Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() Москва, 15. октобар. Покрет православног милосрђа града Дубне у Московској области покренуо је „Аутобус милосрђа“ - нови добротворни пројекат за помоћ породицама у тешким животним ситуацијама. Првом вожњом „Аутобус милосрђа“ је породицама са ниским приходима на девет адреса у округу Талдомски у Московској области испоручио комплете намирница, школски прибор, одјећу и друге потребне ствари наводи сајт Патриархиа.ру. Аутобус милосрђа у Дубни постао је 20. мобилни пункт за помоћ људима у невољи, коју организује Руска православна црква. Црквени аутобуси милосрђа раде у Русији, Бјелорусији и Киргистану. Током протекле године нови аутобуси милосрђа појавили су се у Кирову, Магнитогорску, Петропавловску-Камчатском, Омску и Санкт Петербургу. ![]()
Камени зидови старог православног манастира Драговић из 1395. године, двадесетак километара од Книна, који је половином прошлог вијека потопљен због изградње хидроелекране, ових дана извирили су из акумулационог језера Перућа због ниског водостаја. Манастир Драговић из 1395. године потопљен је 1958. због градње акумулационог језера и хидроелектране, а његови зидови ових дана израњају из воде јер је ниво водостаја озбиљно пао.
Тада је расељено и 1.500 људи, језеро је прогутало куће и плодна земљишта. Сада се површина језера Перућа све више спушта, вода је све плића. Они који су живи и њихови потомци добро се сјећају својих села и прича родитеља. - Моја свекрва је цијели живот причала о тим пољима, ливадама, овцама, дружењима. До смрти је причала о томе - испричала је недавно Марија Цвитковић за Dnevnik.hr. Перућко језеро је вјештачко језеро на ријеци Цетини, између планина Динаре и Свилаје у Хрватској. Манастир Драговић је манастир Епархије далматинске Српске православне цркве који се налази у селу Кољане у Далмацији. То је један од три историјска српска манастира у Далмацији, поред манастира Крка и Крупа. Овај манастир је кроз дуги низ вјекова био духовни ослонац српском православном народу у Далмацији. Подигнут је крајем 14. вијека, неколико година послије Косовске битке. Налази се уз ријеку Цетину, недалеко од мјеста Врлика, поред Перућког језера, на 20 километара од Книна. Током свог постојања три пута је мијењао мјесто, а служио је и доживљавао судбину српског народа у Далмацији. На основу љетописа "Повијест о Светорождественском манастиру Драговићу у Православној епархији далматинској" из 1859, манастир је понио име по Драгу који је са браћом прешао из Бих у Цетинску крајину. Према народном предању, манастир се зове по рјечици која је извирала у близини старог мјеста манастира. ![]() У школској 2021/22. години, календаром такмичења, предвиђенo јe такмичење ученика основних школа из предмета Православна вјеронаука. На такмичењу ће учествовати ученици шестог разреда, а оно ће се спроводити на сљедећим нивоима: - школско, - општинско, - епархијско и - републичко. На сваком од наведених нивоа ученици раде такмичарске задатке. Ученици остварују право учешћа на вишем нивоу такмичења на основу остварених резултата и критеријума који су утврђени за сваки ниво такмичења. Тема такмичења из Православне вјеронауке за школску 2021/22. годину је: „Диван је Бог у светима својим“. Ова тема обухвата реализоване наставне садржаје од другог до шестог разреда (у шестом разреду до наставне јединице Васељенски сабори – преглед и појам Сабора). Вјероучитељи припремају своје ученике за поједине нивое такмичења у току редовне и на часовима додатне наставе. Обавезе вјероучитеља су и да одговарају за ученике у вријеме пута на такмичење и повратка, затим да се укључе у рад такмичарских комисија. Организатори такмичења су Републички педагошки завод Републике Српске и вјероучитељи. Школе домаћини општинског, епархијског и републичког такмичења ће на вријеме добити детаљна упуства за организовање наведених такмичења. Литература за такмичење: 1. Уџбеници од другог до шестог разреда (у шестом разреду до наставне јединице Васељенски сабори – преглед и појам Сабора). Пријаве за виши ниво такмичења треба да садрже: 1. Име и презиме ученика, 2. Назив школе и мјесто, 3. Број освојених бодова, од укупно могућих, 4. Име и презиме вјероучитеља. 1. ШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ Школско такмичење организују и спроводе вјероучитељи за све ученике једне школе. Школско тамичење се проводи најкасније до 28. фебруара 2022. године. Вријеме за израду такмичарских задатака одређују вјероучитељи у школи. Такмичарске задатке за школска такмичења припремају вјероучитељи у школи. Такмичарски задаци треба да омогуће максимално испољавање знања, способности и умијећа ученика, стечених реализацијом редовне и додатне наставе, ваннаставним и индивидуалним радом до одржавања школског такмичења. Вјероучитељи, у оквиру организације такмичења, имају обавезу да припреме такмичарске задатке, рјешења и начин бодовања, утврде начин рангирања такмичара, те обезбиједе услове за коректно спровођење такмичења и транспарентност резултата. На више нивое такмичења (општинско такмичење), школе које имају до три одјељења шестог разреда пријављују једног ученика, док остале школе пријављују по два ученика. Школе пријављују ученике за виши ниво такмичења школама домаћинима такмичења најкасније пет дана прије термина заказаног за општинско такмичење. О мјесту одржавања општинских такмичења школе ће бити благовремено обавијештене од стране Републичког педагошког завода. 2. ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ Општинска такмичења организују и проводе комисије формиране од стране вјероучитеља са територије општине и активи директора. Комисију за провођење општинског такмичења чини 5 чланова и то: вјероучитељ представник школе домаћина, директор школе домаћина и три вјероучитеља са територије општине Такмичење се проводи 05. марта 2022. године. О школи домаћину општинског такмичења школе ће бити благовремено обавијештене. На општинском такмичењу учествују ученици који су задовољили критеријуме на школском такмичењу и које су њихове школе уредно пријавиле школи организатору општинског такмичења. На такмичењу ученици раде такмичарске задатке. Вријеме израде такмичарских задатака износи 90 минута. Такмичарске задатке, рјешења, односно кључ бодовања ученичких радова и начин рангирања учесника на такмичењу за општинско такмичење припрема и обезбеђује Републички педагошки завод са инспектором-просвјетним савјетником за вјеронауку. Право учешћа на епархијском такмичењу имају ученици који су на општинским такмичењима освојили прво мјесто и који су имали више од 90% освојених бодова. Општине које на свом подручју имају једну основну школу шаљу само побједника општинског такмичења, тј. једног ученика, на епрахијско такмичење. 