Обновљење храма Св. великомученика Георгија;
Св. мученик Акепсим и други с њим

Ђурђиц – спомен на пренос моштију и обновљење храма Светог Георгија

Ђурђиц се прославља 16. новембра, односно 3. новембра по старом календару.

Празник Ђурђиц

Ђурђиц је празник који наша Црква слави 16. новембра, чиме се обиљежава спомен на пренос моштију Светог Ђорђа и обновљење његовог храма у којем су положене његове мошти. У народу је овај празник познат и као Мали Ђурђевдан.

Лида, данас израелски град Лод, била је родни град Светог Георгија. Свети великомученик Георгије пострадао је током окрутног прогона Цркве од стране римског цара Диоклецијана.

Пренос светих моштију у Палестину

Свети Георгије је замолио тамничарског чувара да пусти његовог слугу у затвор. Када је слуга примљен, замолио га је да послије смрти пренесе његово тијело у Палестину.

Након његове мученичке смрти, слуга је испунио захтјев свог господара и сахранио његове мошти у граду Рамли. За вријеме цара Константина, од 306. до 337. године, хришћани су саградили прелијепи храм Светом Ђорђу у Лиди Палестинској.

Приликом освећења храма, нетљене мошти Светог великомученика пренесене су из Рамле у овај храм. Овај догађај догодио се 3. новембра. Календар Сиријске цркве из 1030. године наводи 3. новембар као празник.

Храм у Лиди – храм који је васкрсавао из рушевина

Храм Светог Ђорђа у Лиди више пута је уништаван и обнављан. То није изненађујуће, с обзиром на то колико је пута Света земља била жртва освајача и драматичних догађаја, укључујући и прогон хришћана.

Током једног таквог прогона 1442. године, храм је скоро потпуно уништен. Остали су само крипта и олтар. Међутим, и након тога хришћани су наставили да одржавају богослужења на његовим рушевинама, све док земљотрес 1837. године није проузроковао потпуно урушавање зидова олтара.

Храм је остао мјесто молитве, чак и онда када су од њега остали само крипта и олтар. Вјера хришћана није престајала ни у рушевинама.

Обнова храма у XIX вијеку

Године 1870. Лида је прешла под јурисдикцију Јерусалимске патријаршије, а већ 1871. године јерусалимски патријарх Кирил II апеловао је на руске витезове Реда Светог Ђорђа да помогну у обнови древног храма.

Захваљујући донацијама добротвора и средствима које је издвојила руска држава, храм је практично обновљен од нуле, и то прилично брзо. Сљедеће године, 3. новембра, односно 16. новембра по новом стилу, обновљени храм је освештан.

Обнова храма је обнова живе заједнице.

Празник благодарности и заједнице

Празник обнове, освећење нове и обновљене цркве, више је од пуког обиљежавања догађаја који сада постоји већ 150 година. То је прослава захвалности Богу и људима чији су труд и прилози омогућили да црква буде обновљена.

То је радост што се Евхаристија поново слави и што вјерници учествују у Светим Христовим Тајнама, сједињујући се са Христом духовно и физички.

То је прослава обнове живе заједнице са Богом на мјесту које је за ту сврху одређено од дана њеног оснивања.

Припрема: vjeronauka.net