У име Оца, и Сина, и Светога Духа, Амин. Данас је 21. недеља по Духовима, а то је такође и дан када се сећамо Светих отаца Седмог Васељенског сабора. Овај Сабор установио је оно што је Црква одувек знала а тиче се светих икона.
Данас, читамо причу о Сејачу, која нам је јако позната, коју знају чак и људи који нису Хришћани. Многе ове приче су заиста део наше културе. Људи чак користе библијску терминологију а да то и не знају.
Како ове приче делују на нас? Постоји једно унутрашње значење и једно спољашње значење ових прича.
Зашто је Господ говорио у причама? Зашто је говорио о стварима са скривеним значењем? Свети оци нам објашњавају да када нешто пажљиво и дубоко сагледате, када је потребан напор да би се то сагледало, онда ће се у вама развити више разумевања о томе. Ако вам се нешто да на готово и ако нема напора у спознаји тога, онда ви то јако мало разумете.
Овај принцип можемо видети чак и у световном животу. Погледајте, данас људи једва да читају и пишу јер је ово доба у којем се налазимо доба телевизије. Они добијају бесплатне информације и потребно им је јако мало напора да сами нешто открију..
Приче су нам такође дате и због тога што Бог не жели недостојнима да открије ствари због којих ће бити осуђени. Човек мора да се преиспита да ли је способан да уђе у дубоко значење ових ствари, а Бог ће нам судити за то што знамо. Бог ће нам судити и за оно што не знамо. Ако смо ИЗАБРАЛИ да то не знамо. Бог ће нам исто тако судити и ако нешто знамо а то не чинимо или смо изабрали да будемо незналице у смислу побожности. Ако смо ми слободном вољом одлучили да нешто не знамо, а ово се дешава кад год не покушамо да потражимо знање Божијих заповести и да их применимо у животу, онда ће нам Бог изрећи пресуду у Судњи дан, чак иако покушамо да се оправдамо да нешто нисмо знали.
Које је унутрашње и спољње значење ове приче? Има доста објашњења везаних за ову причу, чак и у самом јеванђељском тексту. То је један од ретких делова Јеванђеља где нам Господ Наш тумачи дубље значење Његове приче. Апостоли му прилазе, као што су му прилазили много пута, и говоре му да уопште не разумеју. Он им ово појашњава, јер је значење ове приче веома важно.
„Гле, изађе Сејач да сеје.“
Ко је Сејач? Нико други до Господ Исус Христос. Водите рачуна када читате Свето Јеванђеље- свака реч има своје значење. Сејач ИЗАЂЕ да посеје своје семе. Он није изашао из куће на фарми и почео да ради- овај „излазак“ је оваплоћење Сина Божијег. Семе је реч Божија, оне речи које је Он говорио.
Док је он сејао, семе је падало на разна места, покрај пута, на каменита места, међу трње и на земљу добру. Семе је „пало“; није бачено. Падало је свуда равномерно, а та места су људске душе. Онај који је постојао пре свега, Исус Христос, понизио се да буде један од нас нама раван, да постане човек. И он је посејао своју науку по читавом свету, једнако и бесплатно за све људе. Она је доступна свима.
У овој причи описане су четири врсте људи, где су тројица од четворице страдали. Цело човечанство обухваћено је овим категоријама, а већина пострада. Ова истина важи како у наше доба као што је важила у свако доба. Већина људи не наследи Царство Божије јер они нису добра земља. Па ипак, Господ Спаситељ сеје Своје семе, и опет даје шансу човеку да Га прихвати и да се држи Његових заповести.
Сетите се приче о талантима и човека са једним талантом- Господ је знао да он неће употребити свој талант. Сетите се шта је талант? То је милост Божија, која нам омогућава да чинимо добра дела, да поштујемо Његове заповести и да што више научимо о Њему.
Човек са једним талантом је као земља поред пута. Птице небеске одмах позобаше ту реч из његовог срца јер он истински не вероваше у њу. Сви ми познајемо такве људе, који у себи немају никакву веру. Место поред пута је тврдо и сабијено. Никакво семе не допире у њега, оно се или спере или остане тамо да буде плен птицама небеским.
Птице небеске су демони, који уграбе ту реч из човечијег срца, али само због тога јер ју је човек оставио тамо негде, незаштићену и није пазио на њу. Демони не могу узети реч из срца ако је држите близу себе, само ако не негујете ту реч.