3. ЕПАРХИЈСКО ТАКМИЧЕЊЕ Епархијско такмичење организује и проводи комисија коју именује надлежни епископ. Такмичење се проводи 09. априла 2022. године. Школе домаћини такмичења биће накнадно утврђени, о чему ће учесници бити благовремено обавијештени. На епархијском такмичењу учествују ученици који су то право стекли на основу постигнутих резултата на општинским такмичењима. Кандидате за епархијско такмичење из Православне вјеронауке пријављују школе, на исти начин као и за претходни ниво такмичења, организатору епархијског такмичења. На такмичењу ученици раде такмичарске задатке. Вријеме израде такмичарских задатака је 90 минута. Такмичарске задатке, рјешења односно кључ бодовања ученичких радова и начин рангирања учесника на такмичењу за епархијско такмичење припрема и обезбеђује Републички педагошки завод са инспектором-просвјетним савјетником за вјеронауку. Право учешћа на републичком такмичењу имају ученици који су на епархијским такмичењима освојили прво мјесто и сви који су освојили више од 90% бодова. 4. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ Републичко такмичење организује Републички педагошки завод и Комисија за провођење републичког такмичења формирана од стране инспекторапросвјетног савјетника за вјеронауку. Републичко такмичење одржаће се 14. маја 2022. године. Републичка комисија одредиће тачно мјесто одржавања републичког такмичења из Православне вјеронауке, о чему ће обавијестити школе чији су се ученици пласирали на републичко такмичење. На републичком такмичењу учествују ученици који су то право стекли на основу пласмана на епархијским такмичењима. Вријеме израде такмичарских задатака на републичком такмичењу износи 90 минута. ХВАЛА НА САРАДЊИ! Инспектор-просвјетни савјетник за вјеронауку Др Славољуб Лукић Преузми фајл у ПДФ-у ![]() Дана 15. октобра 2021. године Свети Синод Руске Православне Цркве донио је одлуку о оснивању Епархије јереванско-јерменске у оквиру Републике Јерменије. „Архијереј Епархије јереванско-јерменске носиће титулу „јеревански и јерменски“ са катедром у граду Јеревану“. За Његово Преосвештенство епископа јереванског и јерменског постављен је архиепископ клински Леонид, задржавши мјесто замјеника предсједавајућег Одјељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије. Поводом оснивања Епархије јереванско-јерменске, Свети Синод је, такође, одлучио да укине Патријаршијско благочиније парохија Руске Православне Цркве у Републици Јерменији. ![]() Свјетски познати британски кувар Гордон Ремзи (телевизијска личност и ресторатер из Шкотске) недавно је посјетио Метеоре, у оквиру своје посјете Грчкој током љета. Три грчке монахиње пожељеле су добродошлицу чувеном кувару и његова два пријатеља и провеле их до кошница које одржавају. Гордон Џејмс Ремзи (енгл. Gordon James Ramsay) је власник ресторана широм свијета, а јавности је нарочито постао познат по учешћу у бројним ријалити ТВ емисијама везаним за кување, као што су Паклена кухиња и Кухињске ноћне море. Низ православних друштвених игара за породице и школе развило је и објавило Синодално мисионарско (образовно) одјељење Бјелоруске православне цркве. Презентација игара одржана је 8. октобра 2021. године у Минску, у оквиру семинара "Стварни трендови у породичном и демографском развоју: Узрочне везе", преноси веб страница Бјелоруске цркве .
Друштвене игре развијене су у сарадњи са добротворном фондацијом за подршку породици, мајчинству и дјетињству "Покров". Како су на представљању рекли шеф Синодалног мисионарског одјељења Бјелоруске цркве, јереј Александар Насеко и директорка ДФ "Покров" Наталија Јарошевич, игре су засноване на материјалима дјечјег православног часописа «Колыбель» 2009-2018. у издању мисионарског одјељења Новогрудске епархије. Сет игара укључује 16 игара на црквене, духовне, моралне, патриотске и спортске теме. Опис игара и њихове теме можете пронаћи овдје . Дистрибуцију православних друштвених игара врши Синодално мисионарско (образовно) одјељење Бјелоруске православне цркве и Добротворна фондација "Покров" за подршку породици, материнству и дјетињству. ![]() Филм „Божији човек“ редитељке Јелене Поповић који је посвећен Светом Нектарију Егинском свечано је приказан у Великој Сали Комбанк Дворане. Премијери филма присуствовао је и Његова Светост патријарх српки Порфирије који је на свом инстагрм профилу написао: "Заиста је изванредан утисак на мене оставио филм Божји човек. У времену егоизма и мржње, оптерећеном нарцисоидношћу и у потпуној конфузији због површности, као и због одсуства критеријума филм Божји човек, о светом Нектарију је управо оно што нам је било потребно. Светитељи Божији због јединства са Христом постају беспочетни, али они немају ни краја, припадају свим временима и припадају свим људима. Светитељи Божији су универзални људи који надилазе и свој простор, своју породицу, своје време, па чак и своју Цркву помесну, по свом благодатном деловању, он нема непријатеље, јер је човек Христов. Што значи да сваки човек који се светитељима Божијим обраћа, а сведоци смо и многи од нас, управо људи који се обраћају светом Нектарију, независно од тога одакле су и ко су, ако му се обраћају са поверењем сила Божија је увек целебна и увек помаже ономе ко се са вером и једноставношћу и отвореном срцу обраћа светом Нектарију и другим светитељима Божијим. И то је оно што нам овај филм својом причом поручује и што га препоручује гледаоцима". ![]() Покрајинска влада, преко Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, издвојила је три милиона динара за манастир Рмањ у Епархији бихаћко-петровачкој, за изградњу и уређење пирга Катарине Бранковић. У Новом Саду је данас потписан уговор о донацији Аутономне покрајине Војводине манастиру Рмањ у Мартин Броду, у Бихаћко-петровачкој епархији, уз присуство председника Покрајинске владе, Игора Мировића. "Сагледали смо потребе цркве, али и народа у епархији и определили смо преко Фонда са сарадњу са Србима у региону за помоћ манастиру Рмањ три милиона динара и тиме допринесемо обнови светиње, али и опстанку народа који живи на тој територији. Иначе у континуитету помажемо обнову манастира и цркава у региону и то чинимо из срца са вером и потребом да обновимо светиње и на тај начин охрабримо наш народ у крајевима у којима нема довољно људи због познатих догађаја из 90-тих година, али и да покажемо право срце Војводине и солидарност и наставићемо то да чинимо и у будућности", рекао је Мировић. На донацији се захвалио епископ Бихаћко-петровачки Сергије који је истакао да ће помоћ манастиру Рмањ који се налази у Мартин Броду близу Дрвара, на тромеђу Далмације, Лике и Босне, допринети борби српског народа за опстанак на тим просторима. "Ова помоћ ће допринети опстанку манастира и останку народа на том простору. Конкретно обнављамо део посвећен ктитору манастира, Катарини Бранковић. Манастир је у 16. веку био и седиште митрополије Дабробосанске, тако да има и велику историјску вредност", казао је епископ Сергије. Извор:РТРС ![]() Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије освештао је данас новоизграђену школу у угљевичкој мјесној заједници Угљевик Село коју је у цијелости финансирала општина Угљевик са 270.000 КМ. "Ово освећење показује да Црква, поред вршења богослужења и светих литургија, води рачуна и о реалном животу људи, а посебно о просвјети. Треба да има што више школа у сеоским крајевима, да народ остане и схвати предности живота на селу", рекао је владика Фотије. Он је, прије чина освећења, посјетио Храм Светог Сисоја која се налази поред школе и заједно чине један комплекс. "Дај Боже да овдје буде наш духовни, просвјетни и национални центар Светог Сисоја јер се ту наш народ окупља и црквеним и државним празницима", поручио је епископ Фотије. Начелник Угљевика Василије Перић захвалио је епископу Фотију што је својим присуством увеличао отварање школе, те истакао да од образовања и васпитања дјеце зависи и будућност народа. "Важно је да се дјеца образују, васпитавају, да прије свега буду добри људи, а важно је да им се обезбиједе и добри услови за школовање", рекао је Перић. Он је подсјетио да је донесена одлука да се изгради нови школски објекат површине 160 метара квадратних, јер је стари био неуслован, иако то није обавеза локалне заједнице. "Улога руководства општине Угљевик јесте да се побољшају услови и квалитет живота свих грађана, а посебно у сеоском подручју како би становници остали у овим дивним селима широм наше општине", рекао је Перић. Један од иницијатора градње школског објекта мјештанин Јово Филиповић захвалио је руководству општине Угљевик за подршку свим досадашњим успјешно реализованим пројектима у овом мјесту. "Трудимо се да побољшамо услове живота кроз инфраструктурне пројекте, а у претходном периоду у Угљевик Селу доста тога је урађено на добробит свих мјештана", рекао је Филиповић који је и одборник у локалној Скупштини. Извор: Епархија зворничко-тузланска Истражни комитет Русије објавио је други том докумената који се односе на убиство царске породице12/10/2021
![]() Москва, 12. октобра. Објављен је други том књиге (од укупно три) „Злочин века. Истражни материјали“, коју је припремио Истражни комитет Русије, о истрази убиства царске породице, преноси Интерфак-Религион позивајући се на веб страницу Истражног комитета . Публикација садржи материјале из истраге и историјских докумената који се односе на смрт руског цара Николаја II, његове породице и блиских њему. Други том такође говори о фазама истраге о убиству царске породице, која се темељи искључиво на научним чињеницама, историјским и архивским документима. Књига је заснована на савременим стручним истраживањима, фотографијама, аудио записима, рекреираним 3Д моделима мјеста догађаја, који нам омогућавају да детаљно разумијемо шта се догодило. „Захваљујући мукотрпном раду, савременим високим технологијама, истрага није имала сумње у верзију смрти царске породице и идентитет посмртних остатака. Резултати истраге овог злочина признати су на међународном нивоу ”. Како би се примиле информације примљене у раду, копије књиге ће бити послате различитим државним агенцијама. Публикација ће бити предата и представницима Руске православне цркве, која на предстојећем Архијерејском сабору у новембру планира да размотри резултате испитивања о идентификацији "остатака из Јекатеринбурга" које је, између осталог, представила Истражна Комитета Русије. ЧИЊЕНИЦЕ: Годинама није се знало ко је наредио ликвидацију царске породице. Да ли је то била бољшевичка врхушка или локална власт. Из материјала који је објавио Истражни комитет Русије следи да се револуционари нису слагали у погледу судбине руског монарха. И док су једни предлагали хитну ликвидацију, а то су пре свега били представници левих есера у Уралском извршном комитету, други су желели велику представу од „последњих дана царизма“. Лењин се залагао за свенародно суђења које би се завршило смртном казном. Вођа је из пропагандних разлога желео максимално јаван процес. Тужилац је требало да буде лично Лав Троцки, члан политбироа који је у том тренутку био најпопуларнији и уживао највећи ауторитет. Међутим очеви револуције нису рачунали да ће се до престонице Урала тако брзо пробити чехословачки корпуси белогардејаца. Почетком јула већ је било јасно да ће град убрзо заузети. Уралски партијски обласни извршни комитет засипао је централу телеграмима са само једним питањем, шта да раде са царем. Званичне наредбе о убиству, заправо није ни било. Из презентованог архивског материјала може се закључити да су из централе размишљали како да се „оперу“, позивајући се на наводну личну иницијативу са Урала. Међутим према недвосмисленим сведочењима очевидаца Политбиро је био обавшетен. Због тога је погубљење Романових било тајно. Смишљен је изговор, наводно царска породица је од послуге сазнала о офанзиви белих и разрадила план бекства. Владар са супругом, наследник и ћерке, тврдили су бољшевици, већ су покушали да побегну у Тобољск, где су од средине августа 1917. до краја априла идуће године били прогнани. Иначе, непосредно после одрицања императора од престола чланови императорске породице били су ухапшени и смештени у Царском селу. Последње уточиште царске породице била је кућа трговца Ипатјева у Јекатеринбургу. Изгледа да су џелати дуго бирали убиства Романових. Рецимо било је оних који су се изричито залагали за бомбе, сматрајући то врло «поузданим» начином. Али шеф обезбеђења је био против, јер је са врха стигло наређење да све буде обављено у тишини. Из тог разлога се одустало од друге варијанте, стрељања у време када су у кући сви спавали. Стражари су се бојали да комшије не чују пуцње. Тако је увече 16. јула утвређен састав стрељачког вода. Јуровски је за акцију одабрао „Летонце“, тако су звали стражаре из спољнег обода обезбеђења. Ради се о двојици Прибалта, једном Мађару и четворици Руса. На тај начин убиство царске породице није било искључиво „дело Јевреја“, тај антисемитски мит интензивно је ширен деценијама. Међутим, већина „Летонаца“ сазнавши за треба да убију цареве ћерке, одбило је да у томе учествује. На крају је пронађено 13 особа, претежно Руса.У ноћи између 16 и 17. јула заточенике су пробудили и наредили им да се спреме за пут и притом „ништа не носе са собом“. Напољу се налазио камион који је довезен како би бука његовог мотора заглушила пуцње. Када се дим од паљбе разишао испоставило се да нису сви убијени. Три велике кнегиње Татјана, Олга и Анастасија остале су живе захваљујући дијамантима ушивеним у корсете. На крају су Татјани и Олги које су чучале пуцали у главу. Исто то урадили су и са наледником. Анастасија, најмлађа царева ћерка претварала се да је мртва. Џелати то нису одмах схватили, већ када су тела стављали на носила. Како је несрећна девојка „страшно шкрипала“ докрајчили су је бајонетима и кундацима. Истражни комитет утврдио је да нико није преживео. На тај начин дефинитивно је разбијен деценијама ширен мит о Анастасији која је наводно успела да побегне у Европу. ![]() Са редитељком Јеленом Поповић, разговарао сам о њеном играном филму "Божији човек", који је недељама најгледанији у Грчкој, а ускоро следи и приказивање у Београду и широм Србије, Русији, Аустралији, многим европским и азијским земљама. Радујем се толиком успеху српске редитељке и овог филма јер описује живот, широм православног света, веома поштованог угодника Божијег Светог Нектарија Егинског. Овом приликом филмска уметност је на најбољи начини у мисији вере Христове, те даје прилику да се са животом Светог Нектарија, чије молитве и заступништво пред престолом Господњим, свакодневно помажу и исцељују болне, упознају људи широм света. Свети Нектарије, чудотворче егински, моли Бога за све људе! Извор: Фејсбук налог патријарха Порфирија Арх. албанске прав. цркве позвао вјернике да узму активно учешће у предстојећем попису становништва12/10/2021
![]() Његово Блаженство Архиепископ Тиране, Драча и целе Албаније Анастасије позвао је вјернике да узму активно учешће у предстојећем попису становништва 2022. године и да не покажу равнодушност при регистрацији конфесионалне припадности. Он је то рекао 10. октобра 2021. године, током недељне проповиједи у Саборном храму Васкрсења Христовог у Тирани. Његово Блаженство је питање учешћа у попису назвао изузетно важним за Албанску православну цркву, будући да су у претходном попису надлежне службе албанске државе извијестиле да православци у земљи чине 10%, што је чињеница која не одговара стварности. Напоменуо је да ранији попис није прошао добро, јер су многи православни хришћани одбили да учествују у њему. Осим тога, питања о ставовима према религији била су нејасно формулисана. Његово Блаженство је нагласио да, иако православни не представљају већину у земљи, они такође нису мањина - имају јаку позицију, достижући 30%. Одвојено, Архиепископ Анастасије упозорио је вјернике против замке „необавезног одговора“ при регистрацији њихове конфесионалне припадности. Он је позвао да инсистирају на њиховој припадности православљу и да их не заварају нејасна питања. „Учинимо све да испунимо своју дужност. Да дамо одговор и инсистирамо на овом питању, да кажемо ко смо - православни хришћани. Јер често вам они који питају кажу да „није потребно“. Другим ријечима, ућуткују нас. Узмите ово питање врло озбиљно. Не понављајте грешку претходног пута ”, резимирао је предстојатељ Албанске православне цркве. ![]() Свети антиохијски синод, којим је предсједавао Његово Блаженство Патријарх Јован X (Јазиги), одржао је своје дванаесто редовно засједање од 5. до 8. октобра 2021. године у Баламанду. Антиохијска патријаршија нагласила је потребу спречавања погоршања спорова који постоје у православљу, што би могло довести до озбиљних подјела. Антиохијска православна црква позива на свеобухватан дијалог о свим контроверзним питањима ради очувања јединства православља. То се наводи у саопштењу објављеном на веб страници Антиохијске патријаршије након састанка Светог синода који је одржан 8. октобра 2021. године. „Синодски оци су разматрали проблеме са којима се православље суочава у савременом свијету и нагласили важност очувања јединства православља, поштовања канонске традиције Цркве и избјегавања свега што би могло погоршати постојеће спорове, потенцијално претварајући ове спорове у веће и озбиљније поделе у јединственом Тијелу Христовом .... С тим у вези, позвали су на почетак свеобухватног дијалога о свим нагомиланим контроверзним питањима како би се пронашла рјешења која би омогућила обнову црквеног заједништва у једној православној породици “, наводи се у саопштењу Синода. ![]() Освећење православне капеле у Бразилу одржано је 9. октобра 2021. године у Кампина-дас-Мисојнс (енггл. Campina das Missões - бразилска општина државе Рио Гранде до Сул). Први руски досељеници стигли су овдје 1909. године. У граду је подигнута капела у част равноапостолних Ћирила и Методија, у години 75. годишњице од оснивања аргентинске и јужноамеричке епархије у Бразилу, преноси епархијски сајт. Капела је изграђена донацијама локалних парохијана и активном помоћи