БУРСА — Археолози који раде у дистрикту Изник, у сјеверозападној турској провинцији Бурса, открили су грађевинске остатке за које се вјерује да припадају Цркви Светог Неофита. Ријеч је о скромној цркви која је 325. године послије Христа била мјесто одржавања Првог васељенског сабора, што пружа најјачи археолошки доказ до сада о тачној локацији једног од најважнијих окупљања у историји хришћанства.
Најновија открића обухватају остатке зидова, подни поплочани слој и базу стуба пронађене испод рушевина касније базилике на обали језера. Тај локалитет је Амерички археолошки институт 2014. године прогласио једним од 10 најзначајнијих археолошких открића у свијету.
Ископавања на овом локалитету трају од 2015. године под дозволом Министарства културе и туризма Турске и уз подршку Општине Бурса.
Истраживачки тим предводи професор Мустафа Шахин, шеф Катедре за археологију на Факултету умјетности и наука Универзитета Улудаг у Бурси, заједно са мултидисциплинарним тимом археолога, антрополога, конзерватора и историчара умјетности. Од ове године пројекат је добио и међународни карактер, јер су се тиму придружили истраживачи са италијанских универзитета у Калабрији и Катанцару.
Кључни доказ испод млађе базилике
У изјави за агенцију Анадолија, професор Шахин је објаснио да је примарни циљ тима на почетку ове сезоне био да утврди да ли се под откривен ранијих година протеже и изван зидова постојеће цркве.
Ранија ископавања открила су поплочање унутар протезиса (просторије у којој се чувају литургијски предмети), али није било јасно да ли под припада каснијој грађевини или старијем објекту испод ње. Због тога су археолози отворили нови ров источно од просторије и већ у првој недељи рада потврдили да се поплочање наставља изван зидова постојеће цркве.
Ово откриће доказује да је постојећа црква подигнута преко старијег објекта, што снажно подржава теорију да се Црква Светог Неофита налази директно испод млађе Цркве Светих Отаца. Неофит је био хришћанин који је живио у Никеји и страдао 303. године. „Црква Светих Отаца“ добила је име у знак сјећања на Никејски сабор.
„Грађевина чије смо темеље и под открили ове године сада се са сигурношћу може идентификовати као Црква Светог Неофита — мала црква коју описује Јевсевије”, изјавио је професор Шахин. Наиме, један од учесника овог сабора, Јевсевије Кесаријски, „изричито наводи да је скуп одржан у „молитвеном дому“ или малој цркви“, рекао је Шахин. По његовим ријечима, новооткривена црква више одговара том опису него базилика.
„Изузетно смо срећни јер смо коначно пронашли доказе који потврђују нашу хипотезу. Сазнање већ у првој недељи да се старија црква протезала испод млађе грађевине представља велико археолошко откриће.”
Шахин је објаснио да је Црква Светог Неофита уништена у земљотресу 368. године, а да је нова Црква Светих Отаца подигнута на истом мјесту послије 380. године у част епископима који су присуствовали Првом никејском сабору и како би се сачувало мјесто одржавања.
Налази се поклапају и са записима Јевсевија Кесаријског, епископа који је учествовао на сабору и у свом дјелу „Vita Constantini” (Константинов живот) записао да се скуп одржао у малој цркви, толико скромних димензија да је дјеловало као чудо што је могла да прими толики број епископа.
Артефакти из омејадског периода и италијанска истраживања
Поред архитектонских остатака, археолози су пронашли и златни прстен украшен мотивима палме и мача, као и напрстак који подсјећа на примјерке из периода Омејада и Абасида. Ови предмети могли би разјаснити историју локалитета након византијског периода.
Историјски извори биљеже да су омејадске снаге опсједале Изник 729. године. Иако нису успјели да заузму град, записи наводе да је један омејадски заповједник током опсаде ушао у Цркву Светих Отаца.
„Прелиминарна процјена прстена и напрстка сугерише да су Омејади посећивали цркву коју истражујемо. Ови налази су изузетно важни јер се коцкице мозаика постепено слажу”, додао је Шахин.
У међувремену, италијански истраживачи настављају ископавања у централном броду базилике, гдје је у претходним сезонама откривено осам гробница. Трагови малтера на скелетима указују на то да гробови потичу из периода прије изградње цркве, док новчићи пронађени у двије гробнице датирају из времена римске владавине царева Валенса и Валентинијана, што је омогућило датирање изградње Цркве Светих Отаца око 380. године послије Христа.
Царска палата
Међутим, стручњаци који нису учествовали у ископавањима упозоравају да није извјесно да су се епископи састајали управо у овој цркви. Чак и ако јесу, најважнији састанци вјероватно су одржавани у Константиновој царској палати, а не у цркви. Царска палата, међутим, још није пронађена и могуће је да се и она налази испод језера Изник. Јанг Ричард Ким, професор класичних наука на Универзитету Илиноис у Чикагу, истакао је да мања црква још није поуздано датована. Поред тога, Јевсевије Кесаријски навео је да је уводно заседање сабора одржано у „царској палати“ и да је сабор трајао три мјесеца.
„Због тога не можемо бити сигурни да је црква била једно од мјеста на којима су се одржавали састанци“, истакао је Ким за Лајв сајенс.
И Чарлс Одал, професор историје у пензији на Универзитету Бојси, изразио је опрез поводом тврдње да је црква била мјесто одржавања сабора.
„Никејски сабор одржан је у царској палати поред Никејског језера. Ова подводна црква била је у близини, али није била мјесто одржавања сабора под царем“, рекао је Одал за Лајв сајенс.