Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() Пројекат "Школа православља" траје већ 10 година у бањалучкој епархији. Ове године одржаваће се у цркви Покрова пресвете Богородице у Новој вароши. Сваког петка на различите теме, свештеници ће осим предавања које ће одржати, разговарати и са вјерницима. Већ деценију бањалучка епархија настоји да и током, трајања "Школе православља" учини вјернике и практичним учесницима православне цркве. Сврха постојања школе јесте да се и одраслима омогући додатна едукација, да би нешто ново сазнали, али и поставили питања која их занимају. Теме које се бирају су едукативног карактера и помажу људима који на примјер желе вјенчање или крштење, да схвате смисао обреда али и обавезе које имају приступајући светим тајнама Христовим. "Потрага за логосом" је друга тема, а предавање ће бити одржано наредог петка. Ова тема ставља акценат на савременог човјека који је изгубио смисао постојања у животу. Све теме су врло едукативне, практичне и отоворено ће се разговарати о њима, а сваки појединац се може пронаћи у једној од њих. "Хришћански брак и савремени изазови" као и "Историја православне цркве - од покрштавања до турског ропства" и "Од ослобођења до уједињења" су теме које нас ове године очекују у школи православља током божичног поста, у цркви Покрова пресвете Богородице, сваког петка од 18 часова. Извор: РТРС ![]() 5. децембра 2021. године навршава се 13 година од упокојења Његове Светости Патријарха московског и цијеле Русије Алексија II. Тог 5.децембра рано ујутро Московљане је о смрти патријарха обавијестио звук звона вса ише од 600 храмова руске престонице. Патријарх Алексије II се упокојио у Господу у својој подмосковској резиденцији у Переделкину. Патријрах Алексије је дошао на чело РПЦ у веома сложеним временима, пред сам распад Совјетског Савеза и остао патријарх пуних 18 година, у преломним деценијама у којима се мијењала Русија. Он је био први слободно изабрани патријарх послије деценија прогона и понижења којима је била подвргавана Црква за вријеме социјализма и припао му је тежак задатак обнове Цркве. Патријарх Алексије II (световно - Алексеј Михајлович Ридигер) рођен је 23. фебруара 1929. године у Талину у дубоко религиозној породици. Његов отац, Михаил Ридигер, потицао је из старе петербуршке породице, а мајка Елена Писарева била је родом из Ревела (Талин). Алексеј Ридигер је од раног дјетињства служио у цркви. Његов духовни отац био је протојереј Јован Богојављенски, касније епископ талинско-естонски Исидор .Од своје 15. године Алексије је био ипођакон архиепископу талинском и естонском Павлу (Дмитровском), а потом и епископу Исидору. Студирао је у руској гимназији у Талину. Алексеј Ридигер је 1946. године положио испите у Петербуршкој (Лењинградској) богословији, али није примљен, пошто још није имао 18 година. Сљедеће, 1947. године, одмах је уписан у III годину Богословије, коју је завршио 1949. године. Постао је ђакон 1950. (а касније свештеник и монах); дипломирао је на Лењинградској духовној академији 1953. године. Постављен је за епископа Талина и Естоније 14. августа 1961; за архиепископа је изабран 23. јуна 1964, а 25. фебруара 1968, у 39. години, за митрополита. Од 1986. до избора за патријарха био је митрополит Новгорода и Лењинграда. Након смрти патријарха Пимена I (1990), Алексије је изабран за новог патријарха Руске православне цркве. ![]() Српска православна црква снимила је аудио издања псалама због оних који слабо виде или не виде уопште да би им омогућила што лакше читање, а у плану је и аудио-снимак цијелог Светог писма. – Имамо амбицију да читаво Свето писмо, и Стари и Нови завјет, снимимо као аудио-снимке, уз помоћ многих умјетника и да дамо као најмањи дар онима који не могу да читају – рекао је српски патријарх Порфирије. Снимак патријарховог обраћања на свечаности поводом 75 година Савеза слијепих Србије и 50 година постојања библиотеке за слијепе објављен је на његовом Инстаграму. Он је навео да Библиотека Савеза слијепих Србије са више од 6.000 наслова у аудио формату, 30.000 јединица и 50.000 примјерака књига на Брајевом писму представља не само велику подршку за слијепе или