свештенства у Бразилу. Камен темељац положен је и освештан 21. априла. Ово је постало полазиште у имплементацији обећавајућих пројеката за јачање конструктивних и пријатељских односа између Русије и Бразила и упознавања са руском културом и традицијом у Бразилу. Капелу је пројектовала архитекта из Белгорода, Надежда Киргејева, на иницијативу бившег настојатеља парохије - игумана Инокентија и предсједника Руског културног удружења у Campina das Missões Жасинта Анатолија Заболотског. Након израде пројекта, у најкраћем могућем року, изабрано је мјесто за будућу изградњу, сачињена су сва потребна документа и започета је изградња. Према ријечима очевидаца, мало ко би тада помислио да ће за тако кратко вријеме постати могуће изградити капелу, уредити парк који је промијенио изглед центра града. На дан освећења капеле, Светој литургији началствовао је настојатељ храма преподобног Сергија Радоњешког у Порто-Алегреу, протојереј Анатолиј Топала уз саслужење свештенства Бразилског црквеног округа. Након богослужења, отац Анатолиј је у име епископа Леонида, администратора аргентинске и јужноамеричке епархије, уручио архијетрејске грамате и захвалнице свима који су радили на оснивању и изградњи капеле. Свечаном догађају присуствовали су градоначелник града Campina das Missões Карлос Жустен , представници Владе државе Рио Гранде до Сул. У марту ове године благословено је земљиште за изградњу антиохијског православног манастира у држави Рио де Жанеиро. Бразил са 190 милиона становника традиционално је католичка земља, у којој све јачи утицај имају протестантски покрети па је тешко бити православац у Бразилу. – СПЦ у Бразилу има двије парохије: једна је посвећена Светој Тројици и налази се на сјевероистоку Бразила, у држави Пернамбуко. Парохија се налази у Алдеји, на око 20 километара од Ресифеа, главног града Пернамбука. Ту имамо цркву и земљиште на којем планирамо да изградимо манастир. Друга, чији сам ја парохијски свештеник, посвећена је Успењу Богородице, налази се у центру Ресифеа, а богослужбени простор изнајмљујемо. Имамо и две православне мисије: у Белу Жардиму, 178 километара од Ресифеа, посвећену светом Антону Великом и у Каруару, посвећену светом Јовану Златоустом – каже протојереј Алексис Пењу Алфара (56), поријеклом из Салвадора коијег је, са више свештеника и вјерника 2002. године примио је у Српску православну цркву владика источноамерички Митрофан. – У Пернамбуку живи неколико Срба, а ја знам двоје који долазе код нас на службе. Један је пензионисани зубар, ожењен Бразилком, који живи у САД, и посећује нас у вријеме Васкрса, а други је атеиста! Службу држимо на португалском, а укључујемо неке дијелове на грчком и српском. Сваке године организујемо теолошку недјељу, држимо курсеве о православљу и издајемо књиге како би Бразилце упознали са православном традицијом – каже отац Алексис. Владика Митрофан више пута годишње обилази парохије у Бразилу, упркос бројним обавезама и чињеници да је надлежни архијереј за највећу епархију СПЦ, истиче отац Алексис. Свештеници из Бразила, о историји и традицији СПЦ уче и из дјела наших теолога и светитеља. Дјела владике Николаја Велимировића „Теодул”, „Касијана”, „Молитве на језеру”, „О Светом Сави”, као и Јустина Поповића „Догматика православне цркве” и „Човек и богочовек”, радови владике Митрофана, књиге које се баве историјом српске православне цркве, за сада су се нашли у лектири оца Алексиса. Ипак, као драгоцјено и велико искуство истиче своју посјету Србији. Такође, у Сао Паолу више од пола вијека постоји Српско-бразилски клуб (основан 1949.), који је деценијама окупљао све исељенике православне вјере са подручја бивше Југославије. Посљедњих година је клуб у извјесној финансијској кризи, због чега је Управа клуба била принуђена да прода посљедњу клупску зграду. Ова заједница је годинама била опслуживана од стране свештеника Руске заграничне цркве, која, као и неке друге Помјесне Цркве, има своје парохије у Сао Паолу. Данас, 10.октобра (27.септембра по старом календару) 2021.године,када наша Црква обиљежава Светог мученика Калистрата, Епископ бањалучки Г. Јефрем освештао је храм Светог Саве у Новој Тополи, уз саслужење више свештеника и присуство великог броја вјерника. Радови на изградњи храма започели су недуго након одбрамбено-отаџбинског рата и оснивања парохије. Темељи храма освештани су 2002.године и од тада до данас трајао је труд вјерника Нове Тополе и шире да овај велељепни храм засија над љевчанском равницом. ![]() 9. октобра 2021. године, на дан упокојења апостола и јеванђелисте Јована Богослова, свештеник Георгиј Сергејев, који је задужен за бригу о вјерницима који говоре руски језик у Турској, служио је божанствену литургију у цркви на мјесту сахране светог апостола у турском граду Селчуку код Ефеса. У богослужењу је учествовао и свештеник Димитри Богатир, који је одговоран за бригу о вјерницима Московске патријаршије у Алањи, наводи Патриархиа.ру. На богослужењу су се молили бројни ходочасници који су допутовали из Истанбула, Измира, Бурсе, Анталије, Алање, Кусадасија, као и група ходочасника из московске области. На сугубој јектенијуи узнесене су молитве за избављење од заразе коронавирусом,као и молитва за љекаре, На крају Литургије, отац Георгије изговорио је бесједу. Свештеник се захвалио Министарству културе и туризма Турске на дозволи за одржавање богослужења. ![]() Одбор за међурелигијску сарадњу у Требињу, при Међурелигиском вијећу у Босни и Херцеговини, је уз подршку CRS-a, 9. октобра 2021. године, реализовао пројекат „Шта бисмо жељели да знамо о другима, а нисмо имали прилику да питамо.