Живот ране Цркве

Прва хришћанска заједница настала је у . Одликовала ју је љубав према свим члановима, нарочито према сиромашнима, удовицама и . Када је завладала , заједница је дијелила све што је имала са срца. Апостоли су изабрали угледних људи који су названи да помажу око свакодневног служења, док су се они посветили молитви и проповиједању. У раној Цркви епископи су заједно са управљали заједницама. Свештенство се преносило кроз . Један од најпознатијих сарадника апостола Павла био је . Постојала су степена свештенства. Највиши степен био је (епископски). Централни догађај у животу раних хришћана било је сабрање ради вршења . Један од раних хришћанских писаца био је и свети . У временима прогона, хришћани су се често окупљали у . Прије учешћа у тајни причешћа, хришћани су се припремали у и молитви. Ово свештено сабрање назива се , а заједничка трпеза љубави називала се . Реч значи служитељ. Најважнији и степен свештенства јесте епископски. Евхаристија значи .