Према томе, ови људи покрај пута немају никаквог удела у спасењу јер се никада нису ни потрудили да верују.
Неко семе паде на каменито место, а када израсте увену јер немаше довољно влаге у себи. Да ли сте икада били на пропланку? То је подручје на коме се налази танак слој земље преко кречњачких стена, а само неке врсте биљака могу тамо да расту. Где је суша, све умире, осим само неколико веома издржљивог дрвећа. Тамо има веома мало земље, у веома малој количини, али ипак има довољно земље да би се задржало нешто влаге, што је неопходно за Христову науку. Постоји мало знања, нема пуно борбе ни жеље, и у најгорем смислу најмањи су покушаји, таква особа вене и страда.
Неки људи су на трновитој земљи. Трње се рашири око жита, речи Божије. Ово трње подави оне који се држаше заповести. Оно подави науку Божију, јер се ми окрећемо од Бога, нашем трњу, штагод да је оно, да ли је то богатство, светске бриге, удовољавање чулима, наш понос, наш страх, амбиција. Постоје стотине начина на који се човек може окренути од Христа, чак иако је Хришћанин.
Да ли се сећате приче о пшеници и кукољу? Овај кукољ је исти као и ово трње. Кукољ расте упоредо са пшеницом, осим за човека који има слободу одлучивања и знање, а то је наравно, Бог Човек, Исус Христос, а такви људи су понекад не разликују од правих Хришћана. Они иду у цркву, имају породице, дају прилоге, и чине у спољашњем смислу све што треба чинити, осим тога што у њима нема живота. Где је њихово благо, ту је и њихово срце, а њихово благо није Христос, па Христос и није са њима. Ови људи који су међу трњем немају Христа, чак иако себе зову Хришћанима.
А неко семе, мала количина семена, паде на добру земљу. И рашири се и донесе плод. Свети Лука каже да донесе стоструки плод, а Свети Матеј такође говорећи о овој причи указује на то да је Господ дао још неке податке. Неко семе донесе род по тридесет, неко по шездесет а неко по сто, јер ни сви Светитељи нису исти. Не извршује свако реч Божију у истом степену нити на исти начин.
Претпостављам да су то добре вести за мене јер тренутно не могу себе да замислим да ћу постати Светитељ. Не треба да мислим на тај начин јер Бог може променити човека, само ако се човек препусти Богу. Свакако, ако нико од нас не живи са мишљу да полаже узвишено право да је Светитељ, Бог има места за нас у дому Свом, јер станови су разни, само ако ми учинимо напор да живимо по Његовим заповестима.
Рекао сам ово већ много пута; успех није тако битан као што је битан напор. Ако учините неки напор, онда на крају, парадоксално, бићете успешан јер ће Бог примити ваше покајање, и наградиће вас, некога по тридесет, некога по шездесет, некога по сто. Нека би нам свима Бог дао да примимо по сто. Нека би сви ми били као онај човек који је добио пет таланата и радио на њима и увећао их на десет, а онда нека би нам Господ дао Своју бесконачну милост.
Сад, да видимо, како можемо бити добра земља? Зар то није оно што треба да научимо из ове приче? Шта је добра земља? Добра земља се пажљиво обрађује, и копа, и разбија се грумен земље, и лепо се обради, и дода се ђубриво, залије се, и огради се тако да животиње не долазе на њу. Чува се, нико не може да украде плодове које она доноси. То укључује и известан напор. То се једноставно не дешава „само од себе“.
Прошле године, обрађивао сам своју парцелу јер сам желео да нешто засадим. Ове године нисам водио рачуна о њој и нисам садио, то се чак не може НАЗВАТИ добром земљом, а то је БИЛА ВЕОМА ДОБРА земља када сам је обрађивао, па ми се то тако вратило.
Иста ствар ће се десити и са нама. Ако не водимо рачуна о семену које усађујемо у себе, преобратићемо се о оног човека какви смо били пре и дозволићемо корову да расте у нама. То ће нас угушити. Чак иако у нама није зачет коров- семе корова је у ваздуху, зар не? Тако је и са демонима. Коров може да дође и на добру земљу у ма које време и море се стално вадити и искоренити веома пажљиво.