“ Активност се одвијала у Петропавловом манастиру и меџлису Исламске заједнице у Требињу и окупила је тридесетак учесника. Учествовала је муслиманска омладина из Стоца, предвођена главним столачким имамом Мерседом Шабановићем, и православна омладина из Требиња. Сточани су припремили питања о Православљу на која су одговарали игуманија Павла и прото-јереј ставрофор Дражен Тупањанин, а Требињци су своја питања о Исламу имали прилику да поставе хафизу Садику ефендији Фазлагићу. Заједно су обишли манастирско имање, цркву Светог Апостола Павла, радионице за иконопис и вез, требињски Меџлис и Осман-пашину џамију. И на Сточане и Требињце велики утисак су оставили хафиз Садик и свештеник Дражен док су им настојали приближити и објаснити одговоре на бројна питања која су постављали. Игуманија Павла је својом топлом добродошлицом и гостољубљем, са сестринством свог манастира, допринијела упознавању и повезивању омладине двије религије и поздравила је сва окупљања са циљем хармонизације односа и успостављања мостова. Дружење је окончано заједничким ручком на ком је била прилика да се подијеле утисци и направе планови за будуће активност. Нова склопљена пријатељства су знак да је човјек изнад свега, и да се трудимо да будемо људи. За крај, да се подсјетимо једне дивне реченице нашег нобеловца Иве Андрића, којом указује на међуљудске односе и мостове као симболе људске снаге: „Тако, свуда на свету, где год се моја мисао крене или стане, наилази на верне и ћутљиве мостове као на вечиту и вечно незасићену људску жељу да се повеже, измири и споји све што искрсне пред нашим духом, очима и ногама, да не буде дељења, противности ни растанка.“ Извор: захумско-херцеговачка епархија ![]() На тему: “Шта је Библија? – Нови превод Старог завета са масоретског текста” говорио је др Драган Милин, дугогодишњи професор Старог завјета на Православном богословском факултету у Београду. Након увода, окупљеним слушаоцима се обратио предавач који је започео први део предавања питањем како дефинисати појам Старог завета: “Стари завет није једна књига коју је написао један човек. То је хиљаде година скупљана цјелокупна мисао старих Јевреја. Она садржи бар четири посебне области. Имате чисто право – Мојсијево законодавство је развијеније него чувено Хамурабијево законодавство на старом Истоку. Оно има 613 параграфа, док Душанов законик има 201, а Хамурабијев 282. Жао ми је што се Мојсијево законодавство не проучава на Правном факултету, јер је изванредно. Друга област јесте чиста историја где се говори куда су путовали Јевреји, са ким су се сукобили… Постоји чиста религиозна поезија, а то су Псалми и Песма над Песмама, а такође и философија у лику Књиге Проповедникове, Прича Соломонових и Књиге о Јову”. Затим, др Милин се осврнуо на сам садржај текста Старог завета и на извесне проблеме проузроковане легендарним интерполацијама и народним предањима, која се у извесној мери проналазе као нетачна и неподобна важећим научним достигнућима. Након исцрпних агрумената и библијских навода у циљу појашњавања проблематике и прецизнијег разумевања поруке Старог завета, предавач је започео други део предавања који је насловљен “Нови превод Старог завета са масоретског текста”: “Свако ко жели да преводи са оригинала (са старојеврејског) не преводи само са тог предложеног превода, него постоје и богате фусноте (Симаха, Теодотиона, Аквиле…). Стари завет има око 900 глава. Да сам то преводио са француског, немачког или руског већ за годину дана би био готов превод. Међутим, превод са масоретског текста сам израдио за непуних 10 година, а онда сам га бар годину дана поправљао”. Говорећи о самом преводу, професор је наглашавао потребу за поштовањем правила превођења која не смеју осиромашити лепоту самог превода, притом наводећи пример превода Старог завета Ђуре Даничића. По окончању предавања, уследила су питања слушалаца која су се тицала извесних недоумица у погледу тумачења Старог завета, као и појединих неразумљивих места. Извор: Радио Светигора, емисија серијала “Катедра” Напомена: Предавање одржано у недељу, 30. августа 2020. године, у свечаној сали Саборног храма у оквиру једанаестих Великогоспојинских свечаности у Крагујевцу. ![]() Монографија “Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека”, промовисана је у Светосавском дому храма Светог великомученика Георгија у Прњавору. Ова монографија, штампана је поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 120 година од оснивања Бањалучке епархије. Монографија је подијељена на четири цјелине: „Црквене прилике на подручју садашње Бањалучке епархије од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године”, „Базилике на простору садашње Бањалучке епархије”, „Активни манастири” и „Угашени манастири – манастиришта и црквишта”. Свако од поглавља је заокружена цјелина и може стајати самостално. Аутори монографије су Славољуб Лукић, доктор теологије, Бојан Вујиновић, мастер археологије, и Марко Јанковић, мастер историје. Оно што је карактеристично за ово дјело, јесте да су сва поглавља богато илустрована фотографијама, које прате основни текст, а поред закључка на српском језику, монографија садржи и закључке на енглеском, руском, њемачком и грчком језику. Извор: К3 Објављен 62. азбучни том „Православне енциклопедије“:Српска православна црква у руској енциклопедији9/10/2021
![]() Kапитални пројекат Руске православне цркве „Православна енциклопедија”, чији се обимни томови објављују већ 21 годину, стигао је и до дijела у којем је одредница посвећена сестринској Српској православној цркви. Наиме, недавно је у Москви објављен 62. том „Православне енциклопедије”, коју издаје истоимени црквено-научни центар, а у њему значајан простор заузима и чланак о СПЦ: њеној историји, светитељима, знаменитим црквеним писцима и архијерејима, све до наших дана и избора 46. поглавара српске цркве патријарха Порфирија. Чланак је прилично обиман и заузима 20 страница енциклопедије, што је значајан простор за стандарде овог дела, објашњава за „Политику” један од аутора одреднице о СПЦ јеромонах Игнатије Шестаков, сабрат московског Сретењског манастира. – О српској цркви могло се писати у недоглед, али сам формат захтева одређена ограничења, па смо покушали да у задатом обиму уврстимо све најважније и најзначајније. Сматрам да је од посебне важности што смо успели довољно детаљно да напишемо о историји српске цркве у 20. и 21. веку јер је тај период у руској историографији најмање проучаван и посвећено му је недовољно пажње. Појава чланка у овој форми веома је важна за студенте богословија и све које занима историја СПЦ – каже отац Игнатије. Он додаје да одредница о Српској православној цркви обухвата цео период њеног историјског трајања, од Светог Саве, па и раније, до данас када је на њеном челу патријарх српски