Свети равноправни апостоли Кирил (рођено – Константин) и Методије (рођено – Михаил), били су браћа. Рођени су у побожној породици. Њихов отац Лав био је високи византијски војни заповједник (друнгар), а њихова мајка Марија је вјероватно била словенског поријекла. Породица је имала седам синова. Михаил је био најстарији, а Кирил најмлађи. Сазријевши, младићи су напустили родитељски дом. И на неко вријеме путеви су им се раздвојили …
У 27. години, Михаил (Методије) постао је управник једне архонтије у источној Македонији и показао се као мудар владар. Али био је оптерећен сујетом живота. Одбивши да влада, са 37 година отишао је у манастир, узевши монашко име Методије.
Од раног дјетињства, Константин је сатима читао књиге. Послије завршетка Магнаврског Универзитета, више придворске школе Цариграда, Константин тамо предаје философију. Константин се прославио побједом у богословским споровима са вођом иконобораца, бившим патријархом Амијем.
Живот на двору није одговарао Константину и он се, одлучивши да се придружи брату, повукао у манастир. Али 850. године цар и патријарх послали су браћу на мисију у Бугарску. Својим проповиједањем они обраћају многе Бугаре у хришћанство.
862. године цар је позвао два брата у нову, моравску мисију. Сазнавши да у овим земљама нема Светог писма на њиховом матерњем језику, Константин је рекао: „Ко може на води бесједу написати?“ и преузео састављање словенског писма. 863. године браћа су створила Глагољицу. Прве године живота у Солуну, гдје су поред грчког научили и словенски језик, биле су им велика помоћ.
Константин и Методије су превели Свето писмо и извјестан број богослужбених књига на „народни“ језик. Касније је на основу грчке азбуке ученик браће, свети Климент Охридски, створио ћирилицу, која је од Бугарске преко Србије продирала до Кијевске Русије.
Политички преокрети натјерали су браћу да прекину мисију и оду у Рим: било је потребно бранити могућност богослужења на словенском језику. 869. године Константин је умро, прихватајући схиму и узео ново (монашко) име – Кирил. 16 година касније, Методије се, такође, упокојио у Господу. Методија су опојали на три језика међу којима је био и словенски.
Равноапостолни Ћирило и Методије, словенски учитељи, светитељи поштују се и на Западу и на Истоку. Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе, а од 2019. празник се обиљежава и у Србији. Код Православних народа обиљежавају се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обиљежавају се 5. јула. Свети Кирил Словенски слави се 14. фебруара (по Јулијанском), односно 27. фебруара (по Грегоријанском календару), што одговара датуму смрти Ћирила.
Цртежи Екатерине Гаврилове
Извор: фома.ру
Превео и прилагодио сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