У самом почетку римски цареви нису прогонили хришћане, зато што су хришћанство посматрали као једну
јерејске религије и мислили су да ће се ширити само међу
.
Кад су схватили да се хришћанство шири по читавој царевини и да многи напуштају
и прелазе у хришћанство, одлучили су да прогоне и убијају хришћане.
Римски цареви су сами себе проглашавали за
и тражили су од својих поданика да их обожавају и да им приносе
.
Хришћани нису хтели да се римском цару клањају као Богу и то је још један од разлога гоњења. Хришћанима је за време гоњења Цркве Христове било забрањено
, били су проглашени за „забрањено друштво".
Нису смели подизати храмове, него су се тајно окупљали по приватним кућама, гробљима, и подземним просторијама
.
Иако су многи римски цареви гонили хришћане, као најсвирепији остали су упамћени
и
.
Почетак гоњења хришћана пада у време римског цара Нерона
. Он је отпочео са прогоном хришћана
.
Иако се знало да је Нерон имао жељу да уништи стари Рим и да на његовим темељима сагради нови град, за паљевину Рима су напоследак оптужени
. Паљевина Рима био је главни повод прогона хришћана.
Мучења и убијања хришћана извођена су на најсвирепије начине: распињани су на крст, у
су на хришћане пуштане дивље звери, борили су се против
.
За време овог гоњења страдали су
Свети апостоли
и
.
Године
Римски
прогласио Нерона непријатељем римског народа и осудио га на смрт. Одмах послије пресуде Нерон је извршио
.
Посљедње гоњење хришћана које је обухватило цијелу римску државу отпочело је за владавине римског цара Диоклецијана
.
На почетку управљања Римом он није обраћао пажњу на хришћанство, бавио се пословима везаним за преуређење државе, али последње
његове владавине упамћене су као године суровог и најобимнијег гоњења хришћана.
Против хришћана Диоклецијан је издао
. Рушени су хришћански храмови, спаљиване су хришћанске књиге, хришћанима су ускраћивана грађанска права.
Много хришћана је мученички пострадало за вријеме Диоклецијановог гоњења, а најзначајнији су: Свети великомученик
, Свети мученик
, први епископ у
(данашња
), његов ђакон Свети
и Света мученица
.
⛪ О гоњењу хришћана
Гоњење хришћана почело је 64. године за вријеме цара Нерона (54-68) када су хришћани оптужени за паљење Рима. Тада су страдали апостоли Петар и Павле (67. год.). Најсвирепије гоњење било је за вријеме Диоклецијана (284-305) који је издао четири едикта против хришћана. Хришћани су се тајно окупљали у катакомбама јер им је било забрањено јавно окупљање.
Вебсајт, уз подршку Катихетског одбора РС и ФБиХ, уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић