Субота је „дан мира, покоја“, зато се помињање упокојених код нас врши првенствено суботом (на руском: „родительские субботы“ =„родитељске, очинске, предачке суботе“) – дани спомена мртвих (Литургика-Архиепископ АВЕРКИЈЕ (Таушев).
Задушнице (грч: Ψυχοσάββατο); суботњи дани посвећени помену и молитвама за упокојене; посебни дани када се на богослужењима: Литургијама, парастосима, дељењем милостиње, уређивањем гробова, одаје дужно поштовање упокојеним члановима фамилије и Цркве.
Црква се сваке суботе моли за упокојене и сјећа се свих упокојених хришћана, отаца и браће наше. Неке суботе у години посебно се посвећују помињању упокојених. Такве су: 1. Субота месопусна (задушнице), 2. друга, трећа и четврта субота Великог поста,3. субота уочи Педесетнице (задушнице) и 4. Д(м)итровданска субота, уочи дана светог великомученика Димитрија Солунског (задушнице).
Задушнице су дан посвећен упокојеним, па према томе, треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвијећем и упалити свијеће. Уобичајено је да се на задушнице држи Литургија, на којој свештеник прелива вином донесено жито (кољиво), а после службе се одлази на гробља, гдје се пале свеће, а свештеници обилазе и каде гробове. Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да оду до најближег храма, и да ту обаве помен за своје упокојене. Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на дијелење милостиње, обавезно се сваком просјаку којег сретнемо, удијели милостиња и да дио хране коју смо понели са собом.
Духовске Задушнице
Познате и као летње задушнице, увек су у суботу пред Духове (Силазак Светог Духа). Тога дана врши се помен „од века усопшим благочастивим Хришћанима, оцима и браћи нашој.“ И ове суботе Црква се моли за све оне који су побожно уснули у пустињи, градовима, на мору, на земљи, на сваком месту и набраја цареве, свештенике, архијереје, монахе и све у сваком свенародном узрасту од Адама до данас. Заупокојене јектеније се узимају у току врло садржајног канона на јутрењу.
Извори: спц.рс; и Литургика-Архиепископ АВЕРКИЈЕ (Таушев).
Када служимо помен за умрлога, да ли његова душа то осјећа?
– Када служимо помен, то је као да неког утамниченог изведеш на дневну свхетлост да се прошета. Међутим, ако се за његову душу служи Литургија, тада ће летјети као орао. Седам таквих Литургија имају још већу моћ. Али дванаест Литургија за његову душу изводи из пакла душу сваког грешника, изузев ако је цијелог живота хулио на Господа. За њих не вриједи ни да се молите. Само милосрђе да чините. Када бисте знали колики је благослов од божанствене Литургије, сакупљали бисте и прашину са пода цркве да њоме омијете лице.
Старац Гаврило Грузијски