Живио је за вријеме цара Лава III Исавријанца (8. вијек), који је прогонио свете иконе. Напустивши свијет са његовим искушењима, Василије је отишао у манастир, гдје је провео вријеме у молитви и посту. Био је епископ у граду Парији, у Малој Азији. Када се појавила ионоборачка јерес, преподобни Василије се побунио против ње заједно са светим Прокопијем Декаполитом, својим пријатељем и сапутником. Одбио је да потпише царску одлуку против иконопоштовања, због чега је мучен.
Био је затворен, гдје је врло дуго чамио – све до смрти злог цара (741), када је коначно пуштен. Послије овога, преподобни Василије је провео остатак свог живота у монашким подвизима, преобративши многе у православну вјеру. Након неколико година побожног живота и мирно скончао 747. године.