Бесребреници – људи који имају имовину, али одбијају да је посједују; људи којима је туђа љубав према новцу похлепа.

Православна црква поштује три пара (двојника) светаца за које житија кажу да су живјели у различито вријеме и на различитим мјестима:

54566 1 orig
  • Козма и Дамјан Азијски (1/14. новембра)
  • Козма и Дамјан, пострадали у Риму (1/14. јула)
  • Козма и Дамјан Арабијски (17/30. октобар) .
  • Најпоштованији су били Козма и Дамјан Азијски: близанци који су изучавали медицину у Сирији, који су живјели у Кирилу, у граду Егеји на обали александретског залива. Свети бесребреници Козма и Дамјан били су браћа. Рођени су у Азији (дио Мале Азије). Тачно вријеме рођења и смрти није познато. Сматра се да су живјели најкасније у 4. вијеку, јер су у првој половини 5. вијека, вријеме цара Теодосија Млађег, подизани свети храмови у њихово име. Такође, у прилог овоме говори, и то што их Копти, који су се од православља одвојили у вријеме Халкидонског сабора (431.год), признају за свете, док не прихватају светитеље који су живјели након овог времена. Њихов отац, Грк и многобожац, умро је док су били још дјеца. Браћу је подигла мајка хришћанка Теодотија. Ријешивши да до краја живота остане удовица, она ревносно испуни хришћански закон; напуштајући све животне радости, само се о томе старала да би угодила Господу. Једном ријечју, била је права удовица, коју апостол Павле хвали: „А права удовица и и усамљена узда се у Бога, и живи у молитвама и у мољењу дан и ноћ“ (1 Тим 5, 5). Зато ју је света Црква присајединила лицу светих, и помене је заједно са дјецом њеном.
  • Можемо замислити какво су васпитање дјеца добила под вођством такве мајке. Од самог дјетињства трудила се да им усади страх Божији и љубав према врлини. И чим су дјеца почела да одрастају, дала их је да се уче читању и писању неком богобојажљивом човјеку. Ту је, наравно, главна наука било Божанско писмо, али су у исто вријеме, вођени љубављу према страдалном човечанству, изучавали медицинску науку, учили љековита својства трава, биљака и растиња.
  • Господ је благословио њихову добру намјеру и дао им посебну благодат – дар исцјељења и чудеса. Болести би престале, чим би Козма и Дамјан почели да лијече. То им је, наравно, привукло многе болеснике свих врста. Од болесника, које су свети лијечили, никада нису узимали накнаду, поштујући заповијест Господа Исуса Христа: „Забадава примисте, забадава нам дајте“ (Мт 10, 8). Од исцељених су тражили само једно: да чврсто вјерују у Христа, да живе свето у Христу; ако они који су се исцјељивали још нису били просветљени свјетлошћу Јеванђеља, онда су се трудили да их преиобрате у хришћанску вјеру. Тако су, лијечећи тјелесне болести, истовремено лијечили и душевне.
  • За ово несебично служење страдалном човјјечанству, за ова чудесна исцељења неизљечивих болести, Света Црква их назива бесребреницима и чудотворцима.
  • Али љекарска моћ светих љекара није се ширила само на људе. Једном им се десило да оду у једно пусто мјесто. Овде су нашли једва живу камилу. Светитељи су се смиловали на животињу, исцијели је и отпратили је здраву на њено мјесто. Касније, као што ћемо видјети, животиња им није остала незахвална. У таквим дјелима милосрђа протекао је цио живот светих бесребреника. Браћа се никада нису растајала један од другог, заједно су се молили, заједно ходали, заједно исцјељивали. И то су урадили не без циља. Завјетовавши се да никада никоме ништа не узимају, бојали су се да неко од њих тајно не узме дарове од исцјељених. Цио живот су држали завјет, а тек на крају је Господ дозволио да га један од њих прекрши. Ова света браћа су чинили велика чуда и за живота и након смрти. Некоме тежаку при спавању увуче се змија кроз уста у стомак, и могао је овај јадни човјек у највећим мукама издахнути, да није, у посљедњем часу, призвао у помоћ свете Козму и Дамјана. И тако прослави Господ заувек чудотворством оне који Њега прославише на земљи вером, чистотом и милошћу.

Св. Козма и Дамјан су толик били опрезни у бесплатном лијечењу људи, да се Козма истински наљути на брата свог Дамјана, што овај узе три јајца од неке жене Паладије, и нареди Козма, да после смрти његове не сахране га до брата му Дамјана. У ствари Дамјан свети не узе та три јајца као награду за то што он исцели болесну Паладију, него што га ова закле Пресветом Тројицом, да узме та три јајца. Ипак по смрти њиховој, у месту Фереману, беху заједно сахрањени сходно откровењу Божјем. ​Убрзо је на мјесту њиховог сахрањивања подигнута дивна и славна црква, како каже њихов биограф. У ову цркву су се из ближих и далеких земаља стизали свакакви болесници.