Спомен на праведну Тавиту Јопијску (+ 1. вијек), светитељку првих вијекова хришћанства и ученицу апостола, Православна црква слави 7. новембра.
Тавита (грч. Ταβιθα), такође Дорка (грч. Δορκας) -што на јеврејском значи „срна, газела“- живјела је у Јопи (данашња Јафа). Правила је одјећу за продају како би зарадила мали приход и била је „пуна добрих дјела и милостиња које чињаше” (ДАП 9, 36), што значи да је оно што је направила својим рукама донирала сиромашнима и угроженима. Једног дана, Тавита се разбољела и умрла. У то вријеме, апостол Петар је био у близини у Лиди (израелски град Лод). Када су становници Јопе сазнали за то, послали су два човјека апостолу да га замоле да дође код Тавите и помогне јој.
Када је Свети Петар стигао у град, одведен је у горњу собу гдје је лежало тијело преминуле праведнице. Удовице, које су вољеле Тавиту због њене доброте и милосрђа, са сузама су показале Петру одјећу – кошуље и хаљине – које им је она направила својим рукама. Апостол је наредио свима да оду и, павши на кољена, почео је усрдно да се моли Богу за живот покојнице. „Тавито, устани!“, рекао је, обраћајући се мртвом тијелу. У том тренутку, жена је отворила очи и, видјевши апостола пред собом, сјела је. Живот се вратио праведној жени, коју је васкрсао Свети Петар. Он јој је пружио руку и помогао јој да устане, чему су многи становници Јопе свједочили. Убрзо се чудо које је учинио Христов ученик прочуло по цијелом граду и многи су повјеровали у Бога. Света Тавита се сматра заштитницом рукотворина. Данас се на мјесту чудесног васкрсења налази Метох Свете Тавите, који на данашњи дан слави свој празник. Између 4. и 7. вијека, у градовима Источног римског царства основана су добротворна друштва у њену част. Ова друштва су се састојала од хришћанских жена које су сакупљале похабану одјећу, прале је и крпиле, и дијелили је сиромашнима. Од 1834. године па надаље, ова пракса оживљена је у Западној Европи.