Цариградска патријаршија објавила је Патријаршијску и Синодску енциклику (посланицу) поводом 1.400 година од првог појања Акатиста, догађаја који је историјски повезан са чудесним избављењем Цариграда од опсаде Авара и Персијанаца 626. године.
Енциклика почиње чувеним уводним стихом кондака (1. глас): „Теби, Војвоткињи која се бори за нас, узносимо пјесме побједне, а избавивши се од зла – пјесме захвалне, ми, слуге Твоје, Богородице“. Он описује Акатист као „узвишену и дитирамбску композицију“ која се „са јединственим богатством елоквенције“ односи на Божанско Оваплоћење и улогу Пречисте Богородице у њему. Посебно се указује на понављано „Радуј се“, кроз које се, како се наводи „открива тајна сакривена од вијекова и поставља темељ нашег спасења“. Патријарх Вартоломеј и Свети Синод Цариградске патријаршије истичу да се ријеч „Радуј се“ у обраћању Богородици користи 144 пута кроз химну, број који повезују са 144.000 који „имаху Име његово и Име Оца његовог написано на челима својим“ из Књиге Откривења који пјевају „нову пјесму“ пред Божјим престолом и „слиједе Јагње куда год Он иде“. На тај начин Црква прославља божански домострој спасења и поштује Богородицу као „моћну заштитницу“ народа Божијег. У енциклици се истиче да се „ове године обиљежава четрнаест вијекова од када је по први пут запјевана химна данас свима позната као „Акатист“, наглашавајући њену дубоку богословску и химнографску вриједност, као и јединствено усмјерење на тајну Оваплоћења и улогу Пресвете Богородице. Осврћући се на историјске догађаје из 626. године, у посланици се наглашава да је спасење Цариграда „с правом приписано снажној заштити Пресвете Богородице“, која је „учинила велико чудо“ довевши до уништења непријатељске флоте. Наиме, док је цар Ираклије био одсутан борећи се за повратак Истинског Крста, чудесна олуја довела је до „потпуног уништења флоте опсадника“, након чега се народ окупио у цркви Влахерне у ноћи 7. августа 626. године, појући кондак са новим предговором као „дуг захвалности и обавезну доксологију“. Истовремено, посланица указује на трајни значај ове химне, описујући је као „бриљантно ремек-дјело црквене поезије“ и „Богом надахнуту молитву Цркве“, која и данас остаје „глас побожног срца хришћана“. На крају, Цариградска патријаршија позива вјерне на духовну будност, истичући да „Акатист позива сваког вјерника да остане будан и постојан… у смирењу и молитви“, посебно у времену обиљеженом искушењима и сукобима. Такође се изражава нада да ће Пресвета Богородица наставити да штити свијет и дарује мир. У оквиру обиљежавања овог јубилеја, Патријаршија организује научни скуп под називом „Акатист: четрнаест вијекова живе традиције“, који ће бити одржан у четвртак Великог канона, 26. марта 2026. године, у Патријаршијској градској школи, са циљем истицања богословског, литургијског и умјетничког насљеђа ове химне.
Припрема вјеронаука.нет на основу извора: orthodoxtimes.com и orthochristian.com
