два рада о Достојевском, „Философске урвине“, „Човјек и Богочовјек“, „Пут Богопознања2, „Монашки живот“, „Основно богословље“, „На богочовјечанском путу“, те бројне преводе: Требника, Молитвеника, Божанствене Литургије, „Лавсаика“ и др. Огроман успјех имала је његова књига о екуменизму. Сматран је тајном савјешћу Српске Православне Цркве. У православном свијету у иностранству отац Јустин је имао мноштво поштовалаца и сакатедралних молитаваца. Његови најближи ученици били су истакнути архијереји-теолози Српске Цркве: митрополит Амфилохије (Радовић), као и епископи Атанасије (Јевтић), Артемије (Радосављевић) (кога је 2015. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве искључио из Цркве) и Иринеј (Буловић).
Отац Јустин је био даровит проповједник. Проповиједао је цијелим својим бићем, цијелим организмом. Многа његова дјела најприје су изговорена усмено: сестре из манастира су их записивале и касније објављивале. У многим списима се и данас осјећа да су првобитно били изговорени. Језик оца Јустина увијек се одликовао живошћу, маштовитошћу и неологизмима. У преводу смо се потрудили да ову страну пренесемо што вјерније и живље — тешко нам је судити колико смо у томе успјели. Понекад је, ради преношења стила и језика, било потребно прибјећи извјесним „слободама“ при стварању ријечи и језичких конструкција, односно користити ријечи којих иначе нема у руском језику (као што таквих ријечи нема ни у српском).
Све што смо урадили, урађено је са намјером да се ријечи аве Јустина пренесу у што живљем и правилнијем облику. Овај велики трудбеник на њиви Господњој упокојио се 1979. године, на дан Благовијести Пресвете Богородице.“
Припрема: вјеронаука.нет/ Извор: Patriarchia.ru