Порфирије. Представљена је и њена данашња структура, али је највећи део посвећен њеној историји, знаменитим личностима које су је градиле, светитељима, светињама, историјским путевима којима је СПЦ прошла. – Приликом писања чланка следили смо традицију српске историографије у којој се историја српске цркве посматра и у хронолошком и у „географском” аспекту. Под тим подразумевам приступ у којем је осветљен црквени живот појединих изолованих црквених организама: Карловачке митрополије, српске цркве у Босни и Херцеговини, Далмацији, Црној Гори, Старој Србији – каже отац Игнатије Шестаков. Чланак о СПЦ у руској „Православној енциклопедији” обухватио је бројне историјске личности уткане у историју српске цркве и смештене између Светог Саве и патријарха Порфирија. Међу њима су патријарси, светитељи, епископи, црквени писци. Отац Игнатије каже да би их било тешко и само набројати јер у одредници има најмање стотину историјских личности. Опремљен је и бројним архивским документима, иконама светих, фотографијама. Настанку бар једне од њих сведочиле су хиљаде савременика, Београђана. То је она настала испред Храма Светог Саве приликом посете руског патријарха Алексија Другог српској цркви и држави у време НАТО бомбардовања 1999, када је служио молебан заједно с патријархом Павлом. Двојица патријараха сада су почивша, али њихови наследници на трону руске и српске цркве, требало би да се ускоро поново нађу на истом месту, али сасвим другим поводом: да освештају нови мозаик сада већ готово у потпуности завршеног светосавског храма. – Чланком су, наравно, обухваћени и односи с Руском црквом. Колико је то било могуће, ова тема провлачи се кроз цео текст. Био је тешко у потпуности обухватити и овај аспект у оквиру једног чланка, али смо ипак покушали да не занемаримо ово питање и осликамо занимљив тренутке наше заједничке црквене историје – истиче отац Игнатије. „Православну енциклопедију”, иначе, ствара посебан научни институт у коме раде стотине стручњака, док су у писање одредница укључене хиљаде аутора из целог света, објашњава наш саговорник. Сваки том има приближно 800 страница великог формата, а процењује се да ће бити објављено још 10–15 томова. – Тешко је укратко описати све оно што је до данас већ било уврштено у објављене томове енциклопедије. У најкраћем, у њима се нашло готово све што је на неки начин повезано са црквом. Има много чланака из свих области људског живота. На пример, они посвећени појединим земљама или градовима. Свуда је нагласак, наравно, на верском животу. Када говоримо о одредници „Српска православна црква”, треба се подсетити да су се већ појавили слични чланци о другим помесним црквама: Антиохијској, Александријској, Грузијској, Бугарској, Румунској, Кипарској, Цариградској, Албанској, Пољској. Иначе, у истом 62. тому је и велики чланак под насловом „Србија”, који такође садржи много занимљивих и важних ствари о историји нашег братског народа. Ова одредница такође садржи и верски аспект и савремену историју Србије – истиче јеромонах Игнатије Шестаков. Извор: Политика.рс ![]() Послије готово пола века, ових дана започета је конзервација и рестаурација вредних фресака у капели краља Драгутина, другог ктитора манастира Ђурђеви ступови крај Новог Пазара, бисера нашег средњовековног градитељства. Радови се изводе по пројекту и уз надзор Републичког завода за заштиту споменика културе, а обављају их искусни стручњаци Атељеа за конзервацију и рестаурацију Рескон из Београда. - Иако по обиму није велики, ово је веома занимљив пројекат. Ради се потпуна рестаурација фресака после пола века током којих је дошло до оштећења и других промена на живопису. Дошло је време за нови, редован поступак, чишћења, консолидације, одвајања од зида, ретуширања и пломбирања после којих ће ова дела бити сачувана и заштићена још неколико деценија - поручује сликар, конзерватор Драган Станојевић. До финансија за извођење радова на очувању вредног културно-историјског наслеђа Србије дошло се у далеком Јапану. Укупна вредност пројекта је више од 24.000 долара, од којих је 22.000 обезбедила Сумитомо фондација, а 2.000 једна компанија из Осаке. Са великом пажњом радове у капели краља Драгутина посматра и Саћи Шимада, лекторка са женског универзитета Ђисен у Токију, која је пре 19 година завршила историју уметности на Филозофском факултету у Београду. - Србија је место културне размене између запада и истока, а занимљиво ми је да фреске приказују јединствену културу. Обишла сам бројне манастире у Србији и видела њихове лепоте. Истражујем слике владара из 13. и 14. века, а фреске у капели краља Драгутина су толико важне у лози Немањића да сам веома срећна што их, уз нашу помоћ, можемо сачувати и обновити - каже Саћи Шимада. Пре доласка у Београд, студирала је српску историју уметности на Универзитету Окајама, а радила је са професором Мићитака Сузукијем који је помогао да се обнови манастир Светог Јована Претече у Јашњи. Тренутно ради на превођењу на јапански манастирске монографије коју је објавио академик Гојко Суботић. Гробна капела краља Драгутина смештена је у преградну улазну кулу манастирског комплекса Ђурђевих ступова, а претпоставља се да је њен живопис настао осамдесетих година 13. века. Фреске у њој представљају јединствен спој религиозне уметности и историјско-правних докумената у виду слика. Наиме, у своду капеле приказани су историјски догађаји - Државни сабор у Расу 1196. године на којем је Стефан Немања предао власт свом сину Стефану Првовенчаном, крунисање краља Уроша I 1243. године, крунисање његовог сина краља Драгутина 1276. године и предаја власти Драгутина брату Милутину у Дежеви 1282. године. ЂУРЂЕВЕ ступове изградио је родоначелник династије Немањића Стефан Немања 1171. године, док је Драгутин, као други ктитор, доградио манастирску цркву и осликао њену припрату. Ту је сахрањен 1316. године. На листи светске баштине Унеска је од 1979. године. Извор: Вечерње новости Свети синод Грчке православне цркве, којим је предсједавао архиепископ атински и цијеле Грчке Јероним, састао се данас, у петак, 8. октобра 2021. године, на свом петом засједању у сали Међуправославног центра Цркве Грчка у манастиру Успења Богородице у Пентелију.
