Свети мученици бессребреници Кир и Јован (крај III —почетак IV вијек)
Свети Кир био је познати љекар у граду Александрији, лијечио је све болеснике бесплатно, лијечећи, између осталог, и менталне болести. У исто вријеме, свети љекар се није плашио да проповиједа Јеванђеље. Током прогона цара Диоклецијана, Кир се повукао у арапску пустињу, гдје се замонашио и наставио да лијечи људе који су му долазили. Једном је љекара-монаха пронашао ратник Јован, који је желио да постане његов сљедбеник. Послије извјесног времена, учитељ и ученик заједно су отишли ​​у Египат да подрже хришћанку по имену Атанасија, која је била затворена са своје три кћерке (Теоктистом – 15 година, Теодотијом – 13 година и Евдоксијом – 11 година). Кир и Јован су заробљени и мучени пред очима Атанасије. Али ни она, ни њена дјеца, ни сами мученици се  нису одрекли Христа. Исповједници су подносили све муке једнако непоколебљиво и биле су им одрубљене главе. За њима су на истом мјесту погубљени свети бесребреници Кир и Јован (+ 311).

Свети мученици бесребреници Кир и Јован

Хришћани су њихова тијела сахранили у цркви светог апостола и јеванђелисте Марка. У V вијеку мошти светих Кира и Јована пренесене су из Канопуса у Манутин. Касније су њихове мошти пренесене у Рим, а одатле у Минхен.  Часну главу светог Кира чували су дуги низ година у једном од манастира у близини Јерусалима, у Палестини. У двадесетом вијеку ова светиња поклоњена је једном женском манастиру недалеко од  града Лутраки, гдје се чува до данас.
Пренос моштију светих мученика бесребреника и чудотвораца Кира и Јована
Пренос моштију светих мученика и бесребреника и чудотвораца Кира и Јована из града Канопуса, близу Александрије (гдје су страдали 311. године) у оближње село Манутин, обављен  је 412. године. Ово египатско село било је прожело је све страхом, јер је раније овдје био пагански храм и живјели зли духови. Патријарх Теофило (385 – 412) желио је да очисти ово мјесто од демона, али није имао времена. Његову жељу испунио је свети патријарх Кирил (412 – 444) који га је наслиједио на Александријској катедри. Усрдно се молио за испуњење свете намере. У виђењу се анђео Господњи јавио светитељу и заповиједио да се часне мошти светих Кира и Јована пренесу у Манутин. Његова светост патријарх Кирил испунио је анђеоску заповијест и саградио храм у име светих мученика у Манутину. Од тада је ово мјесто очишћено од непријатељске моћи, молитвама светих мученика Кира и Јована, ту су почела да се чине многа чудеса, лијечећи болесне и  невољне.