Међу враћеним светињама и црквеним предметима налазе се старински крстови, иконе, сребрни окови, рипиде и кивоти за чување светих моштију, који потичу из периода од XVI до XIX вијека.
Након више од једног вијека, Грчкој су из Бугарске враћене 53 црквене драгоцјености, које су током Првог свјетског рата, 1917. године, однесене из манастира у Македонији. Ријеч је о вриједним богослужбеним и историјским предметима насталим између XVI и XIX вијека, који свједоче о богатом духовном и културном насљеђу православних манастира.
Враћене драгоцјености представљене су јавности у Музеју византијске културе у Солуну, гдје ће бити изложене до 5. новембра 2026. године. Након завршетка изложбе планирано је да буду предате манастирима и црквеним установама из којих потичу.
Како преноси грчка државна радио-телевизија ERT, повратак ових предмета представља први конкретан резултат споразума о културном насљеђу, који су министри културе Грчке и Бугарске потписали 29. септембра 2026. године.
Драгоцјене рипиде, крстови и иконе
Међу најзначајнијим враћеним предметима издвајају се два комплета богослужбених рипида, израђених у XVI вијеку од позлаћеног сребра и украшених емајлом. Рипиде су богослужбени предмети са представама анђела и серафима, који се користе у православном богослужењу и симболизују небеске силе које невидљиво присуствују савршавању Свете евхаристије.
Посебну пажњу привлачи сребрни оков иконе Светог Јована Крститеља, украшен приказима догађаја из светитељевог живота. Враћени дијелови припадају икони која се налази на иконостасу Манастира Светог Јована Претече у Серу. Њиховим повратком створени су услови да икона поново добије свој првобитни историјски изглед.
У збирци се налазе и два велика крста, намијењена употреби на Часној трпези и у литијама, украшена представама светитеља. Један од њих одликује се изузетно прецизном филигранском израдом од сребра и украсном круном коју придржавају анђели.
Међу враћеним предметима налазе се и кивоти за чување светих моштију. На једном од њих исписан је датум 25. март 1821. године, који се везује за почетак Грчког устанка против Османског царства.
Драгоцјености из историјских православних манастира
Збирка обухвата и старинска дрвена врата украшена интарзијама од седефа и кости, свештене одежде, богослужбене сасуде и друге црквене предмете, архијерејски трон и налоњ.
Већина ових драгоцјености потиче из Манастира Светог Јована Претече у Серу и Манастира Пресвете Богородице Икосифинисе, као и из храмова и установа Митрополије серске и нигритске.
Према подацима грчке телевизије ERT, предмети су 1917. године, током Првог свјетског рата, однесени из македонских манастира у Софију, гдје су остали више од једног вијека.
Њихов повратак има посебан значај за православне манастире којима су припадали, јер представља не само враћање културних добара него и обнављање дијела њиховог духовног и историјског насљеђа.
Грчка најављује повратак и других црквених драгоцјености
Министар културе Грчке Лина Мендони оцијенила је да споразум са Бугарском представља важан корак ка повратку и других изгубљених културних добара.
У наредној фази планирано је проучавање каталога бугарских музеја, као и непосредан увид грчких стручњака у предмете који се у њима чувају. Циљ је да се утврди поријекло других старих рукописа, икона и црквених драгоцјености, како би се припремили нови захтјеви за њихов повратак.
Подсјетимо, у септембру 2026. године Грчка и Бугарска постигле су договор о међусобном враћању културних добара. У оквиру тог споразума грчка страна предала је Бугарској и посмртне остатке цара Самуила, који је владао од 997. до 1014. године.
Његови посмртни остаци откривени су 1965. године у базилици Светог Ахилија, а до предаје бугарској страни чувани су у Солуну.
Припрема вјеронаука.нет / Извор