Може бити веома болно чупати сав тај коров, нарочито трње и чкаље, зато што су они оштри и могу да нас посеку да прокрваримо. Без обтира на све, ми морамо то да радимо, да ишчупамо сав коров и чкаље ако себе сматрамо добром земљом, ако смо заиста ЧАК и почели да будемо добра земља!
Спаситељ наш каже за оне који су на доброј земљи: „А на доброј земљи су они који су искреног и чистог срца, чувши реч држе је у себи и стрпљиво доносе род“.
Постоје неке речи које нам представљају проблем у разумевању (ја понекад имам проблем са тим): „Чувши реч, ДРЖЕ је и СТРПЉИВО доносе плод“. Стпљење је најтежа реч у нашем језику. Хришћани живе са стрпљењем са издржљивошћу. Онај ко издржи до краја биће спасен. Ми само знамо за почетак. И заиста, ако је неки део наше душе добра земља, хајде да и од осталог дела душе начинимо добру земљу, да пажљиво радимо са њом, мукотрпним радом. И док чистимо све делове наше душе, обратимо пажњу на места која смо очистили да не би коров дошао и подавио нас.
Како ћемо то да учинимо? Тај задатак је ван наших способности! Апостол Павле нам то говори на један чудесан начин. Он каже:
„Јер ја законом закону умрех, да Богу живим. Са Христом се разапех, а живим не више ја него живи у мени Христос, а што сад живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволе и предаде себе за мене.“
Чудесне, величанствене речи! Нека би то важило и у нашим животима. Нека би сви ми говорили да више не живимо ми него да Христос живи у нама. Нека би сви ми живели по вери јер је то једини начин да се постигне наш задатак. А који је наш задатак? Да познамо Христа, зар не? Зар то није оно што нам данашње Јеванђеље говори? Спаситељ наш молио се свом Небеском Оцу непосредно пре него што ће кренути да пострада за спасење душа наших, а Он каже: „А ово је вечни живот да познају Тебе јединог истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа“.
Шта је знање? Знање је присност. Знање је … љубав. Знати Бога је волети Га, и дати све Њему.
Ми видимо доказ овакве љубави чак и у нашим међусобним људским односа. Љубав мужа према жени, или детета према оцу или мајци, нарочито љубав малог детета, та савршена љубав.
Али баш као и код детета које није више тако присно са својим родитељима кад уради нешто лоше- оно се неко време не појављује у истој соби где су родитељи, не жели да разговара са њима, погиње главу, пресеца везе са њима због осећаја кривице- тако је и са нама, ако се не држимо Божијих заповести. Онда нећемо бити у стању да узвикнемо „Ава, Оче“, јер ће нам због стида бити погнута глава. Наравно, кажем да то већина људи не ради јер не може да поднесе ту врсту срама. Уместо тога, они једноставно напусте Бога. Они буду угушени бригама, или пожудама или страстима, бескорисним приоритетима, или чак постану још гори, увену, и немају вере ни у што. То се дешава већини људи.
Надам се да ћемо у нашој цркви, опростите ми на изразу, имати „лудачку срећу“. Надам се да ћемо сви бити сви бити добра земља, али знам да је једини начин да то буде могуће ако се боримо- појединачно или заједно. Морамо се једни за друге молити, помагати једни другима, и онда, из нашег угла, у сопственој соби, дозивати Бога сваки дан, тражећи од Њега да нам помогне да се изборимо са свим страстима, са свим греховима које чинимо. Чак иако смо слаби, ми имамо жељу да променимо своје ставове.
Да ли знате да сваки грех, чак и сваки чин проистиче из помисли? Све што чинимо проистиче из помисли. Ми одлучимо да нешто урадимо, а онда то и урадимо, да ли је то добро или лоше. Морамо променити наше мисли. Тако Апостол Павле каже:
„А даље, браћо, год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвале достојно, то мислите“.
Вежбајте се! Па сада, ако желите да будете добра земља, не смете по њој бацати смеће. Морате додати ствари које чисте од лоших мисли, трачарења, осуђивања других. Сигурно да вам на памет може пасти још ствари које су у вашем срцу и које утичу на ту добру земљу. А ако је земља запуштена, и ми једноставно одемо, не бринући се о њој, она постаје земља поред пута. Постаје тешка и семе не може више да продре у њу, а оно што је у њој умире или никада не проклија. Тако да имамо доста посла да урадимо, драга браћо и сестре. Морамо нашу земљу стално пажљиво неговати. И морамо имати стрпљења.
