Име Његове Светости патријарха московског и све Русије г. Кирила могло би бити додато у шири пакет санкција који је представљен у уторак, потврдила су за Euronews тројица дипломата. Појединачне санкције подразумијевају замрзавање имовине и забрану путовања. Овај потез представља наставак напора европске администрације да санкционише истакнуте личности из руског јавног и вјерског живота, након што је првобитни покушај доживио неуспјех 2022. године. Личне санкције против руског патријарха покушане су трипут раније, али их је претходна мађарска влада, на челу са тадашњим премијером Виктором Орбаном, сваки пут блокирала сматрајући да се хришћански лидери и вјерске слободе не смију користити као оруђе у политичким сукобима. Међутим, политичке промјене на европском тлу донијеле су и другачији курс из Мађарске. Након што је управљање преузела нова влада Петера Мађара (Péter Magyar), из Будимпеште су стигли сигнали да извршна власт више неће користити право вета када је у питању овај конкретан случај. Бриселски званичници су брзо реаговали на ову промјену курса и одмах вратили име руског патријарха на предложени списак санкција.
Иако службени Брисел држи у тајности коначна имена појединаца под санкцијама све до званичног усвајања, уврштавање патријарха Кирила у приједлог већ је изазвао талас коментара. Поједине аналитичке групе упозоравају да би увођење санкција Предстојатељу РПЦ могло створити опасан преседан у међународном праву и додатно продубити јаз између Запада и Истока. Поред тога, унутар саме ЕУ предстоје тешки преговори. Да би санкције ступиле на снагу, потребна је апсолутна сагласност свих 27 држава чланица. С обзиром на комплексне економске и политичке интересе појединих земаља, постоји могућност да се одређена имена „избришу“ из коначног документа како би се избјегле унутрашње блокаде.
Временски рок за доношење коначне одлуке је прилично кратак. ЕУ настоји да усагласи све детаље у вези са овим, 21. по реду пакетом санкција до средине јула, првенствено због рокова који се односе на енергетски сектор и контролу цијена руске нафте. Остаје да се види да ли ће европски лидери жртвовати вјерска питања зарад постизања ширег економског заједништва. Припрема вјеронаука.нет
Иако службени Брисел држи у тајности коначна имена појединаца под санкцијама све до званичног усвајања, уврштавање патријарха Кирила у приједлог већ је изазвао талас коментара. Поједине аналитичке групе упозоравају да би увођење санкција Предстојатељу РПЦ могло створити опасан преседан у међународном праву и додатно продубити јаз између Запада и Истока. Поред тога, унутар саме ЕУ предстоје тешки преговори. Да би санкције ступиле на снагу, потребна је апсолутна сагласност свих 27 држава чланица. С обзиром на комплексне економске и политичке интересе појединих земаља, постоји могућност да се одређена имена „избришу“ из коначног документа како би се избјегле унутрашње блокаде.
Временски рок за доношење коначне одлуке је прилично кратак. ЕУ настоји да усагласи све детаље у вези са овим, 21. по реду пакетом санкција до средине јула, првенствено због рокова који се односе на енергетски сектор и контролу цијена руске нафте. Остаје да се види да ли ће европски лидери жртвовати вјерска питања зарад постизања ширег економског заједништва. Припрема вјеронаука.нет