14. октобра Црква слави Покров Пресвете Богородице. Овај празник је повезан са чудом посредовања Богородице током напада пагана на Цариград.
У давна времена главно упориште православља био је главни град Византијског царства – Константинопољ. Словени су га звали Цариград. Често су се паганске трупе наваљивале на град и заузимале га под опсадом. У различитим вијековима то су били Авари, Арапи, Руси. Тада су се грађани ватрено молили Царици Небеској, а она је помагала да се град спаси од инвазије. То се догодило неколико пута.
У вријеме једног од ових напада пагана, у Цариграду је живео човјек велике побожности – јуродиви Андреј. Заједно са другим грађанима устао је на молитву у цркви Влахерни. Усред ноћи (у четврти час ноћи), у мраку, јуродиви Андреј угледао је Пречисту Богородицу изнад сабраног верног народа, са раширеним омофором на рукама, као да покрива сав народ. Из ње је зрачио небески сјај.
Свети Андреј видевшии то јављање Пресвете Богомајке показа руком свом ученику, блаженом Епифанију, и упита га: „Видиш ли, чедо моје, Царицу света како се моли за сав свет?“ Одговори Епифаније: „Видим, оче свети, како је покрила својим часним покровом, који је светлији од муње, сав народ који је у храму!ˮОвим благословеним јављањем Пресвета Дјева је потврдила молитвено заступништво и утеху за васцели свет.
Непријатељске трупе су се повукле из Цариграда. Појава Богородице и њеног Покрова били су знак заступништва небеских сила за хришћански народ. У XII вијеку свети благовјерни кнез Андреј Богољубски постао је познат по свом посебном поштовању Пречисте Богородице. Пренио је из јужне Русије на сјевер, у Владимир, чудотворну икону Богородице. Принц је подигао храмове у њену част. Наредио је да се установи велико празновање дана када је Богородица спасила Цариград од незнабожаца. Нови празник постао је јако поштован у Русији.
Велики кнез Андреј наредио је да се на ријеци Нерл, недалеко од његове резиденције у Богољубову, изгради камена црква у име Покрова Пресвете Богородице. Храм је подигнут на прелијепом брду изнад воде.
Цртежи Екатерине Гаврилове
Извор: Фома.ру
Превод: вјеронаука.нет