5 прича о светитељима и њиховим животињама
О светитељима којима су служиле звијери и о љубави која сједињује човјека и творевину Божију
Природа пред светошћу човјека постаје кротка, а срце које љуби Бога учи да љуби сву творевину.
1. Герасим и лав
Герасим Јордански основао је у египатској пустињи обитељ са веома строгим уставом и сам био први подвижник у њој. Једном је у пустињи срео лава. У шапу изнемоглог и болесног грабљивца забио се трн, а шапа је јако натекла и загнојила се. Светитељ је излијечио звијер и захвални лав се снажно везао за монаха. Постао је миран и кротак и свуда је пратио свог добротвора.
Герасим га је хранио хљебом и свиме што је и сам јео. Монаси су завољели лава и повјерили му да чува магарчића који је у манастир доносио воду са Јордана.
Једном се лав вратио у обитељ сам. Герасим је помислио да је појео свог штићеника, па га је строго изгрдио и одредио за водоношу умјесто магарца. Звијер је поштено обављала своје дужности. Али одједном монаси угледаше како лав води ка њима истог магарца, живог и неповријеђеног, а за њим још и двије камиле.
Испоставило се да је магарчића случајно одвео трговац са караваном. Када је лав касније угледао магарца, уплашио је гониче и вратио животиње и товар. Светитељ је опростио лаву и дао му име Јордан. Још пет година је пазио и хранио свог пријатеља. Када се светитељ упокојио, лав је одбијао храну и угинуо од туге на гробу Светог Герасима.
2. Макарије и хијена
Преподобни Макарије Александријски живио је у IV вијеку и одликовао се аскетизмом и изузетном строгошћу према себи. Једном је убио комарца и одмах почео да прекоријева себе, па је своје тијело предао уједима небројеног роја комараца.
Другом приликом му је притрчала хијена, носећи своје слијепо младунче. Светитељ је узео младунче, помолио се Богу и оно је прогледало. Хијена се ујутру вратила са огромном овчијом кожом. Макарије је упитао одакле јој кожа и одбио да је узме ако је стекла насиљем.
Хијена је погнула главу и положила кожу пред ноге светитеља. Он је пристао да прими дар тек након што је добио њен „пристанак“ да више неће чинити неправду сиромасима једући њихове овце.
3. Козма, Дамјан и камила
Света браћа бесребреници и исцјелитељи Козма и Дамјан Азијски живјели су у Малој Азији око IV вијека. Они нису исцјељивали само људе, већ и животиње. Ишли су по кућама, шумама и пустињама, проналазили болесне звијери и помагали им.
Једном су у пустињи срели једва живу камилу. Сажалили су се на њу, исцијелили је и пустили. Послије много година камила им је узвратила захвалношћу.
Козма и Дамјан су дали завјет да никада ни од кога неће узимати плату за свој труд. Пред крај живота Дамјан је узео од једне исцијељене жене три јајета у име Свете Тројице. Козма се ражалостио и одредио да послије смрти не буду сахрањени заједно.
Исте ноћи Господ се јавио Козми и открио му да јаја нису узета ради плате, већ ради заклетве жене у Његово име. Када је Дамјан умро, људи нису знали како да поступе са његовим тијелом. Тада им је пришла она иста камила и проговорила људским гласом, испричавши Козмину тајну. Браћа су сахрањена заједно.
4. Флорентије и медвјед
Свети Флорентије живио је у пустињи са својим духовником Евтихијем, све док Евтихије није изабран за игумана оближњег манастира. Флорентије је остао сам да чува цркву и молио се да му Господ пошаље помоћника.
Једном је пред вратима цркве срео медвједа. Звијер је стајала кротко погнуте главе, показујући да је дошла да служи монаху. Флорентије му је наредио да напаса пет оваца. Медвјед је поштовао распоред и у посне дане постио до одређеног времена, баш као и његов господар.
Убрзо се прочуло за чудесног светитељевог помоћника. Али четворица монаха су из зависти убила медвједа. Ова прича нас опомиње да завист разара срце и да се дарови Божији не смију презирати само зато што су дати другоме.
5. Давид Гареџијски и јелени
Свети Давид Гареџијски живио је у VI вијеку у Грузији. Са учеником Лукијаном повукао се у пустињу и живио у пећини, хранећи се коријењем и травом. Када је врућина уништила растиње, монаси су остали без хране, а Лукијан је пао у чамотињу.
Давид га је тјешио причајући о Промислу Божијем. Одједном су пред иноке дотрчале три кошуте са ланадима. Лукијан је помузао животиње, а Давид је крсним знамењем претворио млијеко у сир. Јелени су се настанили у пећини са људима.
Када су дошли ловци, били су запањени што плашљиве животиње стоје мирно поред пустињака. Свети Давид их је замолио да оду на друго мјесто. Ловци су касније разгласили шта су видјели и људи су почели да посјећују пећину како би примили благослов. Временом је на том мјесту никла велика обитељ.






