23. (10.) јануара, наша Црква прославља Григорија Ниског – светитеља, оца и учитеља Цркве (између 335. и 340 – послије 394. године), епископа града Нисе, једног од највећих хришћанских богослова.
О невјероватној породици Светог Григорија? Зашто га називају чуваром православља? И на која најважнија богословска питања питања је дао одговоре и која је од његових мисли изазвала озбиљну полемику.
Велики земљаци
Григорије Ниски, заједно са старијим братом Василијем Великим и блиским пријатељем Григоријем Богословом (или Григоријем Назијанзином), припадао је плејадии познатих Великих Кападокијаца (Кападокија је регион Мале Азије који је био дио Источног Римског царства, данас припада Турској).
Сви су они били, како бисмо сада рекли, „земљаци“. А.В. Карташев је написао да је „њихова домовина Кападокија и сусједни региони средишта Мале Азије били пребивалиште земљопосједничких породица које су част своје титуле и својих породица сматрале давањем своје дјеце највишем могућем образовању“. Ови Оци Цркве у другој половини IV вијека послије Рођења Христовог, ослањајући се на искуство древне философије, у строго православном духу, развили су догмат о Светој Тројици и одобрили је на Другом васељенском сабору (381. год).
Тада су Римско царство буквално уздрмали спорови са Аријанцима и другим јеретицима, а расправе о Богу, Личностима Св. Тројице и Њиховом односу, о односу двије природе у Христу биле су толико раширене и свеприсутне да су се буквално прелиле на улице и тргове градова. Православни хришћани свих сталежа друштва и држава, свих степена образовања, започели су расправе и спорове око догмата. И сам Григорије Ниски о томе је писао с иронијом и не без изненађења:
„Неки који су се тек јуче и прекјуче отргли од најтежих физичких послова, одједном су постали професори богословије. А други опет, који су изгледа били слуге, које су толико пута извлачиле батине да су морали да побегну од ропског рада, сад пуни неке важности философирају о појму недокучивости. Свугде је много таквих људи: по улицама, пијацама, трговима, на раскрсницама. То су и трговци платном, мењачи новца, продавци намирница. Ти их питаш за новац а они философирају о Рођеном и Нерођеном (Богу Сину и Богу Оцу). Човек хоће да сазна цену хлеба, а они одговарају – Отац је већи од Сина. Желиш да се обавестиш да ли је спремљено купатило, а они ти кажу – Син је постао из небића„.
Шта је Григорије сањао?
Григорије Ниски рођен је у Кесарији Кападокијској (данас град Кајсери у Турској) у богатој аристократској породици са дубоком хришћанском традицијом. Од његових девет браће и сестара, четворицу је Црква прославила као свеце: свете Василија Великог и Петра Севастијског, преподобну Макрину Млађу и блажену Теозву. Њихова бака Макрина била је прогоњена за вријеме цара Диоклецијана, мајка Емилија, такође прослављена као светица, била је кћерка мученице. Дјед Григорије је био епископ. Прво стекавши образовање у незнабожачкој школи у Кесарији, Григорије је потом учио код старијег брата Василија, који је студирао у Атини. Иако је Григорије припадао тако јединственој хришћанској породици, у младости је био веома наклоњен древној реторици и философији, а преживио је својеврсно искушење спољашњом науком, чак је одлучио да прво постане секуларни бесједник и учитељ реторике.
Али један сан је имао судбоносну улогу у његовом животу. Када је једног дана, на имању његове мајке, одржана прослава у част преноса моштију четрдесет мученика, Григорије, који је дошао на прославу, „био је прилично одсутан“ и генерално је био веома несрећан што је био отргнут од својих научних задатака. Али када је легао у кревет, тада је у сну видио да жели да уђе у башту, али неки свјетлоносни ратници га нису пропустили и само захваљујући заступништву једног од њих, коначно је успио да уђе. Овај сан је толико утицао на Григорија да је напустио световне науке, окренуо се читању светих књига и постао чтец („анагност“) на богослужењима. Послије смрти своје побожне супруге Теосевије, 365. године н.е, Григорије, који је напустио дужност чтеца и поново се заинтересовао за читање незнабожачке литературе, поново се окреће проучавању Светог Писма. Убрзо напушта свијет и настањује се у манастиру који је основао његов старији брат Василије Велики.
Епископ чувар
У ово вријеме сам Василије Велики води жестоку борбу против аријанске јереси. Када постане архиепископ кесаријски, 372. године обратио се свом брату са молбом да постане епископ града Нисе, пошто су му били потребни одани помагачи. Након много убјеђивања, Григорије се сагласио.
Његово епископство праћено је бројним нападима Аријанаца. 375. године светитељ је неправедно оптужен за проневјеру црквеног новца, лишен епископског трона и ухапшен. Међутим, Григорије побјегне из притвора и сакрије се на сигурно мјесто. Три године касније, након смрти цара Валента, заштитника Аријанаца, у бици код Адријанопоља 378. године, Григорије се вратио у Нису на епископски трон.
Григорије Ниски активно се супротстављао јересима Аријанаца, Евномијанаца и Аполинаријеваца, учествовао је на Сабору 379. у Антиохији против јеретика који нису поштовали дјевственост Богородице и других који су се поклоњали Богоматери као Божанству. Нови цар Теодосије, поријеклом из Шпаније, био је тврди Никејац. Сазива у Цариграду 381. године Други васељенски сабор, којим се потврђује Никејско вјеровање, и у коме активно учествује Григорије Ниски. Након Другог васељенског сабора царским едиктом из 381. године, име Григорије уврштено је на списак епископа-чувара православља. Сви остали епископи који су жељели да задрже своје катедре били су, према овом едикту, у заједници са овим епископима чуварима.
Света Тројица
Богословље Григорија Ниског уживало је ауторитет и у Византији и на средњовјековном Западу. Његова дјела су преведена на латински, јерменски, грузијски, сиријски језик. Његово богословље имало је запажен утицај на полемику око исихаста у Византији у 14. вијеку. У теологији Григорија Ниског јасно се види његово дубоко познавање класичне грчке философије: посебно Платона и Плотина, као и природне философије и физике Аристотела. Поред тога, он се држи алегоријске методе тумачења Оригенових библијских књига. Потоњи теолог је, такође, имао опипљив утицај на Григорија.
У заједништву и теолошкој сарадњи, Василије Велики, Григорије Богослов и Григорије Ниски коначно успостављају формулу односа између Јединствене Божанске Суштине и Три Ипостаси или Личности, коју и даље користимо: Бог је Једна Суштина у три Ипостаси – нераздјељива Тројица.
Контроверзни моменти
У исто вријеме, ставови Григорија Ниског о есхатолошком процесу, тврдњи о коначности паклених мука и апокатастази сматрају се изузетно контроверзним. По Григорију, послије васкрсења и Страшног суда, када нестану зло и порок, сви грешници, па чак и сам сатана биће спашени Божанском ватром. Ови његови ставови увијек су изазивали приговоре у Цркви. Аутор: Јуриј Пушчаев /извор: фома.ру/ превод; вјеронаука.нет