30. новембар –  Свети Григорије Чудотворац Неокесарјски Потомак грчких досељеника из Неокесарије, будући епископ, богослов и проповједник рођен је почетком 3. вијека у породици имућних многобожаца који нису штедјели новац за образовање свог сина. Након завршене гимназије, Григорије је ступио у школу реторичара, а затим је, затекао се у породичним стварима у Кесарији Палестинској, остао да слуша чувеног хришћанског презвитера Оригена. А шарм његове личности учинио је да младић заборави све своје претходне планове и постане његов ученик. Али како се догодило да учитељ светитеља постане анатемисани јеретик? И шта би могао да га научи? Сам Свети Григорије писао је о свом учитељу: „Овај човјек је од Бога добио највећи дар – да буде преводилац ријечи Божије људима, да Ријеч Божију разумије онако како ју је сам Бог употребио, и да је објашњава људима како је они могу да разумију.“ Осам година је учио код Оригена, примио од њега крштење и о свом учитељу написао тако похвалну ријеч да читаш и да се запиташ: да ли је ово писано о човјеку или о анђелу небеском? Оригенова популарност, његов утицај и током живота и послије смрти били су огромни. У историју хришћанског писања ушао је као један од најплоднијих писаца. Блажени Јероним Стридонски је о њему писао: „Дјела (његова) не надмашују ли у збиру  дјела грчких и латинских писаца? Ко би икада могао да прочита онолико колико је он написао?“ Ученик Климента Александријског, Ориген је чак на неки начин надмашио свог учитеља. Посједујући апсолутно фантастичан радни капацитет, ова личност  је током једног живота успјела да уради онолико колико би другима било довољно за пет живота. Његов велики поштовалац Јевсевије Памфил (посвећује му VI књигу своје Историје) је написао: „„Много би се морало рећи некоме ко би се обавезао да опише живот овог човјека у слободно вријеме“.  Син хришћанског мученика и сам пострадао због исповиједања Христа, Ориген је у животу био сличан класичном лику светитеља: без украса и задовољстава, само један огртач, без обуће, најнужнија храна, без меса, без вина, спавање на голом поду … Све је то учинило Оригена посебно популарним међу монасима. Дуго се сматрао једним од отаца Цркве. Међу његовим ученицима били су свети Василије Велики и Григорије Богослов. Али послије триста година не само да је назван јеретиком, већ је и анатемисан. Светац или јеретик? Шта је онда у Оригеновом учењу, које је, према неким свједочанствима, износило 2.000 дјела (од којих је до нас дошло 16), осудила Црква у 6. вијеку? У жару полемике са монархијском јереси која спаја Лица Свете Тројице у једно, Ориген (иако му је њихово јединство било очигледно) наглашава разлику између ових Лица, такорећи Њихову „субординацију“, гдје је Бог Отац био, такорећи, „виши“ од Бога Сина, а Он је, пак, „виши“ од Бога Духа Светога (јерес субординационизма). Ориген износи своје учење (оригенизам), које је под јаким утицајем Платоновог философског система, о стварању као вјечитом и непрестаном Божијем акту. Надаље, у њему је учио о чудноватим и Цркви непознатим космологијама, о пре-егзистенцији људских душа (Бог је, по том јеретичком учењу, створио овај свијет да би у њему постојале душе, за казну повезане са тијелом, које нису починиле довољно тежак гријех да би биле сврстане са демонима, нити довољно лак да би постале Анђели). Оригеново учење о међусобној једнакости Анђела по савршенству осудио је V Васељенски сабор као заблуду. Исти Сабор је осудио и другу Оригенову заблуду, по којој ће наступити вријеме када ће се и сам Сатана са анђелима својим повратити Богу и добру, и коначно се измирити са Богом. Оригеново учење осуђено је као јерес на Петом Васељенском Сабору (553. године у Цариграду), по иницијативи императора Јустинијана, када је анализирао његово учење и затим упутио посланицу Мини, патријарху Константинопоља. У тој посланици изложено је десет анатематизама. Закључна тачка гласи: „Анатема и Оригену, прозваноме Адамант, који је изложио то нечасно и преступно учење, као и свакоме ко прихвати те мисли, или их штити или на неки начин ради на томе да се оне понове…“. Ученик који је надмашио учитеља Када су два монаха дошла код преподобног Симеона Јуродивог, који је живио у 6. вијеку, и питали шта је Ориген крив, светитељ је разрешио њихове недоумице ријечима: „Ориген… зашао је у море, није могао да изађе из њега и удавио се у дубини“. Али, на нашу срећу, већина његових ученика је ипак испливала. А међу њима је и епископ Неокесаријски Григорије. Његова проповијед, по свједочењу светог Григорија Ниског, била је жива и плодна. Поучавао је лијечећи болесне, помажући онима у невољи, рјешавајући свађе и жалбе. Заповиједао је злим дусима, заповиједао горама и водама, лијечио све муке и болести, пред гонитељима бивао невидљив, прозирао у даљини не само догађаје него и мисли људске. Скончао земни живот 270. год. у дубокој старости. Када је дошао за епископа у Кесарију затекао је сав град незнабожачки само са 17 хришћана, а када је одлазио из овог живота оставио је сав град хришћански само са 17 незнабожаца. Зато је примио вијенац славе од Господа свога у царству небеском. Већ у IV вијеку почело је поштовање Светог Григорија Неокесаријског. А од 5. вијека почели су да га зову Чудотворац. Свети Василије Велики каже да је мјесто Григорија Чудотворца је међу апостолима и пророцима, јер је „„ ”ходио у једном Духу са њима, цијелог живота ишао је стопама светих, у све дане своје у животу јеванђелском свестрано напредовао… као нека велика блистава светлост осветлила је Цркву Божију“.