слабовиде, већ и богат фонд аудио књига и вриједног чувара српског језика у његовом звучном облику и на “брајици”. Додао је да су се потрдули да скромним даром већег броја аудио издања Псалтира обогате овај фонд, желећи да тим дивним људима, који се свакодневно труде да омогуће што лакше читање честитају њихов значајан јубилеј. Његова светост је указао и да су многи који имају тјелесни вид у суштини слијепи, од оних који немају тјелесни вид, а истински и дубински виде суштину, тајну постојања човјека као човјека љубави, спремног на даривање и на жртву. – Имали или не спољашњи вид, треба да сваки дан просвећујемо истинском свјетлошћу своје унутрашње биће, јер тако шта год ко о нама мислио или били спријечени да видимо спољашњу свјетлост, ми ћемо видјети саму суштину и истину као свјетлост која нас ослобађа – рекао је патријарх Порфирије. Извор: РТРС ![]() Републички Просветни завод Републике Српске у сарадњи са Катихетским одбором СПЦ у Републици Српској и Федерацији Босни и Херцеговини организовао је претходног викенда саветовање за вероучитеље у Источном Сарајеву. Тим поводом је гост емисије др Славољуб Лукић, инспектор - просветни саветник за Православну веронауку Републичког педагошког завода Републике Српске, који говори о законским одбедбама и положају Православне веронауке и правима и улози вероучитеља у основним и средњим школама у Федерацији БиХ и РС. „Веронаука има ширину да одухови многе наставне садржаје и у великој мери доприноси моралном и социјалном развоју ученика“, истиче г. Лукић. Извор: Радио Слово љубве ![]() На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу. Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече. У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Извор:Фејсбук страница Пријатељи манастира Хиландара ![]()
„Папа, ти си јеретик?“, узвикнуо је свештеник папи док је долазио у посјету Атинској архиепископији.
Свештеник је трипут узвикнуо исту реченицу док је папа Фрања долазио на састанак са архиепископом Јеронимом. Свештеника је потом полиција буквално одвукла из близине папине. По ријечима присутних папа Фрања као да није ни чуо свештеника који протестује. Како јављају локални медији, то је био протопрезвитер Грчке православне цркве, 90-годишњи Јован Диотис. Отац Јован је познат по свом писму Светим синодима помјесних православних цркава 2019. године са апелом да не признају ПЦУ (тзв.Прав.цркву украјине). Протопрезвитер Јован К. Диотис рођен је 1930. године у грчком селу Палеокатуна. Послије служења у морнарици, дипломирао је на Богословском факултету Атинског универзитета. Од 1957. године, више од 40 година служио је у атинској цркви Светог великомученика Пантелејмона. Јован Диотис је суоснивач чувеног грчког православног листа „„Ортодоксос Типос“ („Православна штампа“), добитник црквених и световних почасних награда, међу којима је и највиша награда Грчке православне цркве, Орден Светог апостола Павла. Поглавар Римокатоличке цркве, папа Фрања састао се 4. децембра 2021. године у Атини са архиепископом Атине и цијеле Грчке Јеронимом другим, а неповјерење који многи православни Грци гаје према таквим сусретима илустровао је протест једног православног свештеника у тренутку уласка папе у резиденцију поглавара Грчке православне цркве. Инцидент се догодио након мањих протеста на Кипру који је папа јуче посјетио, а чији су етнички грчки становници, такође, великом већином православни. Папина званична посјета Грчкој је прва посјета једног папе од 2001.године, када је у Атини био папа Јован Павле II, који се тада извинио за гријехе које су католици „чињењем или пропуштањем“ скривили према „православној браћи“ током вијекова. Папа је извињење поновио данас пред архиепископом Јеронимом и другим православним свештеницима, рекавши да се стиди због поступака католика који су због „жеђи за доминацијом и моћи озбиљно ослабили наше заједништво“. ![]() Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је данас, на празник Ваведења, Свету архијерејску литургију у Цркви Рођења Пресвете Богородице на Мегдану у Вишеграду. У бесједи је митрополит пожелио окупљенима срећан и благословен празник, велики дан спасења. - Празник Ваведења