Посљедњег дана пред почетак поста, 9/22. фебруара 2026. године, православни хришћани обиљежавају Сиропусну недјељу или „Недјељу праштања“, када се у нашим храовима читају Христове ријечи: „Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења„. На данашњи дан православни хришћани моле једни друге за опроштај како не би носили старе притужбе током поста. Ова традиција је врло древна и датира још из времена првих египатских монаха пустињака.
Са почетком Великог поста напуштали су општежитељне манастире и одлазили један по један у пустињу на седам недјеља. Пустиња је сурово мјесто. Неки од њих би за то вријеме умрли од глади или болести. Неког би убиле дивље животиње или разбојници. Монаси нису знали ко ће се од њих на крају поста вратити у манастир, а ко ће умријети, па су се прије одласка опраштали као да се испраћају до смрти. Касније је ова традиција постала дио праксе читаве Цркве. Карактеристична одлика овог дана је да се послије вечерње службе (такозвано прашчално вечерње) у свим црквама врши посебан Обред опраштања. Током њега старјешина и сви свештеници храма напуштају олтар и траже опроштај од парохијана, а парохијани, прилазе свештенству и траже опроштај од њих, а затим и једни од других. Обичај је да се на овај дан тражи опроштај не само у цркви, већ и ван ње, код куће са вољенима, рођацима, познаницима и уопште са свима које би неко могао, вољно или нехотице, увриједити.
Обично се опроштај тражи овако:
– Опрости ми!
– Бог ће опростити, а ја опраштам.