Праведни Лазар: Пријатељ Христов који се након свог Васкрсења више никада није насмијао

 Личност Новог завјета, пријатељ и ученик Христов, Лазар је васкрсао најављујући предстојеће Васкрсење Господње Лазар, који се назива и Четвородневни, био је брат Марте и Марије. Када се тешко разболио и умро, имао је само 30 година. Према Светом писму Новог завјета (Јн 11, 1-44), Лазар се једног дана тешко разболио и умро. Његове сестре су обавијестиле Исуса који је био у Галилеји да је његов пријатељ тешко болестан. „А када чу Исус рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу“ те свој долазак одгодио за два дана: „Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на мјесту гдје бјеше“ (Јн 11, 6). Рекао је својим ученицима да је његов пријатељ заспао и да иде у Витанију да га пробуди. Када је са својим ученицима стигао у Витанију, Марија Му се пожалила да њен брат не би умро да је Он дошао на вријеме додавши „али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог“ на шта јој Христос одговори „васкрснуће брат твој“. Исус је плакао и тражио да га одведу до гроба – пећине затворене  тешким каменом. Иако је био упозорен да ће мирис бити неподношљив, сачекао је да се отвори улаз у гробницу и викну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље“. Христос је васкрсао Лазара четири дана након његове смрти – отуда и назив „четвородневни“ – изазивајући дивљење посматрача и смртоносну мржњу фарисеја. Шест дана прије јеврејске Пасхе Христос дође у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих. Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом (Јн 12, 1-2), док се велики народ окупио да их види. Лазар се више никада није насмијао послије свог Васкрсења. Предање каже да је Лазар након Васкрсења био смркнут и ненасмијан. У ствари, он је своју тугу оправдавао оним што је видио током свог четвородневног боравка у Аду. О томе говори и Свети Дамаскин Студит.  Исто предање каже да се само једном насмијао, када је видио да неко краде земљани суд и афористички прокоментарисао: „Земља краде земљу, земља узима земљу“ (о овоме пише и црквени историчар Никифор Калист Ксантопулос). Након васкрсења, Лазар је живио још 30 година, од којих је 18 био епископ на Кипру. По црквеном предању рукоположен је од апостола Павла и Варнаве и био је епископ Ларнаке на Кипру. Први податак о томе налазимо у бесједи Јована Еубејског. Други пут је мро је 63. године по Христу.