Мошти једног од најпоштованијих хришћанских светитеља, Светог Спиридона Тримитунтског Чудотворца, стигле су у Москву, гдjе ће вjерници моћи да им се поклоне у Храму Христа Спаситеља у периоду од 15. до 20. септембра.
Десница светитеља, уз благослов Патријарха московског и све Русије г. Кирила, донесена је у Русију са грчког острва Крф, гдје се иначе трајно чува. Светиња, је у пратњи Митрополита крфског г. Нектарија (Грчка православна црква) у Русију стигла 17. августа 2026. године, а на московском аеродрому дочекао ју је Митрополит воскресенски г. Григорије, управитељ послова Московске патријаршије. Након тога организовано је велико ходочашће кроз 12 региона широм земље.
Током једномјесечног путовања (од 20. августа до 20. септембра), светињи су се већ поклонили хиљаде вјерника у Чебоксарију, Казању, Дивејеву, Нижњем Новгороду, Санкт Петербургу, Пскову, Смоленску, Иркутску, Хабаровску, Чељабинску, Јекатеринбургу и Владимиру. Управо из Владимира кивот са десницом Светог Спиридона свечано је достављен у руску престоницу. У Иркутску је 6. септембра одржана и велика литија са моштима Светог Спиридона.
Поводом доласка светиње, патријарх Кирил истакао је да је Свети Спиридон Чудотворац један од најпоштованијих светитеља међу руским народом, заштитник потребитих и сиромашних и брзи помоћник онима који страдају и налазе се у невољи.
„Увјерен сам да ће доношење ове велике светиње и прилика да се вјерници поклоне исцјелитељским моштима дивног угодника Христовог духовно укријепити наш народ и утврдити га у вјери и побожности“, поручио је патријарх Кирил.
Долазак деснице Светог Спиридона у Руску православну цркву представља велику духовну радост за све вјернике. Мошти овог великог чудотворца претходно су доношене у Русију 2007, 2010. и 2018. године, сваки пут окупљајући огроман број ходочасника.
О десници Светог Спиридона Тримитунтског?
Десница Светог Спиридона Тримитунтског је дио његових моштију, односно његова десна рука.
У грчкој православној традицији није уобичајено да се мошти светаца раздвајају уколико су у потпуности сачуване. Према Светом Спиридону однос је посебно специфичан — њега, као живима, пресвлаче и мијењају му обућу, а током литије га носе у усправном положају, као да сједи и гледа у оне који су дошли да га почаствују.
Зашто се онда десница Светог Спиридона Тримитунтског чува у посебном кивоту?
Није поуздано познато када је и како десна рука светитеља одвојена од тијела. Након земаљског упокојења, светитељ је сахрањен на Кипру, у граду Тримитунту, гдје је био епископ. Више од 300 година вјерници су долазили да се помоле крај кивота у којем је почивало тијело чудотворца. Током арапских најезди, како би сачували мошти, пренели су их у Константинопољ. Управо тада, у VII вијеку, откривена је њихова чудесна нетљеност. Када су у XV вијеку Турци освојили Цариград, мошти су пребачене на Крф. Сачувани су подаци да је у то вријеме десница Светог Спиридона прелазила из руку у руке, да би се на прелазу из XV у XVI вијек нашла у Риму. Готово четири вијека ова светиња се чувала у Риму, а тек 1984. године враћена је на Крф, гдје почивају мошти овог светитеља.
Како се тачно догодило да се Спиридонова десница чува као засебна светиња, не знамо. Али у томе се може видјети Промисао Божји — јер данас мноштво вјерника широм свијета може да дође у додир са чудотворцем који је био милосрдан према сваком уневољеном,
Житије светог Спиридона
Светитељ се родио на острву Кипар на крају 3. вијека. О његовом земаљском животу се зна веома мало. Спиридон је био чобанин, имао је жену и дјецу и живео је праведно и благочастиво. Сву своју уштеђевину је давао сиромашним. Господ га је наградио даром чудотворства, исцељивао је тешке болеснике и истеривао је врагове. Кад је његова жена умрла, Спиридон је већ био веома познат код народа и ускоро су га поставили за епископа града Тримифунта на западу Кипра. На епископској катедри је наставио да чини дела милосрђа, брижно је усмеравао паству на прави пут, примао ходочаснике и сиромашне. И као и раније, светитеља Спиридона су увек пратила чудеса.
Светитељ се показао као марљив чувар православне вере и богослов. Тако, на Првом васељенском сабору 325. године он је ступио у усмену борбу са једним аријанином – јеретиком који је одрицао божанственост Исуса Христа. Аријанин је представио светитељу Спиридону много доказа да је тобоже у праву. Он је био талентован говорник и веома добро је саставио свој говор. Одговор епископа је био једноставан и кратак. «Слушај, филозофе, шта ћу ти рећи, — рекао је Спиридон. — Ми верујемо да је Свемоћни Бог од ничега створио Свом Речју и Духом небо, земљу, човека и сав видљив и невидљив свет. Та реч и јесте Син Божји, Који је сишао ради наших грехова на земљу, Кога је родила Девица, Који је живео са људима, страдао, умро ради нашег спаса и после васкрснуо, искупивши Својим страдањем првородни грех, и коваскрнуо је са Собом и људски род. Ми верујемо да је Он Јединосушни и Равночасни као Отац, те зато верујемо у то без икаквих лукавих измишљања јер није могуће да се та тајна постигне људским разумом». Овај једноставан и дубок одговор епископа је толико запањио аријанина па се он одрекао својих заблуда.
Вијест припремио: вјеронаука.нет