открива нама велику тајну. Да оно што Бог даје људи често не разумију, да је човјек, дијете највећи дар Божији. Сви смо ми овдје са неким посебним благословом од Бога, прије свега да служимо свом спасењу, али и спасењу Цркве. Зато је ово и наш празник да себе уводимо кроз покајање, кроз молитву, увијек и непрестано - рекао је митрополит дабробосански. Митрополит Хризостом је поручио да је то порука великог празника, да знамо шта се десило да разумијемо поруку коју Бог нама шаље. Свештеник Александар Топаловић рекао је да се данашњи празник прославља у храму који је посвећен Пресветој Богородици, а празник је значајан за све јер је почетак спремања Пресвете Богородице за велику мисију коју јој је Господ намијенио, а то је да кроз њену утробу у овај свијет уђе Спаситељ зачет у Духа Светога. - На данашњи дан Пресвета Богородица је уведена у храм гдје је примљена и гдје је провела свој живот спремајући се за оно што ће бити, а то је Мајка Божија, Царица небеска. Зато и данашњи дан славимо и сјећамо се те успомене једне од највећих жена у историји човјечанства - истакао је Топаловић. ![]() Рушевине спектакуларне базилике из византијског доба са сложеним мозаицима, откривене у медитеранском граду Ашдоду у Израелу, такође су се показале као мјесто масовне гробнице, према недавним истраживањима. Иначе, нова црква недавно откривена у Светој земљи истицана је као једна од најранијих и највећих хришћанских базилика пронађених у Израелу. Такође, је једна од најјединственијих, јер су археолози открили масовне гробнице широм територије, укључујући неколико истакнутих гробова и натписа посвећених ђаконисама и другим светим женама. Огромна базилика не само да има спектакуларне мозаике који су били тако карактеристични за то вријеме – већ има и велики број гробова истакнутих ђакониса које су служиле цркви заједно са свештенством. Света мати Софронија. Теодосија ђакониса. Григорија ђакониса. Ово су неке од жена које су с љубављу обиљежене у величанственој византијској базилици коју су израелски археолози открили у јужном граду Ашдоду. Дијелови цркве су први пут откривени у Ашдоду 2017. године и од тада је у потпуности ископана. Ту је у јулу служена заупокојена Света Литургија за душе сахрањених. Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III позвао је израелске власти да заштите остатке цркве. Стручњаци вјерују да је тробродна базилика са више придружених просторија и капела подигнута у четвртом или петом вијеку и украшена је предивним мозаицима. Они такође, сматрају да масовне гробнице указују на кугу у Византијском царству и Евроазији у 6. вијеку — такозвану Јустинијанову кугу. „Поред неуобичајене количине погребних натписа и истакнутог места датог женама, открили смо да је ова црква као једно огромно гробље – гдје год да додирнемо налазимо ове чудне гомиле скелета“, каже проф. Александар Фанталкин са Универзитета у Тел Авиву, који руководи ископавањем. Најстарији пронађени натпис, који датира из 416. године нове ере, гласи: „У спомен свештеника Гајана и ђаконисе Севере“. Рани датум сугерише да је зграда постојала прије мозаичког поплочавања наоса цркве. У централној апсиди цркве налазили су се главни олтар и гробница. Претпоставља се да је ово био гроб свеца којем је црква била посвећена. Нажалост, нису сачувани мозаици или натписи који би могли да идентификују светитеља. Фанталкин вјерује да је гроб можда био повезан апостолом Филипом ("А Филип се обрете у Азоту -Ашдод- и пролазећи проповиједаше јеванђеље свима градовима" ДАП 8,40) тј. са једном од "четири кћери дјевојке које прорицаху" (ДАП 21, 9). Ту је и спомен-обиљежје „Светој мајци Софронији“, која је могла бити игуманија оближњег манастира. „Црква ђакониса“, како је неки данас зову, уништена је у огромном пожару око 600. године, вјероватно повезаним са природном катастрофом, као што је земљотрес, или вјероватно инвазија Персијанаца почетком 7. вијека. ![]() Ово је 35. путовање папе Фрање у иностранство од његовог избора 2013. године. На Кипру, живи од 25000 до највише 30.000 католика (углавном радници мигранти са Филипина, из Индије и Шри Ланке) и за Ватикан је приоритет ојачавање напора за добре односе католика и православаца. Ово је други пут да неки папа посјећује Кипар. Први пут то је учинио папа Бенедикт XVI 2010.