Обично је Пророк и Крститељ Господњи Јован приказан као подвижник мршавог лица, удубљених образа, дуге замршене косе и браде, у грубој одјећи од камиље длаке. То је управо слика строгог пустињака коју приказује Јеванђеље, а управо таква слика пророка постављена је на древној синајској икони 6. вијека. Назвао бих је историјским образом Крститеља.
Међутим, постоји још једна, рјеђа икона Крститеља у облику анђела са крилима. Овакво изображење има симболичан карактер. Има посебно име: „Јован Крститељ – анђео пустиње“.
У основи оваквог изображења су свети текстови у којима се Јован Крститељ упоређује са анђелом. Старозавјетна књига пророка Малахије садржи сљедеће пророчанство: „Ево, ја ћу послати анђела својега, који ће приправити пут преда мном…“ (Мал 3, 1). У Новом завјету је повезан са ликом Јована Крститеља (Мт 3, 1–12; Мк 1, 1–8; Лк 3, 1–17). У патристичким тумачењима, аскетски живот пророка доживљава се као прототип монашког подвига и као подобије непорочног живота.
Ова иконографска верзија први пут се појавила у Византији. Најранији примјер потиче с краја 13. вијека. Налази се у Србији, у цркви Светог Ахилија у граду Ариљу. У древној руској умјетности изображење Јована Крститеља у лику анђела постало је широко распрострањено много касније. Завољели су га и почели широко да га користе у XVI–XVII вијеку.
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