Посмртни остаци бугарског цара Самуила, који је владао крајем X и почетком XI вијека, враћени су у Бугарску и 3. октобра свечано сахрањени у базилици Свете Софије у Софији. У престоници је одржана државна церемонија поводом повратка владара, а бугарски патријарх Данило је служио парастос у Светој Софији.
Посмртни остаци цара Самуила предати су бугарској страни ујутру 3. октобра у Музеју византијске културе у Солуну, а затим су војно-транспортним авионом пребачени у Софију. Авион су пратили борбени авиони у бугарском ваздушном простору, док су посмртни остаци у центру Софије дочекани артиљеријским поздравом.
Из центра престонице, погребна поворка је кренула ка Светој Софији. Тамо је патријарх Данило, уз помоћ митрополита, епископа и свештенства Бугарске православне цркве, служио опело. Након опела, посмртни остаци су положени у посебно направљен мермерни саркофаг.
„Са страхопоштовањем и синовском почашћу дочекујемо саркофаг са посмртним остацима једног од најдостојнијих и највећих владара бугарског народа“, изјавио је патријарх Данило. Он је остатке цара Самуила назвао „светињом државног, црквеног и народног памћења“, нагласивши да се, послије више од хиљаду година, владар враћа у земљу којој је којој је дао свој живот и снагу.
Патријарх је придао посебан значај церемоније самој базилици Свете Софије. Црква је дала име модерној бугарској престоници; према црквеном предању, Самуило је овде крштен и у младости је присуствовао службама. У свом обраћању, Данило је такође подсјетио да су историјску улогу цара Самуила препознали и његови савременици: он се помиње у средњовјековном Синодику цара Борила. У овом тексту, написаном двјеста година након његове смрти, Самуило је наведен међу „…древним бугарским краљевима који су, заједно са земаљским, наслиједили небеско царство“, и којима ће наша Црква заувијек пјевати и проглашавати: „Вјечан помен!“
Одговарајући новинарима, патријарх је изјавио да питање могуће канонизације захтијева пажљиво разматрање. Објаснио је да се патриотизам и јавна служба разликују од основа за признање светости, који су повезани са чистотом срца и љубављу према Богу. Предстојатељ је захвалио професору Николаосу Муцопулосу, који је идентификовао посмртне остатке, као и бугарским и грчким представницима који су омогућили њихов повратак.
Цар Самуило — симбол борбе за очување бугарске државе
Владавина цара Самуила датира из касног периода Првог бугарског царства — времена дуготрајне борбе са Византијским царством. Након што је источни дио Бугарског царства ослабио, Самуило је концентрисао своје снаге у западним земљама, а Преспа и Охрид су постали центри његове државе. Сукоб је трајао скоро три деценије. Самуило је умро 1014. године, а четири године касније, Бугарска је коначно укључена у Византијско царство. Из тог разлога је у савременом бугарском историјском сјећању он постао симбол отпора и борбе за очување државе током једног од најтежих периода њене историје.
Како су пронађени посмртни остаци цара Самуила?
Посмртне остатке, за које је утврђено да припадају цару Самуилу, открио је грчки археолог Николаос Муцопулос 1969. године у базилици Светог Ахилија, на истоименом острву у Малом Преспанском језеру. Предаја посмртних остатака Бугарској 2026. године резултат је споразума између Софије и Атине. У замјену за њихов повратак, Бугарска је Грчкој предала 48 црквених реликвија.
Припрема вјеронаука.нет/ Извор: gorthodox.com