године када је предсједник Кипра био Димитрис Христофијас. Више од 10.000 људи било је на трибинама стадиона у Никозији, како би присуствовало миси коју је служио папа. Претходно су папа и кипарски архиепископ Хризостом били у Саборном храму св.у апостола Варнаве у Никозији. Како преноси катимерини.гр, папа Фрања је, такође, написао у златној књизи Кипарске архиепископије, да је Кипар „бисер историје и вјере“, а захвалио је архиепископу што позива на „дијалог“. „Увијек морамо да идемо наприј ед путем дијалога“, написао је он...У 16:00 часова одржана je екуменска молитва са имигрантима у парохијској цркви Светог Крста у Никозији. Напоменуто је да ће папа са собом, враћајући се у Италију, повести 50 избјеглица које су до сада тамо живјеле, најавио је јуче предсједник Републике Кипар Никос Анастасијадис. Папа Фрања је данас из Никозије позвао на помирење православних хришћана са истока и католичких са запада. Он је навео да хуманитарна сарадња може да буде средство за превазилажење вишевјековног неслагања православаца и римокатолика. Папа се данас на састао са кипарским архиепископом Хризостомосом II, а састаће се и са Светим синодом. „Вијекови подјела и раздора натјерали су нас, чак и невољно, да прихватимо непријатељство и предсрасуде једних према другима, што су предубјеђења често заснована на оскудним и искривљеним информацијама“, навео је папа. Папа Фрања је данас позвао Кипране да у дијалогу потраже рјешење како би излијечили „ужасну рану” која дијели њихово острво скоро пола вијека, и поручио да ниједна страна не би требало да користи силу или пријетње, преноси Ројтерс. Кипарски предсједник Никос Анастасијадис примајући данас у посјету папу у предсједничкој палати у Никозији се у свом поздравном говору дотакао проблема избјеглица. „Народ Кипра је лично искусио и боље од било кога зна бол из азила и протјеривања из домова својих предака. Као влада показујемо пуно поштовање заштите људских права”, рекао је кипарски предсједник. Интерсантно је да је 24. новембра кипарски савјет министара одобрио Ватикану закуп државног земљишта за изградњу амбасаде у Никозији. Ватикан ће наставити са изградњом зграде у року од пет (5) година од датума потписивања релевантног Уговора о закупу, након прибављања свих потребних дозвола од надлежних органа. Безбједносне мјере су на највишем нивоу, уз папу су допутовали и швајцарски гардисти, а 500 полицајаца брине се да све протекне у реду. Нунцијатура Свете столице у којој папа борави налази се у тампон-зони под заштитом Уједињених нација, која дијели главни град кипарских Грка од главног града кипарских Турака. Након турске инвазије 1974. године, око 170.000 хришћана је побјегло са сјевера Кипра на ком сад живе углавном Турци, а уништене су цркве, манастири и друга обиљежја хришћанства. Уништавање хришћанских вјерских објеката било је међу кључним темама разговора архиепископа Хризостома и папе Фрање. Кипрани се надају да би папа, као утицајна личност, могао да помогне оживљавању преговора о поновном уједињењу Кипра и да помогне да се поврате опљачкана вјерска умјетничка дјела, укључујући иконе, фреске и мозаике. По доласку јуче, Фрања је позвао кипарске Грке и Турке да наставе преговоре, рекавши да пријетње и демонстрација силе само продугљују раздор који траје скоро пола вијека. Вриједи напоменути да ће предстојатеља Римокатоличке цркве прати 77 новинара, док је још 200 новинара из 19 земаља добило одговарајућу акредитацију, како би из минута у минут пратили Папино путовање на Кипар и у Грчку. Папа Фрањо ће остати на Кипру до ј суботе ујутро, када ће кренути за Грчку. Папина посјета Грчкој биће фокусирана на два кључна питања, екуменски дијалог са земљама у којима су католици мањина у односу на православну већину и њихов загрљај људи чији животи „представљају највећу хуманитарну катастрофу.“ послије Другог свјетског рата „и тиче се имиграције“, подвукао је представник Свете столице Матео Бруни. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
July 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|