Постоје две стране стрпљења. Једна је да морамо бити стрпљиви у вези наше животне позиције, нашег статуса, количином новца који зарађујемо, са потешкоћама са којим се суочавамо. Не смемо псовати Бога нити му говорити да треба да имамо ово или оно. То је једна врста стрпљења.
Постоји још једна врста- веома важна врста стрпљења. Дозволите Богу да дела! Потребно је причекати да Бог дела. Ми не знамо колико нам је времена преостало, али време које имамо је нешто што нам је Бог дозволио. Он ће искористити сваки тренутак тог времена да нас усаврши Па ако имамо проблем са нашим гресима, ако свакога дана западамо у неку невољу, онда СВАКИ ДАН покајте се за то и будите стрпљиви.
Имајте људски дух, али не будите као неко дете које бежи од греха, или које пре бежи од спознаје тог греха, јер ће он увек бити са вама док га не победите. Суочите се са њим. Суочите се са мачем и штитом, са штитником и са вером. На крају, Бог ће вас ослободити. Десиће се то. То је загарантовано. Ако се човек бори да спозна Божије заповести, Он ће их открити. То је у потпуности извесно јер ћете у својој борби извршавати Његове заповести.
Па будите стрпљиви, обрађујте своју земљу сваки дан, сваки тренутак. Међутим, будите опрезни и не судите. Ово је тешка лекција, за коју нам је потребно доста времена да је научимо- да сами не судимо, и да погледамо у грехе које чинимо и да кажемо да никада не можемо боље. Неке ствари учинимо боље, а у неким стварима Бог нам помаже и опрашта нам чак иако смо нешто горе урадили демони не могу узети од нас да смо деца Најузвишенијег.
У могућности смо да узвикнемо „Ава Оче“ само ако се боримо да живимо у Христу. Бог живи у нама. Он нас просвећује. Он нам помаже чак иако смо грешници. Па ако он долази нама и нуди нам БЕСПЛАТНО Своју милост и милосрђе, ко смо онда ми, да у свом поносу и ароганцији кажемо „да ту нема довољно милости и милосрђа. Ја не могу да се променим“? Сваки човек може да се промени. Свако може величанствено да се промени само ако дозволи Богу да га промени, али за то је потребно време, доста времена.
Убеђен сам, да сте као и ја, и да сте уморни од својих грехова. Они нас претоварају, они су као сидро , они могу да посеку и да повреде. А опет, на неки чудан и изопачен начин, они су нам драги. Они мора да су нам драги на неки начин, али Бог разуме, и Он ће нам помоћи ако ми учинимо неки напор, ако смо стрпљиви.
Нико од нас у овом тренутку није земља поред пута јер ми бар покушавамо да будемо Хришћани. Неки од нас су камен, а неки могу бити и трње. Бог зна, а ово ће нам на крају све бити откривено. Чак иако имате мало земљишта у себи сада, и чак иако се давите у трњу и бригама, Бог ће вам помоћи да постанете добра земља. Он ће помоћи било ком човеку да постане добра земља. Он није особа која се обазире ни на једну особу специјално. Сваком човеку који жели Божију милост биће дата, бесплатно. Па прихватите Божију милост и стисните је у своје срце. Држите је унутра и негујте, и будите добра земља, и Бог ће вас спасти. Амин.
Јеванђеље по Луки 8, 5-15
– Изађе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде покрај пута, и погази се и птице небеске позобаше га. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. – Говорећи ово повика:
– Ко има уши да чује, нека чује!
А ученици његови питаху га говорећи:
– Шта значи ова прича?
А он рече:
-Вама је дано да знате тајне Царства Божијега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде и чујући не разумеју. А ова прича значи:- Семе је реч Божија. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима реч из срца њиховога, да не верују и да се не спасу. А које је на камену то су они који када чују са радошћу примају реч; и ови корена немају те за неко време верују, а у време искушења отпадну. А које у трње пада, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода. А које је на доброј земљи, то су они који чувши реч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу.- Ово говорећи повика:- Ко има уши да чује, нека чује!
За вјеронаука.нет превела са енглеског језика Сања Симић де Граф /Извор
Погледај и беседу: На спомен отаца VII Васељенског сабора – Jeромонаха Игнатиjа (Шестаков)