У Саборном храму „Свете великомученице Недеље“ у Софији, престоници Бугарске, 30. октобра 2026. године служена је торжествена архијерејска Божанствена литургија поводом празника Светог благовјерног краља Милутина, чије нетљене мошти почивају у овом храму.
Богослужењем је началствовао Његова Светост патријарх бугарски Данило, уз саслужење митрополита западно- и средњоевропског Антонија и тимочког Илариона, изасланика Његове Светости патријарха српског Порфирија, као и викарних епископа браницког Јована и велбуждског Исака. Саслуживали су и високопреподобни архимандрит Методије, игуман светогорског манастира Хиландара, јеромонах Атанасије из светогорског манастира Зографа, као и свештеномонаси, свештеници и монаси из неколико помјесних Цркава, а у присуству бројних поклоника из више земаља свијета. У пратњи хиландарског игумана били су јерођакон Харитон и монах Давид.
У наставку евхаристијског сабрања мошти Светог краља Милутина изнесене су из кивота и унесене у олтарски простор, где су положене на Часну Трпезу и традиционално пресвучене у нове раскошне одежде.
Обраћајући се саслужитељима и вјерном народу, патријарх бугарски Данило је, између осталог, истакао:
„Кроз подизање и обнову многих цркава, по једне за сваку годину своје владавине, односно укупно око 40 храмова, странопријемнице у Јерусалиму, болнице у Цариграду и чињенице да је био други ктитор Саборног храма манастира Хиландара, видимо да је он био свестан службе коју му је Господ повјерио, не само да буде световни владар, освајач и уживалац предности и благодати царског достојанства, самодржац царства, већ је био свјестан одговорности која му је повјерена, прије свега да буде слуга Бога Свевишњега, Цара над царевима. […] Најважније у нашем животу јесте да задобијемо Царство Христово; јер Свети краљ Милутин, иако земаљски владар, није полагао све своје наде у земаљско, нити је своје бриге усмјеравао искључиво на земаљско царство, већ је, прије свега, настојао да се Царство Божје утврђује у његовом сопственом срцу”.
Патријарх Данило посебно је захвалио митрополиту Илариону, који је пренио братске поздраве српског патријарха Порфирија, као и високопреподобном архимандриту Методију, игуману Свете царске српске лавре Хиландара на Светој Гори, који се, одазвавши се очинском позиву Његове Светости, поводом празника допутовао у Бугарску заједно са другим хиландарским монасима.
Предстојатељ Бугарске Православне Цркве овом приликом уручио је богослужбене одежде, иконе са ликом Свете Софије – Премудрости Божије, као и честице одежде Светог краља Милутина. Игуман хиландарски узвратио је ријечима захвалности за благослов да подијели радост празника великог ктитора и добротвора свете хиландарске обитељи. И тимочки митрополит Иларион захвалио је на позиву да посјети престоницу Софију и учествује у празничном богослужењу.
Према устаљеном поретку, на крају сабрања одржана је празнична литија око храма са моштима Светог краља Милутина. Потом су мошти поново унесене у храм и положене у кивот, гдје су узнесене молитве на кољенима за напредак христољубивог народа и јединство међу православним хришћанима.
Свети краљ Милутин оставио је значајан ктиторски траг и на подручју данашње Македоније. Међу његовим најпознатијим ктиторским дјелима налазе се манастирске цркве „Светог Ђорђа“ у Старом Нагоричану и „Светог Никите“ на Скопској Црној Гори.
Припрема вјеронаука.нет / Извори: Хиландар.орг и литургија.мк