Јутрос са почетком у 9:00 часова, Свети синод Грчке православне цркве почео је гласање за пет упражњених Митрополија. Четири митрополита су се упокојила у Господу, а један је дао оставку. Хиротоније пет нових изабраних митрополита Грчке цркве обавиће се на сљедећи начин: У суботу, 9. октобра, у Светој митрополитској цркви у Атини, хиротонија изабраног митрополита лагадског, литијског и рентинијског, господина Платоноса. - У недељу, 10. октобра, у Светој митрополији у Атини, хиротонија изабраног митрополита касторијског, господина Калиника. - У суботу, 16. октобра, у Светој митрополији у Атини, хиротонија изабраног митрополита пољанског и килкиског господина Вартоломеја. - У недељу, 17. октобра, у Светој митрополији у Атини, хиротонија изабраног митрополита перистеријског, господина Григорија. - У понедељак, 18. октобра, у Светој митрополији у Атини, хиротонија изабраног митрополита тирског, аморгошког и острвског господина Амфилохија. ![]() У Манастиру Студеници, у четвртак 7. октобра 2021. године, свечано је прослављен спомен Преподобнога Симона Монаха, краља Стефана Првовенчаног. У среду, са почетком у 21 час служено је свеноћно бденије, а сутрадан Светом Архијерејском Литургијом, началствовао је Епископ жички Г. Јустин. У богонадахнутој беседи Преосвећени је подсетио на државничке, културне и просветне врлине које су красиле Светога краља. Говорио је о њему и као монашком делатнику. Епископу Јустину саслуживали су игуман Манастира Студенице високопреподобни архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), јеромонах Виталије (Милошевић), настојатељ рујанске обитељи јеромонах Теодосије, јеромонах из Манастира Преображења Иларион (Богојевић), протонамесник Данило Петровић, јереј Ненад Ивановић, о. Живота Марковић, као и ђакон Стефан Симић. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач, а потом је приређено послужење и празнична трпеза. Извор: епархија жичка/ Монах Силуан (Грујовић) ![]() Његова Светост патријарх српски господин Порфирије боравиће у Сарајеву и Источном Сарајеву 16. и 17. октобра. Како је потврђено у управи Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, патријарх долази на позив митрополита дабробосанског Хризостома. Управо у Сарајеву биће обиљежен јубилеј – 50 година монашке и 30 година епископске службе митрополита Хризостома. У суботу, 16. октобра, у 16.45 планиран је дочек Његове Светости патријарха српског господина Порфирија и доксологија у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву. У недјељу, 17. октобра, у 08.30 у Саборном храму служиће се Васкршње јутрење. Наког тога, у 9.30 служиће се Света архијерејска литургија. Од 12.00 предвиђена је шетња кроз Башчаршију од Митрополије до Старе цркве. Посјета патријарха Порфирија наставља се у згради Градске управе у Источном Сарајеву, гдје је од 15.00 планиран сусрет са градоначелником Источног Сарајева, те шетња до Трга Републике Србије. Посјета Источном Сарајеву се завршава на Јахорини посјетом храму (у изградњи) Светог Василија Великог. “Захваљујући Његовом високом преосвештенству митрополиту дабробосанском Хризостому, патријарх ће посјетити Соколац и Романију. Долазак патријарха српског у Соколац велики је благослов и дар од Бога”, написао је начелник општине Соколац, Милован Бјелица на свом “Фејсбук” профилу. Соколац ће након Добоја бити друга локална заједница у Републици Српској коју ће патријарх Порфирије посјетити након што је ступио на трон поглавара Српске православне цркве. ![]() Молдавска митрополија сматра да је Истанбулска конвенција у супротности са основном библијском истином о стварању човјека. Молдавска православна црква успротивила се ратификацији Истанбулске конвенције, за коју је гласала парламентарна већина Молдавије, наводи се на веб страници МПЦ. Молдавска православна црква је 6. октобра 2021. године у писму предсједници земље Маји Санду изразила забринутост због ратификације Истанбулске конвенције од стране парламента. Према мишљењу Молдавске православне Цркве, овај документ „има врло нејасне формулације и правне нијансе које могу довести до озбиљних посљедица по цијело друштво“. Митрополија посебну пажњу посвећује чињеници да је концепт пола особе замућен у конвенцији: „По први пут у међународном споразуму концепт рода није идентификован са биолошким полом, већ је дефинисан као друштвена структура. Отуда закључак да се, као „друштвена конструкција“, особа рађа „неутрална“. Из тога слиједи да се пол може промијенити. Сходно томе, овај текст негира постојање мушкарца и жене у објективној стварности ”, сматрају у МПЦ-и. Истанбулска конвенција, сигурни су у Митрополију, противријечи основној библијској истини: „И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их". Истовремено, МПЦ је подсјетила да, иако се Црква противи било каквој врсти насиља, никада није подржала Истанбулску конвенцију. „Црква се више пута изјаснила против ратификације Истанбулске конвенције и моли Бога да подари мудрост законодавцима“, каже се у документу. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
July 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|