Празник „Недјеља православља“ успостављен је у част побједе над јереси иконоборство. Међу прогонитељима икона били су византијски цареви, па чак и патријарси. Манастири су били главни ослонац поштовања икона.726. године догодила се ерупција вулкана у близини Крита. Византијски цар Лав III Исавријанац је то протумачио као знак Божјег гњева због поштовања икона, које је сматрао идолопоклонством, и започео прогон против поштовалаца икона.Прва одлучујућа акција била је уклањање чувене иконе Христове са градских врата у Цариграду. У исто вријеме, огорчени мештани убили су једног од војника којем је наложено да уклони икону. То је био разлог за почетак прогона свих присталица поштовања икона. 730. године цар Лав III је званично забранио поштовање икона.За вријеме цара Константина Копронима „… иконе су бацане – неке у мочваре, друге у море, треће у ватру, а треће исjечене и разбијене сјекирама. И оне иконе које су биле на зидовима цркве – неке су састругане, друге су премазане бојом “.
Вебсајт, уз подршку Катихетског одбора РС и ФБиХ, уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић